~Ali ako opet cujem
da na kvarno truje
Da me negde pljuje
i da oko tebe tu je
Nece pomoci joj sreca,
ni sve njene kuje
Da se iz te noci negde
skloni od oluje..~
Novi dan, nova sranja. Nisam mogla ni da imam lepo jutro jer sam morala da proverim sta se pise ovog jutra. Sta to lepo imaju da iznesu.
Vestima koje sam procitala po nekoliko puta ostala sam sokirana. Ali ne od toga kako i zasto, vec kako je smela. Kako nije zadobila neki strah vec jednom?
Bes je kiptio iz mene kao dim iz cigarete. Pogodila je takvu nervu u mom mozgu da je pitanje dal ce ostat ziva do kraja dana. Dal cu se ja kajat radi toga. A verovatnoca je da necu ni trunku.
Ustala sam iz kreveta i otisla do kupatila da se umijem i istusiram. Posle toga obukla sam se u trenerku i air max-ice, uzela kljuceve auta i krenula put meka da uzmem nesto za poneti.
Cekajuci svoju narudzbu, radnice su me zagledale i dosaptavale se. Doslo mi je da ih sve poubijam jer pistolj je uvek repetiran.
Jedna od njih me je sa smeskom pozvala da preuzmem svoju narudzbu. Kada sam joj se dovoljno primakla sapnula sam i ja njoj nesto.
"Smiri ove tvoje koleginice da nebi pravili ovde sou od ranog jutra"
Ostro sam pogledala radnice koje su me gledale iza zida misleci da su neprimetne. Skrenule su pogled i menadzer ih je vratio na posao.
"U-uredu Mihaela, izvini stvarno"
Ova sto mi je dala hranu uz drhtavicu i u telu i u glasu mi je odgovorila i otrcala nazad u kuhinju.
...
11h. Sedim u autu i jedem svoju hranu i kolu kao pice. Parkirana sam na parking meka i slusam muziku s radia,ujedno i neke novosti.
Kada sam zavrsila sa doruckom produzila sam put Novog Beograda u potrazi za mojim omiljenim parom.
11:30h, zvonim ali ovaj put potpuno samopouzdano i samouvereno. Ovog puta vrata je otvorio pravi vlasnik stana.
"Opet ti? Zar nisi juce bila ovde?"
Naslonio se na vrata rukom, misici i vene su se ocrtavale na svakom mogucem mestu. Moje oko je sve to naravno snimilo, ne mogu da kazem da mi ne nedostaje niti da ga ne zelim pored sebe kao nekada.
"Mihaela? Jesi prisutna ti?"
Fizicki sam bila tu, stajala ispred otvorenih vrata i vlasnika. A psihicki sam bila u svom svetu.
"J-jesam ne brini ti za mene"
Morala sam da se vratim mentalno u realnost, a nisam zelela ni najmanje.
"Pa jel bi mogla da mi odgovoris sto si ovde?"
"Jel moramo ovako preko praga? Ja bi radje unutra ako nije prob-"
"Nije nije upadaj!"
Sirom je otvorio vrata da bih i ja usla. Ni sada se nisam izuvala, cisto da bi imao zamnom da cisti posle, ili ona njegova, nije vredna spominjanja.
Sela sam na kauc, doneo nam je neka pica i poceli smo pricu.
"Gde ti je Natalija?"
"Eno je u sobi, grdno smo se posvadjali. Ne mogu vise s njom, previse je...ne znam. Ne umem da opisem recima"
"Evo ja cu da ti opisem ukratko. Previse je kurva"
Trepnuo je par puta, oci su mu se jos vise otvorile, obrve podigle, a osmeh se malo izvalio preko usana sto je bilo los potez za njega, a meni prava stvar.
