30 decembar, 13h..
Sedela sam na stepenicama od zgrada s drustvom tu iz blokova. Gledali smo prolaznike i komentarisali stalne teme. Svako je pricao s nekim i nije nam ni malo bilo dosadno.
Sutra je nova. Sredili smo plan da se u 22h nadjemo kod Knez Mihajlove i od tuda krenemo da se setamo po gradu i izaberemo mesto za docek.
Nismo tacno sigurni kuda cemo to docekat ali verovatnoca je kod skupstine ili u neki klub. E sad sta nas zapadne i gde nas pijane misli odvedu..
U ustima sam imala cigaru na pola i listala sam na telefonu ig. Nista spec ovih dana. Dok sam listala onako iz dosade Dusan me pozvao. Ustala sam se s stepenica i prihvatila poziv setajuci se oko zgrade.
"Ee gde si"
"Eej Mihii. Evo me kod Strahinje s Nikolom ti?"
"Kod blokova s starom bandom"
"Kuda ste sutra?"
"Skupstina ili neki random klub. Vi?"
"Skupstina najverovatnije"
"Top. Ajde moram da idem cujemo se"
"Ajde volim te cuvaj se"
"Od cega? Bolje reci od koga haha"
"Ne znam ja samo ti kazem"
"Sta god, volim i ja tebe ajde z"
Prekinula sam i trkom se vratila do stepenica i sela. Nastavila sam s njima razgovor.
2 sata kasnije..
Rastali smo se i otisla sam do centra. Odlucila sam se za neki novogodisnji shopping i to dan pred novu. Vazda kasnim s tim stvarima da je prosto.
Usla sam u mall i razgledala radnje koje su krcate novim stvarima, a i cene su podosta snizene.
Prvo sam zasla u sephoru. Cisto da uzmem nesto sminke jer je i to na velikom novogodisnjem popustu.
Izasla sam nakon nekoliko minuta i otisla u ostale radnje. Za kraj sam sela u restoran i posteno rucala.
Sve sto sam pokupovala danas mi je dzabe ispalo. Al eto i da je bila puna cena kupila bi svakako lol.
Vratila sam se na Vracar i zakljucala za sobom. Raspakovala sam kese iz prodavnica i ukrasila stan.
Na ulaznim vratima kao svako s balkana i svaka vrata mojih komsija imala sam venac. Unutra kada se udje led lights su apsolutno svuda i sve je negde u crveno - belom fazonu. Jelka je takodje u te dve boje i sve se poklopilo po taman.
Slikala sam stan i poslala Dusanu da vidim reakciju. Zna da ovih godina to bas i nisam radila jer prvenstveno nisam imala vremena, a drugo nisam bila po Srbiji. Cim je otvorio sliku telefon mi je zavibrirao.
"I kako ti se cini moj stancic Duci?"
"Kako je jebeno brate bas mi se svidja"
"Nisam kitila ima iha-ha al ipak idalje imam stila i za to!"
"Ti? Sve ti znas ne bojim se za tebe"
"Ae mrs sad moram da nastavim"
"Ae javi kad zavrsis"
"Ae z"
Ovog puta je on prekinuo. Bacila sam telefon na sofu, ukljucila svoju spotify listu i slusala mjuzu dok sam dodavala nesto po jelci i tu po stanu.
20h..
Upravo sam se probudila iz popodnevne dremke. Uskoro bi trebala u krevet al vidim da nece to biti 'uskoro'. Posle onog ukrasavanja stana zabacila sam se u krevet i jednostavno zaspala kao mala beba. Telefon mi je na mute i niko me nije uznemiravao pa sam se lepo odmorila. Sanjala sam pomesano cudne snove ali ih se ne secam. Samo znam da u skoro svakom je bio Dusan. Zasto ih se ne secam:)?
...
Stan mi je bio zamracen totalno. To sam pokvarila i upalila svetlo u kuhinji i uhvatila se kutlace kao prava domacica. Ko bi rekao ali stvarno jesam jer sve znam od testa do..do relativno cega ti dusa pozeli.
Napravila sam sebi americke palacinke, preliv nutella, slag i jedna tresnjica za kraj. Slikala sam i postavila na story. U par min sam dobila milion komentara koji bale da probaju. Medju njima nasao mi se i Dusan koji je odmah iskazao zelju da zeli biti samnom sada i da mi sve to pojede. Ali ova domacica sto napravi sve sama pojede.
Kada sam zavrsila s palacinkama i kada mi je stomak bio pun ususkala sam se na sofu u dnevnoj i uzela da gledam neki film na netflix. Naravno bozicni.
Nije ni to dugo trajalo opet mi se prispavalo. Vratila sam se u krevet i za koju doslovno sekundu usla u san.
31 decembar, 21h..
Ceo dan sam provela sama. Sedala sam u stanu, gledala filmove ususkano u krevet sve negde do pet. Posle toga sam jela i opet malo spavala i sve tako u krug. Sada je devet, kod mene je dosla Vera moja stara prijateljica i donela svoju opremu zajedno da se spremamo za ovaj poseban izlazak.
"Kuku Vera.."
"Sta je Mihaela?"
"Pa ja nemam sta obuc"
"MOLIM!?"
Vera je citavog zivota bila ta devojka. Uvek sredjena, lepo mirisala, kratke suknjice i roze bundice. Plavusa duge kose i blistavih plavih ociju. Svaki decko ju je hteo ali ona je bila ta koja se nije dala. Pokupila sam to od nje i zato smo bukvalno kao bffs.
Citavo nase detinjstvo davila bi nas pricom da ce biti jednog dana modni kreator. To joj je usadjeno u glavu i dan danas. Ima stila u modi i voli to.
Verujem i nadam se da ce jednog dana biti to o cemu masta vec dugo..
Al sada da se vratimo na situaciju. Ovo je za nju bio sok. Ja da nemam sta da obucem? Pa to je nemoguce..
"Nemoguce da nemas sta obuc brate"
Jesam rekla? Izgovorila je to s nervozom u tonu i zivcima na poslednjoj skali.
"Ajde lagano sacu nadjem nesto"
"Pozuri moramo i frizuru pravit!!"
Pljesnula je rukama i vrtela se u krug gledajuci mene kako preturam po ormanu.
Posle par minuta nasla sam neku dugu crnu haljinu skroz ispod kolena. Bila je jako topla, a i isla je uz telo onako kako ja volim. Obukla sam je i s njom crne givenchy cipele.
U krv sam ih platila pre neki mesec. Al makar su mi uvek i zavek omiljeni komad obuce.
Posle tacno sat smo zavrsile i nasle se s celokupnom ekipom kod Knez Mihajlove. Otisli smo do skupstine i slusali hitove koji su se nizali samo za ovu noc. Uz svaki drugi hit smo se napijali jos vise s pivom ili rakijom.
Ludilo mozga koliko je ljudi bilo.
~Tek je dvane's sati
zavedi me da
ne bude dosadno..
Ona nece znatii
da smo bili
zajedno..~
Doslo je vreme i za odbrojavanje. Tacno na dva, jedan sretna Nova, osetila sam ruke oko vrata i poljubac u obraz. S tim osetila sam i mekano lice polu prekriveno crnom kapom. Okrenula sam se i bio je Dusan. Zagrlila sam ga i nastavili smo svi zajedno da slusamo pevace sve negde do 2-3 ujutro..
