~Ja sam odavno
bacio sve karte na sto.
A oko tebe sve me
podseca na fijasko.
Od kada vidio sam te
od tada nisam ni zaspo.
A i noc trazim lice
sto se krije pod maskom..~
Sljunak po makadamu, auto se zatrese svaki sekund kao nasi pistolji u dzepovima. U planu mi je da ispunim svoj san, da ubijem najveceg neprijatelja vremena. Znajuci da ona preko mene ne moze bice jako smesno gledajuci je kako se gubi da se spasi. Ali od moje oluje se jos niko spasao, niko zivu glavu do sad nije izvukao. Pa nece ni ona.
Svojom crnom limuzinom kroz potpuni mrak provukli smo se u jednu malu ulicu kao igla. Parkirali smo se, namestili pistolje u neprimetne dzepove i zapoceli akciju.
Ona nema pojma za nas plan pa verovatno nije ni opremljena. S njom godinama imam problema, par puta me je tuzila, a za to sve ce sad da plati.
Nasli smo se ispred velike bele vile. Napravljena od neduznih ubijenih ljudi. Jeste da i ja ubijam, ali samo picke koje su stvarno zasluzile.
Provukli smo se kroz ogradu neprimetno i tiho bez ikakvog suma ili slicno. Kamere su na sve strane sto nam je i otezalo malo plan, ali uvek imam i plan B ako A ne uspe.
Posto su svi spavali, svetla su bila pogasena, a u toj kuci je samo ona. Upali smo kao huligani i cuo se alarm. U sred kuce stojim sa svojom armijom, puske nanisanjene i cekamo doticnu. Posle par minuta je izasla u bademantilu i papucama. Sami dokaz da uvek moras biti spreman.
"Mihaela? Lepo iznenadjenje"
"U svakom trenutku moras biti spremna"
"Znam, i jesam"
Iz dzepova od bademantila izvadila je pistolj. Nanisanila i sisla do nas. Jedna ispred druge, gledamo se koja ce pre da opali.
"Sta tebe dovodi kod mene Mihaelice?"
"Vidim nema tvojih imbecila da te brane. Mada od mene te ne moze ni Bog otac odbranit, ako ja nekog nanisanim okom tome je glava u torbi odmah"
"Pa ne drzim ih zatocene kao ti tvoje. Dam ljudima da spavaju, glupaco"
"Glupacom zovi sebe. To ti pristaje"
"A jel? Kako ti se svidja da ti dam jedan u celo?"
"Daj ako smes"
Nas desetoro protiv nje jedne. Ne ide, pa sam im rekla da se sklone sa strane. Sada smo jedan na jedan. Ovo se zove odlucno.
"Cekam taj tvoj metak Natasa jesi zaboravila?"
"Nisam ne brini ti za mene"
"Ni nebih. Ni u snu"
"Svako brine za sebe. Ali ti si odlucilla da se zajebes"
"Pucaj kurvo"
Razdrala sam se. Samo sto je pomerila prst metak nije ni stigao da me pogodi. Sagla sam se na pod i upucala je odozdo pravo izmedju nogu. Tu ce dobro da prokrvari, a i osetice bol dok umire koju sam ja osecala.
"Jebem ti majku Mihaela. Najveci si debil koji postoji. Platices ti za ovo"
"Kome da platim? Onim tvojim budalama koje su vec ubijene?"
"Sta?!"
Pala je na pod, a iza nas je bila njena armija ubijena od strane moje. Nemaju oni sto imaju moji, moc i talenat.
"Aj! Videces!"
"Smesna si. Al ajde umri vec jednom"
Podigla sam se i gledala je sa visine dok se drzala za stomak. Onaj metak je ucinio pravu stvar.
"Reci pticica! Jer ce ti ovo biti zadnja slika za album tvog zivota"
Jos jedan metak sam ispalila i to pravo u predelu malog mozga. Umrla je na licu mesta. Pokupila sam se sa timom i vratili smo se u auto gde smo se vratili Zemunu.
00h. Usli smo i svako je otisao u svoju sobu kao i ja. Dok sam obucena u pidzamu, gledam u crni plafon i razbistrivam misli. Ja sam u vezi? Ustala sam se i prisla sobi B. Krisom sam malko otvorila vrata i videla da svi spavaju. Dosla sam do Dusanovog kreveta i poljubila ga nezno. Ko zna kad ce to opet osetit.
Okrenula sam se i samo sto sam stigla do vrata cula sam iza sebe da se neko pomerio. Bio je to on. Pospan i rumen. Opet sam mu prisla i sela do njega. On je lezao.
"Mislio sam da smo jos ljuti"
"Potrudi se da se to ne desi opet"
"Ocu"
"Kako spavas? Treba li vam sta?"
"Ne ne, nego kad ces me pustit?"
"A gde tacno?"
"Kuci Mihaela"
"Spavaj Dusane i ne zanovetaj"
"Ali Mihii"
Pokusao je da povisi malo ton ali bi se probudili ostali. Ustala sam se i kada sam dosla do vrata nasmejala sam mu se i mahnula. On se samo nasmesio i okrenuo na stranu da nastavi da spava. Ja sam se vratila u svoju sobu, bacila na krevet i zaspala jer se sad vec i meni spavalo.
6h..
Svakojutarnji trening se ne propusta. Nalazimo se na terenu, jutarnji zraci sunca nas ubijaju u glave ali idalje se radi. Stojala sam po strani i sedala na klupi sa svojom ekipom od sinoc. Sto se tice onoga..navukli smo zavese na citavu kucu, izgasili svetla i zakljucali sve ulaze i izlaze. Taj kljuc se nalazi u mom posebnom sefu kojem niko ne zna sifru sem mene.
Osecam se sretno jer sam ostvarila ono sto sam zelela vec dobrih 4-5 godina. Radila je isti posao kao ja ali je odlucila da me ugasi? Nije joj uspelo kao ni nikom drugom.
Ilic je sedao do mene i odjednom mi dao neki papir.
"Sta je ovo Ilicu?"
"Sta mislis?"
"Ne mislim, reci mi"
"Italijanov potpis"
"Znaci sada smo sredili i tu muku"
"Tako je"
Presavila sam taj papir i stavila ga u dzep od mog crnog kaputa. Odaljila sam se i nazvala one dve budale s kojima smo se nosili zbog ovog potpisa. Inace nebi nikad.
"Alo..dobili smo italijanov potpis"
"Odlicno, jesmo mi gotovi?"
"Docicete danas do mene u 18h po pare i onda ste gotovi"
"Okej"
Prekinula sam i vratila se da gledam kako odvija trening momaka.
..12h..
Sedimo za stolom i rucamo. Svi su u nekoj prici i niko ne cuti bez ja. Samo sam gledala u tanjir i jela supu. Kada sam zavrsila ustala sam se, uvukla stolicu i izasla. Posle par minuta su svi izasli i vratili smo nesrecnike u njihove sobe.
18h..
U glavnoj hali mojih katakombi za crnim dugackim stolom sedimo Ilic i ja cekajuci ono dvoje koji vec kasne. Ne volim da mi iko kasni jer s takvim ljudima nema posla ni vajde raditi ista.
Posle 15-ak minuta kasnjenja su uleteli i posedali.
"Posteno kasnite"
Prokomentarisala sam i Ilic se nasmejao. Iz bele koverte izvadio je 5000 evra i podelio na 2500 tacno na pola.
"To vam je to. Sad se gubite odakle ste dosli"
"Uredu Mihaela lepo je bilo saradjivati sa vama. Jako ste disciplinovani i mudri, volimo da radimo sa takvim ljudima"
"I ja volim da radim s takvim ljudima jer jedino s njima moze nesto da se uradi. Vi ste daleko od toga nazalost. Nadam se da se do sledeceg naseg vidjenja to promeni"
"Naravno da hoce Mihaela prijatno i dovidjenja"
"Dovidjenja..dovidjenja"
Uputila sam im ostar pogled i pozurili su ka izlazu. Cim su izasli i otisli izasli smo i mi i otisli svojim sobama.
