~Hoce sa mnom pod
tus tus tus. A onda trs,trs
Bulevari tresu se kad prodje
dvesta moj nov ferrari
Ona pored besna,
emocije moje pali.
A nema tajni kad
ostanemo sami..~
Jutro..11h..
Oci mi prelivaju suncani zraci koji me momentalno bude. Pored sebe imam divan prizor koji bi mogao da posmatram satima. Spavala je tako nevino, slatko i ujedno umorno. Nisam zeleo da se odmah ustanem i sredjujem, pa sam se igrao s njenom kosom kao malo dete.
"Mhm..Dusane sta je?"
Sanjivo je progovorila dok je u obrazima bila crvena kao jabuka. Poljubio sam je i pustio da spava. Ja sam se za to vreme razbudio jednim hladnim tusem. Obukao sam se u odecu od sinoc i seo na krevet gledajuci nju kako pokusava da se rasani.
"Ajde Mihaela ustani. Ne mozes do veka spavat"
"Sekund.."
Valjala se po krevetu dok ju je sunce ubijalo pravo u oci i tada sam mogao da vidim njene zeleno-kafene oci koje su sjajile kao dijamanti. Ostavio sam joj jos jedan poljubac i pomogao joj da se ustane.
"Jebote kako me noge bole..jebem ti pleme"
Smejao sam se i pogodila me je jastukom te sam se zavalio ponovo u krevet iz kojeg je tesko ustat. Sada je ona bila ta koja me je izvlacila iz njega.
Bila je u svom bademantilu tako savrsena i prirodna. Kosa razbarusena, a karmin razmazan po levom obrazu. Haljina ju je cekala na mesto gde stoji celu noc. Bacena pored kreveta. Moje odelo je totalno zguzvano, nadam se da nas neko ne vidi ovakve.
"Idem da se sredim. Vec previse kasnimo"
"Cekam tee"
Povisio sam ton da sebi da doznanja da se malo brze spremi. Em sto dovoljno kasnimo, a em sto smo mozda i vec providni. Posle nekih 20-ak minuta se upristojila i obukla. Izasli smo na vrata, usli u auto i pravac nazad.
12h..
Vratili smo se u cuvene katakombe. Krenuli smo da se pozdravimo ali sam morao da je pitam..
"Slusaj, zelim da te pitam nesto"
"Ajde"
"Kad ces da me pustis van. Kad ces mi vratit pare, kljuc od auta i to?"
Nasmejala se i potapsala me po ramenu kao neki stari prijatelj kojeg nisam video godinama. Uhvatio sam je za ruku kada je krenula da izbegne to pitanje. Okrenula se i bila je ozbiljna. Obrve su joj bile nakostresene, oci sirom otvorene. Gledala me je bez ikakvih emocija.
"Pitao sam te nesto"
"Prekini da me cupas za rukav. Odgovoricu ti kad se unormalis"
Pustio sam joj ruku i cekao odgovor. Gledala je u pod pa u mene i sve tako u krug.
"Pusticu te za koji dan mozda, al nista ne obecavam"
Moja sreca prasnula je i iznad plafona pa sve u nebo. Posle toga sto sam cuo nalazio sam se u oblacima. U mislima mi je samo kad ce joj doci u glavu da me pusti na slobodu. Ovo ovde je vise kao robija, a i trebao bih ponovo za Italiju ovih meseci.
"Obecaj molim te!"
Sklopio sam ruke i molio je kao Boga da mi obeca.
"Rekla sam ne obecavam. Jasno?"
"Jasno Mihi"
Iskoristio sam nadimak koji sam joj dao nebili se imalo smeksala za neki bolji odgovor ali nista. Nasmesila se, okrenula i otisla svojim putem. Ostao sam tu, na sred hodnika gledajuci kako je polako gubim iz vidokruga.
15h..
Posle rucka pa sve do sad sam se apsolutno smarao u krevetu. Ostali oko mene su imali neku energiju pa su radili makar nesto. Neki su radili sklekove, neki prali robu, neki igrali drustvene igre, a neki lezali u krevet kao najvece lencuge kao ja trenutno.
Cujem otvaranje glavnih vrata. Skocio sam s kreveta i seo na njega. Na vratima je bila Mihaela u sredini i iza nje naravno obezbedjenje. Sa strane se nalazio ko drugi nego asistent Ilic.
Pitam li se kakvu to on veliku ulogu ima da je prati uz svaki korak.
Prisla nam je i svi smo stali ko bubice u vrstu. Niko nije smeo da napravi ikakav zvuk, a kamoli da se pomeri. Mogli smo samo da cujemo napolju severni vetar kako udara o prozore i nastavlja dalje. Usput toga padao je i veliki sneg. Vec je decembar..pomislio sam.
"Zelim samo da vas proverim nista vise, nista manje"
Tu se zaustavila i pocela sa svojim timom da pregleda sobu. Verovatno cisto iz dosade ili nekih vidjenih promena.
Posle bogami pola sata zavrsili su pretrazivanje. Nisu nasli nista sumnjivo i bez reci su napustili sobu dok smo mi posle toga odma izdahnuli i vratili se na stare zanimacije.
Cuo sam iz sobe "B" da su i njih kontrolisali. Bili su kao neka "inspekcija" ili "vizita".
________________________________
Sedala sam za crnim stolom u glavnoj sali s Ilicem i italijanom koji je pre nekoliko potpisao onaj papir. Igrali smo monopol. Mozda malo zvuci decije sobzirom da vec 2h sedimo za stolom i igramo, ali u pitanju su pare. Ko pobedi, nosi 10 hiljada evra. Primamljivo ali tesko za dobit. Zato je monopol bio pravi odabir. Naravno od strane mene.
Nakon eto 3h igranja smo zavrsili. Odnela sam pobedu i s njom 10k evrica. Polovinu toga ulazem u dodavanje stvari za sobe "A" i "B",a pola toga ide u humanitarne svrhe.
Od kad imam para uvek doniram. Ne sto pokusavam da se izvucem od cinjenice da cu goreti u paklu, nego jednostavno da dam potrebnima. Ja imam vec dovoljno koliko mi treba.
Zato vec uveliko sam u jednoj organizaciji za doniranje i ne planiram da prestanem s tim. Cini me ispunjenom i srecnom.
Sto se tice novih zarobljenika, nema ih. Svi su isti neke sam pustila, a neki su jos tu, čame u cosku sobe i cekaju sudni dan. Mada samo ne znaju da je to nadanje uzalud.
Posle onog skota sto sam ubila pre neki dan nije se jos nasao novi problematican imbecil da mi pravi probleme i sranja. Dobro cuvaju glave na ramenima..
A sto se tice mene kao mene..nista novo. S Dusanom sam idalje anonimna. Ne planiram da se to promeni. Bolje je za njega, a i za mene. Pokvarili bismo reputaciju definitivno.
Fudbal i kriminal..smesno
Lepo nam je zajedno. Malo cudno sto ga drzim idalje medju podanicima ali i to ce se promeniti uskoro ja se nadam. Nije da ne zelim to, jednostavno nemam koga da ubacim umesto njega. Zato mi on tu puni mesto dok ne nadjem novu zrtvu. Vec sam usla u lov tako da nece dugo to trajati. Plen lako hvatam, a on je taj koji se ne izvuce iz mojih kandzi.
Ali idalje me prati pitanje. Jel moguce da ja imam osecanja prema nekom, a da to nije mrznja?
