Part 29

101 8 0
                                    

Abu Dabi 5h ujutro:

Mirno smo spavali sve dok nismo osetili jaku turbulenciju sletanja. Pogledala sam kroz prozor pored sebe i videla nas kako avion svojim tockovima lagano dodiruje tlo. Bas u tom momentu nam se obratio i pilot.

"Dobro jutro zamolio bih vas da uzmete svoje stvari polako i napustite avion"

Oci svakog putnika su se otvarale i razgledale okolo. Ja sam se odmah posle pilotovog govora ustala i uzela kofer.

Okrenula sam se i videla da se Veljko spremio medjutim Vera je jos u dubokom snu. Ja sam joj prisla i zalila je na kratko vodom.

"Debilu!"

Nasmejala sam se i povukla je za ruku da krenemo. 10-ak minuta posle stojali smo ispred aerodroma i zvali slobodan taxi.

Jedan od njih stojao je bas pored nas i videvsi da nam ne ide za rukom da nadjemo slobodnog mahnuo nam je i vozili smo se s njim.

Nakon nekoliko minuta dosli smo do ekskluzivnog hotela s pet zvezdica. Taxista nam je pomogao s koferima jer Veljko i Vera su imali dosta stvari.

Ja sam sve nabila u moj veliki kofer i nisam imala brige. Ovaj kofer opremljen je za apsolutno svaku priliku i svakakve stvari. Ima dosta skrivenih dzepova bas ono sto meni treba.

Usli smo u hotel, cekirali sobu na dvanaestom spratu i usli u lift. Muzika je u pozadini lifta radila, a mi samo sto ne zaspemo za njom.

Kada smo otvorili vrata sobe Veljko i Vera samo sto nisu pali u nesvest. Luksuz ove sobe skuplji je od njih dvoje zajedno.

Koracili smo u sobu zbog koje je i meni malo vilica otpala. Stvarno je izgledala kao iz bajki. Prava u stilu 80-tih. Zbog cega sam i izabrala ovaj hotel jer obozavam taj stil.

Razne slike i portreti su svuda po zidovima ove sobe. Kupatilo je opremljeno svemu sto nam treba i ako nam zahvali. Mada znajuci da smo balkanci poneli smo sampone iz prve fioke u nasem kupatilu kod kuce.

Kao komandir napravila sam nam plan za dan. Prvo sto smo sad odlucili je da se raspremimo i raspakujemo.

Svako je svoj kofer stavio u orman do svog francuskog kreveta. Lepo zatezeno i citava soba mirise na cvece. A tek pogled s terase to je vec nesto na sta ne mogu izmislit komentar.

Posto smo hotel u centru Abu Dabia citav grad se vidi s terasice. Nije bas prostrana ali snacicemo se. Najmanje vremena cemo provoditi u ovoj sobi svakako.

3h kasnije..8 ujutro.

Dorucak je poceo. Prikladno smo se obukli u neke sakoje, pantalone i kosulje i krenuli put "kuhinje" hotela.

Dosli smo na prizemlje i pitali gde se deli dorucak. Rekli su nam za cak cetiri svetska stola s kojih mozemo da biramo sta cemo da jedemo.

Veljko i Vera su vec balili na samu pomisao da mogu jest sta pozele. Ja kao majka dvoje neposlusno dece povukla sam ih sa sobom i nastavili smo brzim hodom.

Kuhinja je ogromna. Bas kao sto nam je recepcionarka rekla cetiri svetska stola su stojala ispred nas i ljudi su birali hranu. Pica je bilo neograniceno. Od same vode do najzesceg alkohola.

Ja sam uzela salatu i mojito od manga. Nisam na dijeti ali kao da jesam. Vera i Veljko se nisu stideli niti zaustavljali kolicinom hrane i pica.

"Kao da u zivotu niste jeli ni pili"

Sedali smo za stolom na terasi jer je 25 stepeni. Cak i ako je vruce mi smo bili u dugim rukavima i pantalonama. Spustila sam pogled na sekundu ispod stola i dobro se ismejala.

"Veljko dobre su ti te carape"

Covek od 27 godina imao je sundjer bob carape. Vera i ja smo se smejale, a i on s nama.

"Ajde cuti nisam imao vremena da biram koje cu niti me interesovalo"

Prevrnuo je ocima uz osmeh.

"Mihaela mozemo u neki spa?"

Vera me upitala.

"Mozemo kad zavrsimo s ovim sad"

Kao deca su se obradovali i ubrzali s doruckom.

12h..

Spustamo se na cetvrti sprat do spa centra. Samo smo par sati ovde a super se zabavljamo. Tek kad pocnem s onim sto sam i dosla ovde zabavljacu se.

Spa je nerealan. Luksuz vristi na svakom cosku ovot hotela sto je nas s balkana nemoguce i neshvatljivo.

Bazen je skoro 20 metara u duzinu i stane dosta ljudi. Ima dosta malih djakuzija, a u jednom od njih smo mi.

Smejemo se, pricamo i uzivamo u jednom mozda nekom obicnom danu.

4 dana kasnije..

"Ostavljam vas ovde, vracam se za deset minuta"

Vezem kais na svojoj Louboutin crno-crvenoj stikli i pricam s Verom i Veljkom koji sede i ne jebu me 2%.

Jos jednom pre odlaska sam se pogledala u ogledalo. Crveni tamni kaput, crni set pantalone i kosulja. Ogrlica, narukvice i prstenje.

Tetovaza preko kicmenog stuba se vise i ne vidi. Samo ona preko prstiju je vidljiva. Uz duge tamno crvene nokte sve je u tonu. Pirsinzi na usima i latina makeup uz visoki rep daje bas neki mocan stav i visok ego.

Usla sam u porucen taxi i za manje od pet minuta stigla na lokaciju.

Dosla sam do velike bele vile i ispred su me cekali poznati ljudi. Dali su mi  kese pune belog i s istim taxiem zatamljenih stakala se vratila u hotel.

"Jebem ti sta su ovoliko nagurali"

Brbljala sam dok sam ulazila preko praga sobe. Veljko i Vera su dosli da mi uzmu kese.

"Sta je ovo ovoliko sestro mila?"

Pitala je Vera, a Veljko se nasmejao.

"Ovo ti je Mihaela i njena posla"

Svi smo se nasmejali na ovu.

"Do jaja ti fora"

Uz smeh sam odgovorila.

"Znam"

Odvazno je rekao i sakrili smo kese po mojim skrivenim dzepovima u kofer.

"E sad ajmo na neki koktelcic?"

"Ajmo"

Zakljucali smo sobu i liftom sisli do bara. Svi smo uzeli nekoliko sotova da se opustimo.

Dusan pov:

~Kostale su me
kombinacije
Procurele negde
informacije
Kako da se sad
pomirim sa tim?
Posle tebe vise
nemam sta
da izgubim..~








U senci dominatrixa Onde histórias criam vida. Descubra agora