Nisam znao ko mi pise poruke bez prekida al sam znao ko mi prilazi. Bio je to jako ne ocekivajuci susret.
"Cao lepi sta ima?"
Natalija.
"Sta..ces..ti o-ovde?"
Potpuno mamuran reci su jedva prelamale preko jezika, a oci crvene od alkohola isto koliko i obrazi od uzbudjenja.
"Pa cula sam da si ovde..a ja sam se ovde preselila nedavno"
Ostao sam bez teksta. Bez reci za izgovorit, bez odgovora samo sam je gledao zbunjeno s tekilom u rukama.
"A gde ces ti?"
Umiljato mi se smejala i gledala me tako slatko. Uzvratio sam ne znajuci kakva je to kolatarna greska.
"Mogao bi sa mnom ovamo? Nije ti problem?"
"Mozemo mi i kod mene?"
Kolatarna greska dva.
"Pa sto da ne?"
Predlozih joj nesto sto ni sam nisam hteo ali u drugu ruku jesam. Otkud ona ovde i zasto se preselila ne znam ali to sada nije ni vazno. Imacu zanimljivo vece na kraju krajeva.
Uhvatila me je cvrsto za ruku i dosli smo do sanka za jos par picenca. Da me sto bolje otruje alkoholom koji mi je strogo zabranjen zbog fudbala ali jebiga.
Nekad, ono sto ti prija valja probati dva put.
Sedajuci za sankom i pricajuci s njom od jednom me je poljubila u obraz. Ostao je crveni trag, a ja sam se jos vise uzbudio.
Nakon nekih 20-ak minuta razglabanja bespotrebnih prica usli smo u moje auto i pravac moj stan.
Ulazeci u zgradu jednu po jednu stepenicu ona je vec bila pred mojim vratima ni ne pitajuci da pomogne. Dok sam ja jedva stojao na nogama.
"Ajde otkljucaj"
Opet isti film kao s Filipom. Ne znam sta mi je ovaj dan ali zanemaricemo to. Sada je vreme za moj specialitet.
Ubacio sam kljuc u bravu, okrenuo levo-desno i otkljucao stan. Usli smo i seli na kauc. Mazila me je po kosi dok smo se ljubili.
Samo iznenada culi smo staklenu casu o pod. Nismo ni stigli da se okrenemo culi smo poznat glas.
"Jako zanimljiv prizor. Mogla bih da gledam satima, ali nemam vremena za to nazalost"
Nasmejala se, okrenuli smo se i videli crno prosuto vino koje se izliva iz slomljene case. Slomljene ili ti pregazene stiklom. I to onom skupljom od mog zivota.
"Imam ja neku granicu. Ali brate nemam granicu kad me neko jebe u zdrav mozak"
Polako je prilazila opet zgazeci na istu casu koja je sad u param-parcad. Natalija se zaledila na mestu, a ja pijan kao da mi je sve doslo iz guzice u glavu opet.
Pomilovala me je po glavi pa po ramenu. Sarkasticna je njeno drugo ime.
"Ti si bas odlucio da ides protiv sebe jeli Dusane?"
Opet se nasmejala ali posle smeha je nastala mrtva ubitacna tisina. Nisam smeo da pogledam u Nataliju jer ako skrenem pogled imam osecaj da sam mrtav ali za prave.
"Dusane pitala sam te nesto"
"M-molim?"
Zamucao sam. Prvi put nekome.
"Odgovori"
Tisina je najjaci zvuk koji sam mogao da cujem. Zuji mi u usima, od same kolicine koju sam popio stan mi se vrti u glavi, a u stanu dve devojke. Jedna dovedena, druga ne znam kako je dospela ovde.
"Kako si ti usla uopste?"
Skupio sam obrve, i napravio "ljutit" izraz lica. Samo cekam samar na takav stav.
"Nije bitno. Bitan je odgovor koji ces da mi das ili milom ili silom. A veruj mi, ne zelis da te silim"
Unutrasnja temperatura tela je vrelija, adrenalin u krvi puca. Vene se izrazavaju svuda po kom telu.
Uhvatio sam okom Nataliju koja je zurela u mene s sjajnim ocima.
"Sta si me pitala?"
"Ti dobro znas da ne ponavljam"
Iz dzepa izvadila je mali dzepni noz.
"Ili ces da pricas, ili cu ja da pricam. A ako ja budem pricala zapamti..nece na dobro"
Knedla u grlu jos uvek je tu od samog pocetka. Znojim se, osecam kapljice po vratu koje ulaze ispod majce i majca se lepi ga grudi ocrtavajuci moj torzo i trbusnjake.
Onaj noz zavrsio je pod moj vrat. Gledamo se svo troje kao zacarani trougao. Malo gledam u nju malo u Nataliju. Ona nije skidala pogled sa mene sto je stvaralo jos vecu jezu koja se sirila i unutrasnjim i spoljasnjim delom mog tela.
Pri samom izgovoru recenice glasne zice su se zategle i nisu popustale. Grlo me je tako opeklo i stvorio se nenormalan bol. Ona me je samo gledala s nozem na istom mestu.
"Sta je? Previse alkohola za mladica? Pogotovo 'sportistu' kao ti"
"Sacekaj me"
Svoju stopostotnu paznju je sada usmerila na preplasenu Nataliju. Uhvatila ju je za kosu i vukla po podu. Jednom ju je ubola potpeticom u stomak i u celo. Pala je bez svesti.
"Razmisli sta ces s njom. Al nemoj da ti padne na pamet da me spomenes. Inace ces zavrsit isto kao ona, al se neces probudit"
Naciljala me kao svoju glavnu metu. Kako je usla u stan kaze da nije bitno. U svom stanu sedim i gledam kako mi se smrt primice svakog momenta.
"Ol mi ti odgovorit kako si usla?"
"Posle tebe"
Preskocila je Nataliju onako koja je lezala bez ikakvih znakova zivota. Barem je tako izgledalo.
Sela je do mene na mesto gde je pre sedala Natalija. Pomilovala me po licu. Priprema za lako zaradjen, a tezak samar.
Glava mi se okrenula za 360°, kunem vam se. Vrateci pogled na nju bes je kiptio na sve strane samo sto me ne zakolje. To se ceka svaki sekund. Od nje mozes dobiti ili ljubav ili smrt.
Vecina dobiju ovo drugo. Ocigledno i ja postajem jedan od njih.
"Nas kako zelim da ti se latim zivota. Ali zao mi da nam sjebem reprezentaciju"
"Zato se nekako suzdrzavam al ne verujem da ce jos dugo trajati"
Znoj je sada tekao kao voda niz mene.
"Mogu da te pitam nesto?"
"Govori"
"Jesi li me ti onu noc prebila?"
Tu se malo uzdigla i nasmesila.
"Pa ko bi drugi nasrnuo na tebe? Bez ja"
"Odvratna si"
"Nije novost"
"Kako ti udje u stan? Samo mi reci"
Iz dzepa je izvadila rezerne kljuceve mog stana.
"Odakle ti?"
"Odakle...MENI odakle? Pa ti si stvarno fenomen za glupocu"
"Al-"
"Samo bih te tukla po glavi da ti izbijem tu glupocu iz glave"
Ustala se i dosla do izlaznih vrata.
"Pomozi joj ako si dzentelman..mada sto se mene tice moze i tu da ostane pa nek taman krepa"
Otisla je.
Pomogao sam Nataliji i osvestio je. Malo smo jos sedali i ispratio je do kuce. Kada sam se vratio, zakljucao sam vrata i otisao pod tus da se malo operem.
Peklo..peklo..peklo me. Pece i vas majke mi, najebacete svi..
Bijase moje misli nadajuci se da nisam jedini u ovakvoj situaciji sada.
