~Vec boli me glava
od te price "moj si svet"
Vec je pola pet a
ja imam rano let
I ne treba mi drama
Budi zauzet
Rekla mi je mama
veze nisu zauvek..~
7h ujutro, aerodrom..
Dok sam se cekirala, naravno laznim pasosem, pogledala sam u veliki prozor i kroz nebo. Sta li me ceka u Nemackoj, jos gore..ko?
Kada sam sve sredila za avion samo je ostalo jos da sedim i da ga s ostalim ljudima cekam. Nije ih bilo puno sva sreca.
Izvadila sam telefon i listala ig iz dosade. Posto let je za pola sata, a ja sam malo prerano dosla. Usput iz kofera sam nasla i bezicne sluske koje sam stavila za veci mir u svojim burnim mislima.
Vec mi je dovoljno problema u Beogradu, i sto svako malo moram za Madrid, Berlin mi je dosao sad kao slag na torti koja ce se ubrzo otopiti. Pitanje je ko ce prvi nanisaniti, oni ili ja.
Pola sata kasnije..
Usli smo u avion. Bio je dosta rasprostranjen taman za jos veci mir koji mi je popreko potreban od svega i od ovog sto me ceka.
Opet sam nabacila sluske i zalegla u svoje sediste citavom duzinom.
Prvi sat sam se udubila u pogled koji mi se pruza kroz prozor i muziku. Drugi sat i zadnji, gledala sam film na mali tablet pred sobom.
Tacno 2h, pilot se javio i sleteli smo. Pri samom izlasku iz aerodroma osetila sam neki vetric. Ali ne u vazduhu, vec u telu.
Nesto me je definitivno obuzelo. Strah ne moze biti...ja se ne bojim nikoga. Bar tako sebe uveravam godinama..
Dok sam za sobom vukla kofere, na jednom betonu videla sam 3 G klase crne boje i zatamljenih stakala. Iz njih su izasli neki ljudi, svi nemci. Jedan se ipak nasao nas. Ko ce drugi nego vodja..
X:"Dobar dan Mihaela. Inace da te ne zadrzavam ja sam ti pisao onu poruku. Idi u hotel i veceras se nacrtaj u ovom restoranu u 19h"
Dao mi je malu listicu s nazivom restorana. Najskuplji u celom gradu.
Izgleda da je ovaj jedan od onih budala sto izigravaju neko ludilo. Tih imam preko glave.
Spakovala sam listicu u dzep od mog kaputa i potvrdno klimnula glavom. Dao mi je taj neki osudjivacki pogled i pokupio se s svojom bandom i otisao.
Ja sam nazvala taxi do svog hotela koji je nedaleko od ovde.
Taxi:"Hier ist Ihr Hotel."
"Danke"
Dala sam mu pare i izvadio mi je kofer do recepcije. Od tu je jedan od radnika odneo do sobe. Zahvalila sam se, otkljucala vrata i unela sve.
Sobu sam izabrala manju. Enterijer joj je jako zanimljiv, a i ujedno lep. Svaki zid je ukrasen nekim slikama nepoznatih slikara. Ima tu jednu sofu, sto koji se nekako razdvaja i ogroman francuski krevet.
Sela sam na njega i zavalila se. Nisam lenja ali stvarno mi nije prijalo ono sediste u avionu.
Posle nekoliko minuta izlezavanja ustala sam se i pocela da raspakivam kofer. Nakon nekih dobrih sat sam sve sredila i odlucila da odem na rucak.
Sisla sam u taj "trpezariski" deo i sela za jedan manji sto. Cisto onako iz sigurnosti. Porucila sam neku piletinu i salatu. 20 minuta kasnije stigla je i sve sam pojela brze sto sam mogla.
