Tek sada sam se resila svih novinara i medija. Ispostavilo se da Natalija nije ni zaustavila to vec je samo nadodavala materijala za jos traca.
To sam saznala danas popodne dok sam sedala u stanu s prijateljicom koja je takodje novinarka. I zbog takvog bezobrazluka Natalijica je morala da plati zivotom.
Kada sam je uvela u toalet nozem sam je ubola u sred stomaka. Pala je na pod i lupila glavom od lavabo. Krvarila je sa svih strana,a ja sam je samo ostavila tu gde je.
Dusanu nisam nista ni rekla vec sam samo nastavila da se zabavljam u klubu kao da se nista nije desilo.
Nakon nekih sat vremena videla sam je da joj je neko pomogao da se ustane i ode kuci. Dusan nije ni obracao paznju vec je nasao neke drugove i bio s njima.
Meni je to bio pun pogodak jer ga vise ona ni ne zanima i drzi je kraj sebe samo da je izjebe za potrebu. Samo kad mu naleti nagon.
15h bolnica..
Moja crna stikla se cula kroz citavo prizemlje bolnice. Sestre i doktori su se okretali i saptali. Ni najmanje me vise nije bilo briga. U uglu sam videla Dusana skrstenih ruku kako gleda u sobu gde je Natalija. Primili su je sinoc mozda oko 2 jutro.
Potapsala sam ga po ramenu i sela do njega.
"Sta ima?"
Svo vreme je gledao u pod i cutao. Tad kad sam ga pitala pogledao me je.
"Neko je Nataliju sinoc napao u toaletu"
Smoreno je to rekao.
"Znas li ko je mozda?"
Pravila sam se luda kao da to nisam ja. Ali ni malo nisam iskazivala da se kajem.
"Ne znam. Nemam vremena da trazim ko je"
"Kako mislis nemas vremena?"
"Idem za Torino danas. Imam nekih obaveza"
Planula sam. Sada sam bila ja ta koja je cutala i gledala u pod bez prestanka.
"Mihaela..jesi okej?"
Pipnuo me je za rame i svoje lice primakao mom. Bili smo tako blizu, a tako daleko.
"Ma jesam ne brini"
"Okej ako ti tako kazes. Ali vidim da nisi bas sva svoja"
Svoju ruku stavio je oko mog vrata i primakao me k sebi. Iste sekunde sam pocrvenela kao paprika.
Nije moguce da se opet desavamo..
"Ma lagano, samo sam se zacudila sto ides za Italiju. To je sve. Mislim kako ce Natalija sama?"
Glumila sam neku zalost i toplo srce ali u sebi sam daleko od toga.
"Ima roditelje. Nisam ja nezaposlen pa da se brinem o njoj 24/7. Stvarno"
Prevrnuo je ocima.
"Pa devojka ti je zato pitam"
"Uskoro bivsa"
Pogledala sam ga zacudjeno. Al opet u sebi sam pucala od srece. Osetila sam otkucaje srca kako sve idu brze i brze. Znojim se jer smo previse blizu za samo bivse.
Zovem te bivsim a zelim obrnuto.
"Pa jednostavno mi je pocela ic na kurac. Upravu si ono sto si rekla, kurva je. I bukvalno ne znam kad se zadnji put pristojno obukla. A kamoli ponasala"
Sramnula sam ramenima i napravila facu kao da ne znam sta da kazem. A znam itekako dobro.
"To je sve iz kuce, vaspitanje"
"Kojeg ocigledno nema"
Nasmejala sam se krijuci da ne primeti koliko sam zapravo uzbudjena njegovim odgovorima i misljenju o Nataliji.
"Treba mi neko priseban. Ne mogu ja kurvu da vodim za ruku kroz grad. Ja sam neko ko je prepoznatljiv, a da me vide s njom bilo bi prica i prica"
"Razumem te. Treba ti neko normalan"
"Upravo tako. Mada ovde sam samo da vidim kako je i to je to. Pre nego sto odem za Italiju prekinucu s njom"
"Pravilan potez"
Namerno sam izcrtala osmeh na licu i to mu pokazala. Uzvratio je, i to onim prljavim.
U tom momentu doktor je naisao. Bas onaj koji je vodio statistiku Natalije.
"Natalija je okej, sve smo sredili samo treba da se pazi neko vreme i to je to fakticki. Mozete otic i posetit je"
Dusan je odmah ustao i usao u sobu. Nisam se ni trudila da cujem o cemu razgovaraju jer sam vec znala sve. Sve sto mu je u planu i programu.
Nakon 20-ak minuta je izasao, a dok je zatvarao vrata cula sam jecaje. Znala sam o cemu se radi al nisam marila.
"I kako je?"
"Ne vise tako dobro kao pre"
Stavila sam ruku na usta da bih se nasmejala. Ali videli su mi se crveni obrazi.
"Vidim tebi svejedno"
"Pa iskreno je"
Rekla sam sta sam imala i kraj.
"A veza? Niste vise-"
"Ne"
Takvu svetlost sam videla i kao da mi se moja pokvarena masta prosvetlila. Veliko olaksanje.
"Pa dobro mozda je i bolje tako"
"Znam da je bolje. Idem kuci, a ti?"
"Ja sam dosla po neke nalaze, idem i ja uskoro"
Seo je do mene i opet stavio ruku oko mog vrata.
"Pricekacu te da ne ides sama. Glupo mi da i ja idem sam, i to peske"
"Ja cu te povest dosla sam autom"
"Top"
Sacekali smo jos 10 minuta i preuzela sam svoje nalaze krvi od glavne sestre.
Izasli smo ispred bolnice i usli u moj bmw. Nagazila sam na gas kao i po obicaju i krenula put njegove kuce. Za to vreme pricali smo.
"Kada ides za Torino?"
"Za otprilike 4h"
Pogledao je na sat pa nazad u mene. Kap je kanula u meni.
"Fino, kada se vracas?"
"To vec ne znam. Imam neke obaveze oko kluba"
"Da da okej"
Nisam znala sta da kazem pa sam samo tako. Najgluplje moguce.
Dosli smo do njegove poznate luksuzne vile.
"Izvoli i sretan put"
Izasao je i pre nego sto je otisao slatko se nasmejao i preko otvorenog suvozacevog prozora naslonio ruku i rekao.
"Hvala mihi"
Vratila sam pogled za volan i otisla put Vracara.
...
Dok sam vecerala razmisljala sam kako je tako lako izgubio interesovanje u nju?
Jel moguce da ju je takvu ostavio i samo nestao iz njenog zivota?
Bojim se za njegovu sledecu devojku. Kako li ce se ophoditi prema njoj.
Bez ako to ne bude neka bivsa posto voli da obnavlja stare romanse.
Mozda budem u planu. Nikad se ne zna. A da li ja to zelim? Pa..
