Dve sedmice kasnije..
Sedim u celiji i razmisljam o nasem poslednjem razgovoru o mojoj slobodi. Zadnji put sam je video pre cetiri dana i kad god trazim da je vidim zauzeta je. Verovatno vec nekoga ima na nisanu.
Dosta njih je pustila i nabavila nove. Sve gori od goreg, debil do debila. Cini mi se da sam jedini ja normalan
Setam se po sobu u krug i kredom crtam po podu iz dosade. Ostali oko mene takodje imaju neku svoju zanimaciju kojom se bave. Nista specialno se ne desava.
Vecera..6h..
Okupljali smo se za veceru. Posedali smo za sto i posluzili se. Ovog puta mogli smo i da biramo. Cudno jer sam navikao na laganu hranu ovih dana.
Ona je sedala zauzeto i pisala nesto u svesku. Nije cak ni uzela da vecera. Mora da je taj plen tezak. Pomislio sam..
Kada smo zavrsili sa svim tim krenuli smo nazad u sobe. Zadnji sam trebao da udjem ali sam je video kako je prosla pored nas dok je idalje nesto zapisivala. Tiho sam je dozvao kako bih imalo paznje dobio od nje.
"Mihaela!"
Okrenula se i zaustavila s pisanjem.
"Reci, zauzeta sam?"
Odvazno je odgovorila i vec opet usmerila pogled na ispunjenu svesku.
"Moramo da pricamo"
Ljutito sam rekao jer ne mogu vise da se svrstavam u podanike. Ne prilici mi jednostavno.
"Moze kasnije stvarno sam zauzeta trenutno?"
"Moze ajde al nemoj da me posle ispalis"
"Necu ne brini. Nikad to ne radim"
Namignula mi je i usla u svoju kancelariju gde se i zakljucala. Veoma zadat zadatak ako mene pitate cim je ona ovako uzrujana.
Tri sata kasnije..
Blejao sam na podu i gledao kroz mali prozorcic na vratima pravo na njenu kancelariju. Ne izlazi iz nje vec satima. Ko zna sta muti i s kim.
Posle par minuta culo se otkljucavanje i video sam da je otvorila vrata i pogledala na zidni sat. 15h..
Pokusavao sam da je procitam i shvatim o cemu razmislja ali kao okovima je zakljucana. Ne mozes iz mudre nista izvuc..
Odjednom video sam je kako se priblizava nasoj sobi i video da nije zaboravila na obecanje od pre par sati.
"Dusane trebas mi"
Uzviknula je, a ja sam skocio s poda i otisao za njom kao neko kuce. Usli smo u kancelariju. Ona je sela na mesto presedavajuceg, a ja kao posetioc ispred nje. Poceli smo..
"Sta si zeleo Dusane?"
Pitala me zamisljeno gledajuci u mene, a misli joj na totalno deseto nesto.
"Zelim da razgovaramo ovaj put ozbiljno"
Sada se ukljucila u razgovor i znatizeljno je otvorila oba oka i skrstila ruke.
"Pricaj nemam bas vremena"
"E pa meni se bas ne zuri"
Provocirao sam je i igrao joj se sa zivcima.
"Kreni"
"Ovako sad bez sprdnje. Zelim da me pustis napolje danas. S tim da mi sve vratis"
"Ti to meni naredjujes?"
"N-ne samo.."
"Samo, samo sta?"
Podigla je glavu i gledala me s 'visine'. Apsolutno sam nista pored nje izgleda.
"Pa ne naredjujem ali ne prilici mi biti podanik znas?"
"Znam"
"E pa molim te ucini nesto"
"Pa hocu. Mozda do kraja dana"
"To Boze"
"Ajde idi u sobu i cekaj moj poziv kad si slobodan"
"Joj moj zivot opet ima smisla"
Skakao sam od srece znajuci da cu do kraja dana ugledati svetlost dana, tacnije svetlost mesecine po stazama. Ulicna beogradska svetla i pse lutalice.
"Cvili mi pod nogama srecna nova godina"
Pomislio sam..decembar je. 24 Decembar i ja idalje nemam plan gde cu i sta cu. Straja i Nikola su ovde to sam se jedino setio. Kad se docepam telefona odma ih zovem i pravim plan.
18h..
Dosadjivao sam se u sobi gledajuci ove oko sebe kako igraju monopol i sah. Meni je sve to dosadilo koliko sam dugo ovde.
Jos mozda koji minut i vidim Mihaelu, Ilica i obezbedjenje na nasim vratima. Ustao sam i cekao poziv.
"Vlahovicu podji za nama. Sada si slobodan"
Ilic je rekao i prisao sam im totalno smireno i polako. Ne zelim da ostavljam utisak da sam samo jedva cekao da odem odavde. Ipak i ovde ima lepih bisera za pamtit.
Prosetao sam se s njima do glavne sale i otvorila je sef s svim mojim licnim stvarima. Uzela je sve to i bacila na sto kao jednu gomilu.
Uzeo sam svoj telefon, odecu, novcanik i ostalo sto mi je iskreno nedostajalo. Svi su iz sobe izasli sem Mihaele jer im je ona tako naredila.
Prisla mi je i zagrlila me.
"Neces me zaboraviti kad odes odavde?"
Primetio sam joj koju suzu da se nakuplja u ivici oka. Zagrlio sam je jos cvrsce.
"Naravno da necu. Pa zar nismo zajendo?"
Rekao sam kroz smeh i ona se takodje nasmesila. Obukao sam se u staru odecu, stavio sve stvari u dzepove farki i krenuo put auta.
Isla je zamnom. Kada sam dosao do auta pozvao sam je da udje da se provozamo malo.
I tako u mrklom mraku vozili smo se mojim crnim BMW-om koji se potpuno uklopio u tamu i mrak.
Pojacali smo radio do daske i uzivali pevajuci. Otvorili smo prozore i izbacili po jednu ruku napolje cisto da osetimo i taj vetar koji probija led.
Usne su joj bile suve i rumene od hladnoce. Na sebi je imala kapu koja joj je prekrivala pola face. Bilo bi mi smesno svaki put kada bi se okrenuo da je proverim.
Ima i ona svoje dobre strane shvatio sam. Nije sve tako crno kod nje kao sto svi vide. Ima i ona srce. Koje nije celicno.
Posle koji sat vec je bilo 9h. Vetar je tek sada probijao kroz kosti. Drveca su se njihala u stranu, lutalice su se sakrivale u toplija mesta, ptice su odletele negde da se ususkaju do ujutru. Dovezao sam je do njenog stana tu na Vracaru i parkirao se.
"Vreme je za pozdrav onda.."
"Zvaces me?"
"Joj Boze pa naravno da hocu Mihaela"
"Samo tesko je kad nekog volis, a on zaboravi na tvoje postojanje"
"Znam..laku noc Mihi"
"Laku noc Dusane..volim te"
"I ja tebe"
Izasla je i usla u zgradu. Upalio sam kola i otisao do svog posle skoro mesec dana. Vreme leti kao ludo..
