~O da li, da li dok
sa tebe skidam se
volis mene ili
moje telo?
O da li je ovo
prava ljubav ili
je placebo?
Pre nego sto mi
kazes "volim te"
Prvo zavoli me
prvo zavoli me..~
Mihaela pov:
Kada bi mi neko rekao da cu sedati medju cetiri zida i plakati zbog muskog roda samo bih se nasmejala, ali tako je.
Sedim u svojoj sobi u stanu na Vracaru. Citav stan je zamracen, svece popaljene na nocnom stocicu pored kreveta, a pored se ja gusim suzama. U turskom sedu sedim na krevetu, u krilu paklo maramica, a silne su po podu.
Radio se nalazi na drugom nocnom stolu i radi muzika. Uboli su neke depresivne pesme pa jos dodaju bol i patnju.
Uvek sam vazila za jaku i hladnu osobu ali izgleda da su ljudi gresili kada bi se kleli u to. Nikad nisam znala da ce jednog dana iz mene izaci to da sam sentimentalna.
Kroz zavese udaraju zraci pomalo zaostalog sunca dok zaviruje izmedju planina. Sve mi se cini kao nocna mora i ruzan san. Samo je sve ovo nazalost java i prepreke zivota do veceg uspeha.
Telefon vibrira, pozivi se odbijaju, poruke stizu a ja se pravim luda. Ilic mi slikava i salje neke ugovore, zove me a ja kao slepa.
Svest mi se obrce, slepoocnice me bole, oci mi se same sklapaju od umora i placa. Ostavila sam paklo maramica na stocic i zabacila se u postelju.
Grickam nokte, gledam terasu i pogled kroz suzave oci i razmazanu maskaru.
Nakon sto sam se ususkala u krevet, uzela sam ogledalo sa stola. Citavo lice mi je crveno i naduveno. Bacila sam ga nazad i okrenula se da zaspim. Jer vise nisam mogla sebe da gledam u takvom stanju.
2h kasnije..
Probudio me zvuk sa otskrinute terase. Prisla sam i videla niotkud kafeno-belu sovu. Posle par minuta mog zurenja u nju pogledala me je svojim blistavo plavim krupnim ocima. Toliko je bila slatka da sam joj dala hrane. Pomazila sam je i vidi se da je jako umiljata. Ali samo je trazila da je neko nahrani jer je odmah odletela.
Otkud sova u sred centra Beograda ne znam ali ovo mi je prvi put da je vidim. I moram da priznam slatke su.
...
Dusan pov:
"Cosa pensi di non potermi riportare al club?!"
*Kako mislite da ne mozete ponovo da me primite u klub?!*
Razgovarao sam s trenerom iz Juventusa o mom povratku. Slozili su se da sam idalje u dobroj formi i da je sve na mestu ali imaju problem koji im se uopste ne svidja i da ne zele da me opet vide na njihovom terenu.
"La conclusione è che non vogliamo avere problemi con i giornalisti"
*Sustina je da ne zelimo da imamo problem s novinarima*
Zamolio sam ga da saceka i mjutovao se. Vrteo sam po glavi tu recenicu par puta i shvatio o cemu je rec.
"Lo capisco, ma è tutta una bugia. Credimi!"
*Razumem ali to je sve laz. Verujte mi*
"Ne sapremo di più. Fino ad allora, niente."
*Utvrdicemo jos. Do tad nista*
Izdahnuo sam nervozno i prekinuo bez dovidjenja. Bacio sam se na sofu osecajuci kako mi srce jako lupa i da me glava boli od svih obaveza koje me cekaju.
Znajuci da jos moram da se nosim s novinarima i laznim tekstovima, natpisima..preko glave mi je.
Zasto je pored svega udarila na moju karijeru koja je skoro tek zapoceta. Koja treba da se gradi i gradi. Zasto uvek moje slabe tacke i vazne stvari. Zasto sam je uopste prevario?
Kao i uvek. Pitanja, a odgovora nema. Stojim u tisini sam sa sobom i svojim mislima.
Sta je meni ovo trebalo? Da se zajebavam s njom, a znao sam da to tesko prolazi. Natalija je devojka kojoj samo ime znam. Stvar je u tome da sam mislio da ce to proc a da ne sazna. Ali izgleda da sam se opekao na koprivu.
Dusa me boli kad znam da vise ne moze na oci da me vidi. Srce steze kao da je okovima zategnuto. A glas nestaje i glasne zice se tope kao led u sred leta.
Jos malo joj je rodjendan. Ja sam napravio situaciju da ga nece ni proslavit. Dodje mi da se ubijem na samu pomisao koliki sam kreten zapravo ispao i da zene nisu lagale, pravi sam zenskaros. Priznajem..
Dohvatio sam telefon sa stola i nazvao svog agenta Nikolu. Dogovorio sam se s njim da se nadjemo i resimo probleme u vezi novinara kako bi se mogao vratiti u Italiju i klub potpuno cist.
19h, na kafi s Nikolom.
"Sjebao si se ti mnogo"
Nikola je izgovarao dok je ispijao prvi gutljaj kafe.
"A znam"
Nepomicno i bespomocno sam odgovorio hvatajuci solju i pice.
"Imas li primerak ijednih novina da vidim sta je sve pisano. Nisam upucen ovih dana posle odmora"
Nasmejao sam se na njegov humor i iz male crne hermes torbe izvadio jednu novinu kojoj je svaka strana o meni i mojoj rutini varanja.
Dok je citao zagrcnuo se par puta na koji naslov kafom. Cas pogleda u novinu pa cas u mene. Sve mu se cinilo pogresno ali negde i ocekivano od mene ovakvog.
"Pa dobro te je sredila. Moram rec"
Opet me je uhvatio smeh ali onaj nervozni.
"Moze se reci da me je i vise nego sredila"
"Pa Mihaela je to. Sta se pravis da si s kruske pao"
"Pa znam dobro ko je ona ali eto mislio sam da cu nekako do zavuc da se ne primeti i ne sazna"
"Ona da ne sazna? Ti si stvarno poremecen. Zna sta se juce desavalo u svetu kriminala u..fazon Kolumbiji"
"Pa verovatno da i to zna"
Smejali smo se zajedno zavrsavajuci kafu. Kada smo zavrsili jos malo smo popricali. Nazvao je par novinara i sredio da se naslovi obrisu jer su laznog sadrzaja i potvrdili su da ce do sutra sve biti obrisano. Jos samo to da vidimo i glava mi je van torbe konacno.
"Vec mi je lakse"
Rekao sam mu setajuci centrom.
"Verujem. I meni kao tebi nekom bliskom"
Pozdravili smo se i rastali. Svako svojoj kuci i pravac sredjivanje za krevet jer ce jedanaest.
