-Ja sam cula da ih
ti samo menjas
I da ih skupljas
ko' poene
I da neces
da se menjas
Al moraces
zbog mene
Sta si cula?
Ajde reci
sta si cula..~
Zvuci udaranja koze o kozu su se culi negde do 3 ujutro. Sada se u Mihaelinoj kancelariji moze videti samo pobacana haljina i odelo. Na stolu vino i dve skoro prazne case. Njihova tela prosuta u dubokom snu.
Sunce se javilo kroz zavese prozora s jakim svetlom. Njihove oci su se otvorile i prvo sto su videle su jedno drugo. Znajuci dobro sta se desilo prosle uzburkane noci nasmesili su se i poljubili. Dusan je ustao i zatvorio zavese da zamraci sobu za jos sna koji im je potreban.
"Mislim da bismo trebali da se vratimo"
Mihaela je hrapavim, jutarnjim glasom, umorno izgovorila tu recenicu na sta je Dusan odgovorio.
"A ja mislim da mi moramo da popricamo"
Pokusala je kao iz stopa da se ustane ali bol u nogama ju je sprecio. Uzdisala je, al ipak se nije kajala.
"Hajmo onda da pricamo"
Polako joj je pomogao da ustane i seli su za mali stocic s dve case vina u ruci za dobro jutro. Nagnuli su i sve ispili sto je ostalo. Idalje onako ne razbudjeni poceli su s razgovorom.
"Sta dalje?"
"Sta sta dalje?"
Nerazumno mu je odgovorila s dozom nesigurnosti da li je idalje samo podanik?
"Vratices me u onu sobu i pravicemo se da nista nije bilo izmedju nas, kao prvi put jel tako?"
Progutala je knedlu gledajuci u zatvorene zavese prozora kroz koje suncani zraci pokusavaju da prodru. Zagledala se i zaboravila da je imala postavljeno pitanje na koje mora da da dobar, mudar odgovor.
"Mihaela"
"D-da reci"
Vratila je pogled ka njemu ali ne direktno u oci. Mozda ipak ima nekog kajanja, stida unutar nje. Ali to nije pokazivala jer je pored Dusana osetila nesto sto nikad nije. Nesto sto joj ni jedan decko do sad nije dao. Ljubav..
"Mislim da si me dobro cula"
Gledajuci je ostro u oci ljutito su iz njegovih usta izlazile ne bas razumne reci i recenice.
"Dusane gledaj.."
Protrljala je oci i pogledala ga prvi put pravo u oci. Nije skidao pogled sa nje, a ovo bi bio prvi put da ona nije mogla da izdrzi kontakt ocima s nekim. Da li se ona sada plasi?
"Ajde progovori"
Nije hteo da ceka ni minuta vise. Cupkao je nogom ispod stola i to iritantno.
"Dusane..nece biti tako ovaj put obecavam. Svakako se nismo samo jebeno ljubili"
"U tome je i stvar. Samo sam to zeleo da cujem"
Osmeh mu se ocrtao s jedne strane lica i rasirio je ruke za zagrljaj u koji je Mihaela odmah uletela. Sedala mu je u krilu dok su se zbog poljubaca borili za dah. Tesko su pricali zbog poljubaca koji su sirili sljive po vratu od sinoc. Stenjanje je bilo blago zbog cistacica koje su cistile nered od zurke koja je bila jedna od najboljih u sinocnjem vecernjem zivotu.
