~Ruke daj mi
sada kada ostali
smo sami
Jos samo jedan osmeh
mi izmami
Volela bih to
Da te sanjam
ne umem ja vise
da te sanjam
I bojim se da nestanes
na kraju
Da me ostavis..~
Kolika slucajnost moze da bude da se sav dim od silnog duvana spustio izmedju ljude iz visine i niko nikog ne vidi, bez ja Dusana i on mene.
Cak ni ljude koji su sedali za sto do mene nisam cisto videla. Jedino njega koji je metrima odaljen naspram mene.
Sve se cini kao jedan prljav san. Napravljen samo da te namami u zamku iz koje se budis i vracas u realnost.
Oko njega italijanke i jedna srpkinja, mesaju kukovima u ogromnom dimu uz muziku koja i dalje normalno radi.
Bez obzira na to, njegov pogled je direktno na meni, i moj na njemu.
Shvatila sam da me je video i shvatila sam da sam provaljena.
Ne obracam paznju na to, nastavljamo da zurimo jedno u drugo kao da je sto godina proslo od zadnjeg pozdrava.
Devojke ga hvataju za njegove snazne ruke, pune vena. Samo ih je odgurnuo od sebe. Polako je poceo da prilazi ka meni.
Adrenalin u meni dvesta. Sve mi se manta i slabo pa osecam duvan. O ravnotezi tek da ne pricam, polako i ona gubi svoju funkciju u mom telu.
Korak mu je sirok kao moje preklapanje situacije u mozgu al u pijanom stanju.
Necu da lazem, bila sam stvarno atraktivno obucena, a i dovoljno pristojno. Kombinacija elegant i revealing otprilike.
On je sve blizi, a meni adrenalin visi.
Ludim od cinjenice da mu se u ocima vidi da zeli nesto nama staro poznato.
"Muskarci su imbecili" i stvarno jesu. Zele te ili iz koristi ili iz dosade. A onaj pravi dobrica se tesko nadje u ovim vremenima.
Pogotovo za nekog poput mene. Trazim stabilnog i lojalnog momka. Ovi danas ni to ne mogu da odrze. Zato sam svo ovo vreme posle Dusana sama, previse me povredio da bih nasla zakrpu.
I rekla sam "nikad vise". A sada ga evo, hvata me za ruke i smeje mi se provokativno u lice. Bas kao one prve noci u mom klubu.
Svoje prste spaja s mojima i moji nokti mu se urezuju u kozu. Kao onih dana kada sam mu noktima grebala ledja dok smo igrali igrice.
I to one vrlo izazovne.
Gleda me pravo u oci. Njegove kesten kafene i moje listopadno zelene. Taman ten obojema stoji perfektno i u sred zime i proleca.
Jednu ruku je odvojio od moje i smestio je na moj levi kuk. Od samog alkohola u krvi, osecaj je bio izvanredan i nestvaran.
Svetla kluba su bljestala na neka mesta, a jedno se bas usmerilo na nas.
Pod tim svetlom sve je izgledalo kao bajka. On trezan 100%, a mene vino opija. Njemu se oci cakle, a meni crvene od doze. Njegove ruke na meni kao nakit, a moje se tresu od uzbudjenja.
Nikad nisam mogla da verujem da cu ovako biti luda za nekim muskarcem, a kamoli igrati naivno u njegovim zavodnickim igrama.
E pa takva sam ja s Dusanom. I on sa mnom. Ja se otreznim od njega nakon nekog perioda i onda kad se sretnemo njegovo prisustvo me cini mamurnom i da mu se opet vratim.
Ali uvek to moje "sesto" culo mi pokaze pravi pravac, sta treba a sta ne. Uvek ima ta jedna zdrava celija na kraju pameti koja te ne dovede do kajanja i kasnog shvatanja.
Cak i sada opijena svesna sam da ne smem da padnem opet na njega. Ali, ali, ali..
Ta rec "ali" postojace u svakom mom preokretu situacije, dovodjenju odluka i ogovaranja. Jednostavno vise nisam sigurna u sebe kao pre. Samopouzdana sam i mozda malo nadobudna, mada ne kao pre definitivno.
Pitam se..sta bi bilo da se on i ja nikad nismo ni upoznali? Svako bi nastavio svojim tokom zivota, on bi nasao sebi partenrku za porodicu, a ja bih verovatno sto bi Jelena Rozga rekla..solo igracica.
Da li je on meni sudjen i je li taj susret bio slucajan ne znam. Kazu da ni jedan susret nije slucajno nastao. Nadam se da je tako, ne zelim da ispastam u buducnosti.
Misli su me odvukle dalje od realnosti i Dusanovih dodira. Mislila sam na sve sem na to da gledam sta mi radi i gde me dodiruje.
Prijalo mi je da se ne lazemo. Njegove tople, nezne ruke pune vena setale su mojim telom gore-dole. Prsti su me golicali gde god ih osetim.
Priblizila sam mu se i u uho mu sapnula..
"Moram do sanka"
Klimnuo je glavom uz smesak i pustio me da se izvucem iz zagrljaja. Dosla sam do sanka i uzela kiselu vodu da se imalo otreznim. Moram pothitno da dodjem sebi makar na kratko da ga se resim.
Barista je natocio kiselu, a ja nisam mogla da cekam da zatvori bocu pa da mi da vec sam samo zgrabila casu i nagnula da sto pre prodje kroz grlo i jetru.
Slika mi se preokrenula u glavi, uhvatila sam se rukom za sank da bih nasla balans. Sve mi se vratilo u normalu za tili cas.
Vratila sam se do njega ali odrzala distancu. Pokusao je da se primakne i nastavi ono od pre ali nisam dala.
"U cemu je problem?"
Nervoznim tonom me je upitkivao dok sam gledala u nase noge i cutala.
"Dusane sta zelis od mene?"
To je bilo finalno pitanje. Sad je i on zacutao i gledao u pod. Zajedno gledamo u isto i ne progovaramo.
...
Ispred kluba sedimo nas dvoje na trotoaru, pusimo jednu cigaru i gledamo kako se polako blizi ponoc.
"I sta cemo sad?"
"Samo cuti, nekad mi prija tisina"
Pogledao me je i nasmejao se.
"Posebna si, zato sam te izabrao onog puta"
Pocrvenela sam.
"Nije prvi put da cujem to"
"Znam, siguran sam"
"Dusane"
"Reci"
Pogledali smo se. Par sekundi smo samo cutali i cekali mene da pocnem.
"Ako mislis da ovim mozes nesto da..poboljsas izmedju nas. Zaboravi"
"Videces da cu da te vratim"
"Sanjaj"
"Zapamti ovaj dan!"
Vikao je, a ja sam se blizila mom autu na parkingu iza kluba.
"Noc je!"
"Sta god!"
Bila je njegova zadnja. Usla sam u kola i tacno u 00:55 otisla kuci.
