Ponedeljak..6:30h
Nakon sto sam legao nisam spavao citavu noc. U tacno sest ipo ujutro su se cula zvona u svakoj od celija. Zapravo sada shvatam sta znaci jedan 'radni dan'. Odmah sam ustao, a i zamnom Dragan koji je citavu bogovetnu noc hrkao. Jos jedan od razloga sto mi se nije dalo zaspat.
U nasu sobu je usla ona, a iza nje dvoje od obezbedjenja. Protegli smo se i to jedva i ustali na noge. Jedan hvata jednog, drugi drugog i idemo negde, ni sam ne znam gde. Ispred nase sobice su bili i drugi zatvorenici koji su isli iza nas, mi smo isli prvi, a ispred nas ona.
Na njoj se slio crni kaput, damski sesir i visoka potpetica. Hodala je tako samouvereno ispred svih nas sa punom dozom da nas opuci od vezbi koje nas sad cekaju. Manje hodanja ovaj put i stigli smo na povrsinu, pokoseni zeleni teren ogradjen zidovima. Kao neki boksit.
Rasporedili smo se u vrstu kao vojnici i cekali nju da nam odredi svakome po nesto. Vecina je bilo naspavano dok sam se ja borio s ravnotezom.
Prisla nam je i sve potapsala po ramenu. Nasmejala se i pocela jutarnji govor.
"Dobro jutro svima, nadam se da ste se odmori jer samo nocu ste slobodni"
"Dobro jutro"
Culo se od citave horde. Stojali smo ukipljeni jer samo jedan pogresan korak te odvodi u pakao. Njoj je zapisano tamo, ne trudi se da ista promeni.
"Ovako ajmo 20 sklekova i 20 cucnjeva, posle cete se rasporedit po strani"
Zalegli smo na tu tek pokosenu travu koja je bila i malo mokra od jutarnje rose. Poceli smo. Svako je bio u formi i bas nisu stajali dok ne zavrse. Ja sam se prenemagao jer ipak mogao bih da sam se imalo naspavao. Pufkao sam i psovao tiho.
"Neko nam je nabrijan za konferenciju"
Opet je tu pao smeh od pojedinih. Zavrsio sam i naglo podigao glavu lezuci idalje na podu. Gledala me je sa tim smeskom kojem ne mogu da odolim. Mrzim je ali kad god je vidim neka emocije se probude u meni. Zasto?
"Zavrsili ste kao sto mogu da vidim. Ovako cemo.."
Cupkala je potpeticom stikle o taj deo betona na kojem je stojala. Odmerila nas je sve do zadnjeg i nastavila.
"Vas troje ajmo na one sipke gore, a vas troje na one onamo"
Pokazivala je glavom jer su joj ruke bile iza ledja. Njih sestoro su se raposredili i otisli na nekakve sipke, nas je ostalo jos cetvoro.
"A vas cetvoro.."
Polako nam je prilazila, korak po korak.
"Vas cetvoro mozete isto na sipke samo ove ovde"
Definitivno ima neki pik na mene ili umisljam. Morali smo da radimo tacno njoj ispred nosa, a za to vreme je ona iz daljine kontrolisala ove ostale.
"Kad ce dorucak?"
Jedan iz nase ekipe je pitao. Uputila mu je ostar pogled i da bi ispala kulturna odgovorila.
"U 7h"
"Za koliko je to majko mila?"
"Tek si poceo Jankovicu, radi i cuti"
Culo se pufkanje uz svaku sledecu vezbu dok ona nije obracala paznje vise na to.
...7h.
Sedimo za jedan dugacak sto u 'kafeteriji'. Za tim stolom sedi kao nacelnik ona i njena desna ruka, asistent. Dosaptavali su se nesto citavo vreme dok nam se hrana nije servirala. Taman da pocnemo jesti zaustavila nas je jos jednim nama neplaniranim govorom.
"Ovako ja nocas od 19-21h necu biti ovde. Vasa obaveza je da budete u svojim celijama mirni i tihi. Kada se vratim zelim da su svi zaspali, jasno?"
Potvrdili smo glavama, a onda se bacili na klopu. Svi smo zavrsili deset minuta kasnije, a ostalih 20 smo uzeli da se ispricamo i upoznamo.
Otkucalo je osam i bilo je vreme da se vratimo u sobe. Svi su otisli, a ja sam joj prisao.
"Izvini..Mihaela"
Razgovarala je s asistentom. Prvi put me izignorisala, ali vec drugi se isfrustrirano okrenula.
"Sta zelis Dusane?"
"Vec citav dan sam u istu odecu, moze li se dobit makar neka pidzama ili trenerka?"
"Haha..dobicete trenerke ajde idi sad"
Zahvalio sam se i pognute glave se vratio u sobu znajuci da jedina osoba s kojom cu pricat je Dragan.
Usao sam i zakljucali su zamnom. Dragan je kao i po obicaju sedao za stolom i crtao nesto kredom koju je sinoc nasao ispod kreveta. Seo sam naspram i poceo pricu.
"Dragane, jel ti rekla koliko ostajes ovde?"
Vec na pola pitanja se okrenuo i gledao me. Slegnuo je ramenima i znao sam da nema blage.
"Sta mislis gde ide u 19h?"
"Ne znam Dusane, cuo sam da ce nas smestiti po petoro u jednu sobu"
"Ko ti je to rekao?"
"Cuo sam dok su se ona i Ilic domundjavali tokom dorucka"
"Ko je Ili-"
"Njena desna ruka"
Makar ce biti zabavnije s petoro na kraju krajeva. Dragan ima zanimaciju, a ja je jos nisam nasao.
17h..
Celicna vrata svih celija su se otvorila. Izasli smo ispred i njen Ilic je stojao s obavestenjem u rukama. Do njega ona. Drzala nas je sve na oku da ko nedaj boze pobegne cak i ako je nemoguce.
"Od danas cete biti po petoro u posebnim i novim celijama. Usput dobijate pidzame i trenerke za zimu. Celija 'A': Milos,Dejan,Stefan,Jovan,Luka.
Celija 'B':Dragan,Dusan,Jankovic,Petar,Lazar"
Pola imena sam samo cuo, a pojma nisam znao ko su ti ljudi. Prva grupa su bili oni doslovno mafija, nabildovani do zadnje kosti. Mi drugi smo bili laganiji i opusteniji. Celicna vrata svih nasih starih soba su se zatvorila, a nova otvorila.
Iznad soba je pisalo 'A' i 'B'. Vrata prve su se otvorila i izgledalo je dosta luksuzno. Grijanje, lepi kreveti, kupatilo cisto. Prozvani su usli i zatvorili su za njima. Sada smo bili mi. Takodje su zatvorili za nama bez pozdrava.
Soba je bila mnogo luksuzna. Kao sto pre opisah grejanje, kreveti ali ne na sprat nego jedan do drugog. Cisto kupatilo i male sprave za vezbanje. Na svakom krevetu je pisalo ime i na posteljini su sedale pidzama i trenerka. Sa strane smo imali i veliki crni sto za sedanje. U kupatilu smo imali sve potrebno pa i masinu.
Kroz ugradjeni zvucnik u sobama se cuo njen glas koji je povisila i recenicu naglasila.
"Masinu koju imate u kupatilu cete moci upaliti dva puta sedmicno, za susenje mozete i tri puta"
Pogledali smo se i zaseli za sto. Upoznali smo se i grupica nam je bila sastavljena bas od finih ljudi, pricljivih i postenih.
Uzeli smo i zapricali se sve do skoro vremena kada ona mora da krene. To smo znali jer smo cak imali i sat kojeg pre nije bilo.
Zanima me gde ce i s kim. Moram da saznam.
