"Sta?"
"Zaboravite"
Ustao sam se od stola i seo na svoj krevet slagajuci pidzamu. Bledo su me gledali, nisam to video ali sam osecao poglede na sebi. Mucali su i smisljali sta da kazu. Definitivno sam se zajebao sto sam progovorio.
"Cekajte, sad sve ima smislaaa.."
Lazar se ustao i setao oko stola upiruci prst u mene dok smo ga samo gledali. Ide mi na zivce uzasno od kad 'zivimo' zajedno.
"Pa smeker je citavu noc bio otsutan jer je imao pametnija posla. To jest..da puni Mihaelu koja nas jebeno drzi kao robove"
"Sad mi stvarno ides na kurac"
Pukao mi je film i naglo sam se ustao. Prisao sam mu i stojali smo jedno naspram drugog. U ocima mi je gorela vatra, a bes se video samo po venama koje su mi se izrazile kao lude. Uhvatio mi je ruku i gurnuo.
Tada sam mu opet prisao i zapoceo tucu.
Nije potrebno puno vremena da me neko iznervira. Ova budala mi se od pocetka nije svidjala, znao sam da je debil. Falile su mu dobre batine.
Lezao je na podu dok sam ga ja sutirao i pesnicama ubijao. U sred toga smo culi da su se nasa vrata otvorila i pogledali smo da vidimo ko je. Bila je to Mihaela, u rukama je imala isti onaj debeli crni bic, a iza nje je bilo obezbedjenje. Dosli su do nas i razdvojili nas. Lazaru je krv tekla iz nosa dok sam ja imao modricu ispod oka.
Odveli su nas u sobu i posedali na dve stolice. Obezbedjenje se sklonilo sa strane, a ona je sela ispred nas.
Vidno je bilo da ni ona vise nema zivaca za nas. Pufkala je i razmisljala kako da zapocne. Posebno mene je gledala, a za ovog ju je verovatno nije bilo ni briga.
"Jeste vi deca pa da se tucete?"
"Ne"
Lazar je odgovorio dok je drzao maramicu na nosu da spreci krv.
Ja sam spustio glavu i samo slusao.
Nema validnog odgovora za ovo.
"E pa? U cemu je problem izmedju vas?"
"Lik uzasno sere nesto non stop. Pravi se pametan, i hvali se svojim glupim i nepromisljenim postupcima"
Podigao sam pogled na nju, a ona me je vec gledala. Vratila je pogled na njega i izvadila bic.
"Ustani i idi do zida"
Nije mogao nista drugo sem to sto mu je naredjeno. Ustao se, okrenuo i otisao do zida. Prisla mu je s ledja i pocela da ga tuce. Vikao je i urlikao. Ja sam samo mogao da posmatram. Jel moja greska sto on sad dobija batine? Mozda sam to trebao da budem ja.
Dobrih 5 minuta bez prestanka ga je bila. Kad je zavrsila, obezbedjenje ga je odvelo u nasu sobu. Sada je za sobom zakljucala i bacila bic na pod.
Ljutito mi je prisla i sela na svoju stolicu. Gledali smo se, ona neveruje sta cuje, a ja ne mogu da lazem.
"Pa dobro jel moguce da se bijes?"
"Sta da radim kad mi od samog pocetka ide na kurac? Provocira me i manipulise"
"Dusane. Sta si rekao"
"Nista"
"Ne lazi!"
Sreca nije imala bic kod sebe. Ali svakako sam dobio jedan dobar samar. Glava se okrenula za 360.
"Stvarno si jedan obican umobolni imbecil koji ne ume da cuti vec se hvali privatnim stvarima. Lepo smo se dogovorili da sve ostaje anonimno, ali ne ti si morao da se prokurcis malo. Mozda mi jesi decko ali svako ce da trpi isto. I da si mi najblizi rod"
Otisla je do fioke iz koje je izvadila nov, novcijat bic. Deblji nego onaj. Ugasio sam..
Prisla mi je i ponovila.
"Sad ustani i idi do zida"
"Mihaela.."
"Nisi me cuo? Ne ponavljam dva put"
"Daj molim te, mozemo samo da razgovaramo"
"Batine su nacin koji ce te nauciti pameti"
"Al ne i jedini"
"Batine mogu da budu i gotivna stvar znas? Proveris dal si covek, ili picka. Samo sto je vecina ovo drugo nazalost"
"Ko je tebe povredio da si ovakva?"
Zacutala je i spustila glavu. Nije to dugo trajalo jer mudre izreke i odgovore vadi ko kec iz rukava.
"Roditelji"
"Tu sam da slusam duso znas i sama. Mozes da me upoznas sa tobom, ali iz dubine"
"Ti nisi moj psiholog niti ista slicno. Zato mislim da bi bilo bolje da uradis ono sto sam ti rekla. Da nebi islo drugim tokom"
Nisam imao izbora. Ustao sam i prosetao se do zida. Prisla mi je i prvo poljubila vrat.
"Bolece ljubavi"
"Znam"
"Ljubav boli"
"Ljubav boli.."
Saputao sam sam sebi u bradu. Same te reci bole. Ljubav ne treba da boli. Izgleda da je ona navikla samo na bol. Povredjena je u proslosti, providno je. Sta su joj roditelji uradili da ovako jedna devojka pati?
Jel samo zeljna paznje ili prave ljubavi? Osetio sam hladan bic kod predela butina. Probao sam da ostanem hladan ali naravno da ne mogu.
18h..
Na veceru. Svako se drzi svojom stranom stola. Svi gledaju u svoje tanjire i cekaju da se napune da jedu i odu. Niko ne prica, tisina je najjaci zvuk.
Vrteo sam kasiku izmedju prstiju dok sam kraickom oka gledao sta ona radi. Drzala je neku svescicu u ruci i Ilic joj je pokazivao nesto u njoj prstom. Pratila je okom i citala. Tada su nam se pogledi slucajno susreli..
"Izvolite, jedite"
Napunili su se tanjiri i poceli smo da jedemo. Kada smo zavrsili svako u sobu i smaranje do spavanja.
Hteo sam da udjem ali sam u hodniku do cuo korake i smeh. Bila je to ona, Ilic i obezbenjenje. Sakrio sam se iza coska da ih prisluskujem.
"Iz sobe B su se pobili danas jesam ti rekla?"
"Ne? Ko?"
"Lazar i Vlahovic. Lepo su se sredili. A jos lepse sam ih ja doterala"
"Mogu da pretpostavim da je bic radio"
"I to onaj novi sto sam dobila od italijana. Stvarno radi posao, njega cu od sad"
"Sto jace to bolje"
"Kao i uvek Ilicu"
Prosli su nasim hodnikom ali me sreca nisu primetili. Brzo sam se vratio do vrata i usao. Seo sam za sto i poceli smo partiju karata.
