Jutro..9h..
Sedim s ekipom u sobi. Neki igraju monopol, a neki karte. Jedni drugima smo poceli da dosadjujemo koliko smo zajedno zateceni u jednoj sobici. Bas tu dosadu nam prekida Mihaela s svojim ljudima. Iza nje je bila ekipa iz sobe "A". Skupili smo se i kao vozic, jedni iza drugih otisli do glavne sale. Tu smo stali kao vojska u vrstu i cekali naredjenje.
"Verujem da se dosadjujete koliko se vise poznajete, stalo ste zajedno"
"Konacno ste primetili"
Neko se odazvao i nasmejala se.
"Zato cemo sada da vas pomesamo"
Pomesamo?
"Ovako Dusane ti ces uzeti sve svoje stvari iz sobe i premestiti se u sobu "A". Odmah sad!"
Pojurio sam kao iz stopa put svoje sada stare sobe i pokupio pidzamu. Bacio sam to na jedan od kreveta i vratio se.
"Brz si. Vidi se da si sportista"
Nasmesila se i namignula.
'Ajde 'ti' ces se premestiti u "B" umesto Dusana"
Jedan od njih koji je bio prozvan uradio je isto samo se previse zadrzao. Kada se vratio vec podignutih obrva i zategnutog lica ga je gledala. Pogled je bio onaj stalan, ubitacan.
"Dobro gde si ti vise? Kao da sam te poslala u drugi grad nesto da zavrsis a ne u drugu sobu"
Pali su tu podsmesi i podrugivanja. Nisam mogao, a da ne sakrijem osmeh koji je virio ispod moje ruke na licu.
Kada je cula to sve nas je pogledala i prestali smo.
"Jos 'vas dvoje' i 'vas dvoje' razmestite se kao i ovi i to je to"
Kada smo zavrsili s svim tim razmestavanjem vratili smo se u svoje nove sobe. Jedino nisam ja stigao do svoje jer me je ona povukla za ruku. Otisli smo u njenu sobu i zakljucali se.
Seli smo na sredini njenog francuskog kreveta.
"Slusaj me"
"Reci Mihaelice"
"Nemoj me tako zvati. Mrzim taj nadimak"
"Dobro princezo izvini. Reci sta si htela"
"Ovaj. Nocas imamo jedno plesno vece u klubu. Mislim da bi voleo da mi budes partner"
"Jos ako se ta noc zavrsi kao i ona..rado"
Uradila me je rukom po ramenu uz smejanje.
"Ne seri! Poneo nas trenutak"
"Bogami mene je i vise od trenutka ponelo. Za tebe ne znam"
"Cekaj Dusane da vidim nesto"
Skocila je na noge i prisla radnom stolu u uglu sobe. Savila se da pogleda neke papire nisam mogao, a da se ne zagledam..
"Princezo bas imas dobro dupe"
Ljutito je bacila papire na isti sto i okrenula se. Obrve su joj bile podignute, ali sada ni ona nije mogla da sakrije kratki, mali osmeh.
"Nemoj da dobijes dobar samar"
Vratila se na papire i donela ih. Bacila ih je na krevet do mene i sad je vec zalegla. Ja sam idalje sedao na sredini i blenuo u tonu papira.
"Ajde lezi sta se sad ko fol stidis"
Bila je okrenuta na stranu i gledala me pravo u oci. Osmeh i pogled su joj sada bili dovoljno prljavi da su u mojoj glavi stvarali scene gde joj vec skidam odecu i ljubim po telu.
