~Ja sam tvoj detektiv
tvoj najveci fan
I kada druge
privodis u stan
Na tvome pragu
ja sam uvek tu
Ma neces ne
resiti se mene ni u snu..~
Italija Torino, 9h ujutro..
Koliko ste ludi od 1 do ja? Da svog bivseg momka pratite na svakom koraku. Da ga proveravate kao da je malo dete.
E pa to je moja mracna strana. Dosla sam u Torino samo da bih ga drzala na oku. Cisto da se uverim da ne luta bezveze po gradu. Da ne hvata koju stigne za struk.
Sedim u poznatom kaficu u centru Torina. Jutro je i sunce bije na sve strane, mart se oseca pa sa njim i prolece.
Pijem limunadu, citam novine i ispod svojih crnih suncanih naocara skeniram ko sve prolazi ulicom.
Njega nema, verovatno je na trening. Pomislila sam al samo sto ta misao na um pade videh ga iza coska jedne zgrade s Filipom Kosticem.
Novine su mi sad bile maska. Da nebih ispala providna, otkud ja u sred Italije?
Zvucim psihopatski al to je moj sastav zivota. Pratim svakog ko mi je meta i ko mi smeta.
Kakva slucajnost da su bas seli u kafic gde sam i ja. Savrseno..
Filip je izvadio jednu stolicu i seo, isto tako i Dusan za njim. Sedali su jedan naspram drugog i pricali dok ih konobarica nije usluzila.
Pratila sam pogledom i slusala o cemu razgovaraju jer su blizu mog stola. Jos veci rizik da me Dusan prepozna.
Smejali su se i pili jutarnju kafu. Nisu zaklapali usta, a sva prica vodila se o utakmicama i buducim turnirima.
Nije nesto interesantno za slusanje pa sam nastavila da citam novine.
Cak sam ucila italijanski samo da bih se snasla kad ga pratim.
Psiho next level definitivno.
Sedali su nekih sat vremena i otisli da setaju kroz centar. Ja sam ostala jos nekih pola sata i krenula u njihovom pravcu.
11h..
Izgleda da je prolecni shopping vec poceo. Italijanski butici bili su puni novih prolecnih kombinacija i obuce. Zene su samo ulazile i izlazile iz jednog u drugi butik.
Vidi se da nemaju problem s parama i da ih jednostavno trose bez limita.
Da smo mi takvi na Balkanu butici bi bili glavna destinacija. Hranili bi se odecom.
Njih dvoje u svojim plavim оdelima, cipelama i zalizanim frizurama kao prava gospoda usli su u Dior. Iz njega izasli su s par kesa i odmah u Gucci.
Sve tako u krug trajalo je oko 2h. Umorila sam se prateci ih. Doslovno su kao prave zene, ni ja toliko ne kupujem.
Dosli su do nekog parkinga i usli u Filipov sivi mercedes benz. Odleteli su pravo na autoput sa 100 na sat sigurno. Filipa ne zanimaju kamere na sred ulice koje hvataju krsenje zakona. Dzaba kad je klasican balkanac.
14h..
Sedim u hotelskoj sobi na terasi i gledam na cestu. Bilo kad i bilo gde mogu da ga sretnem ili ulovim pogledom. Igramo se igre lovca i zrtve. Al jedino ja znam za tu igru.
Listala sam instagram na telefonu i cula kucanje na vratima. Otvorila sam i bila je radnica hotela. Donela mi je rucak, rizu i neko meso.
Zahvalila sam se i zatvorila joj vrata pred nosom. Kao gladan vuk sela sam za jedan mali stocic predvidjen za sve sem jela. Pocela sam da jedem kao da u zivotu hranu nisam videla.
20h..
U crnom koznom kaputu do kolena, crnim kacketom i zatamljenim naocarima setam zabacenim ulicama grada. Kao samac pufcem onaj vazduh i sve se vidi u vazduhu kao odraz u ogledalu.
Bez obzira sto je mart idalje se vidi uticaj februarske zime. Koja jos uvek malo traje.
Potpuno sama sam prosla kroz mracnu ulicu i preko puta cula glasnu muziku.
Provirila sam kroz prolaz i videla klub. I to prepunjen ulicnim budaletinama i pjanicama. Medju njima nasao se i Dusan. Ne izostavljam Filipa kog sam kasnije uocila.
21h..
Prosunjala sam se do ulaza ali tu me je sacekalo obezbedjenje.
"Dacci il tuo documento d'identità"
Tek sto sam na polovini znanja italijanskog jezika ovoga kurca nisam razumela. Da se ne lazemo nisam ekspert pa da pamtim nove reci tako lako.
"Ma pusi ga bre matori"
Gurnula sam ga i obalio se. Pravo pade na pod kao flasa piva i to otvorena. Ovog drugog sam zakacila ramenom i uneo mi se u facu.
"Parli italiano, non ti capisco"
"Pricacu kad ja budem videla potrebu za tim. Aj sad mrs mi s puta"
Glavom sam mu rekla sta treba da uradi i sklonio se iste sekunde. Rukama sam prosirila neku zavesu koja je krila ludilo unutar ovog kluba.
Svetla su bljestela na sve strane. Jedva se sta videlo od nargile u vazduhu koja se mesala sa spoljnim vazduhom vecernje hladnoce.
Nadrkanim hodom sela sam za malu visecu stolicu kod bara i cekala baristu da me usluzi.
"Buonasera, per favore?"
Obrnula sam ocima jer sam bila prinudjena da pricam jezik koji nije moj. Mozda jesam razmazena po tom pitanju. Jebiga ne moze covek uvek da bude disciplinovan u svemu.
"Uno espresso martini"
Prvo pice koje mi je palo na pamet je prvo pice koje ce me udariti u zdrav mozak ove noci. Nije jako, a ni slabo.
Nesto, rekla bih izmedju.
22h..
Juzina napolju se osecala s ulaznih vrata pred kojima vise niko nije cuvao strazu. Sad su ljudi ulazili za dzabe i gazili po onome obezbedjenju kojeg sam ja patosirala pre nekih 2h otprilike.
Ne secam se vise nicega jer za onim picem narucivala sam samo duplo. Ture su stizale, a ja sam ih pila kao dehidrirana.
Cak sam zaboravila zasto sam uopste ovde i dosla. Bitno je da se dobro provodim, sama sa sobom al nista novo za nekog poput mene.
Pogled mi je lutao jedva sam gledala jer mi se sve vrtelo. Dim nargile, cigareta je nadodavao slabost vida.
Svi su pricali sa svakim u glas. Ama bas niko nije pricao makar na engleski pa da razumem. Dusana sam videla u jednom momentu s Filipom i nekim curama kako sede piju i puse.
Rekao bi covek da su odgovorni sportisti, a da ovo sto sad vidim izadje na videlo stampala bi se druga prica. Nego nisam toliko pri sebi da tako nesto pametno uradim. A nisam ni toliko hladnog srca vise.
Ta moja dobra provodnja je isla dobrim tokom. Posle 10-tog pica sam prestala da brojim. Niti znam gde sam niti sta radim. Samo osecam da sedim na istoj stolici od pocetka.
Jedino cega sam svesna je to i to da vidim Dusana s nekom prepoznatljivom curom. Ne cini se da je italijanka.
Ustala sam se i dogegala do nekog zida blizu njih da bolje cujem. Ne sluteci da mozda mogu bit provaljena.
Eh sta alkohol radi od covecjeg mozga to ne moze ni cigan bit tolko glup. Ni onaj ne skolovani.
Zabacih kosu iza desnog uha i cula sam nase reci. Kako nadje srpkinju u sred ovog malog kluba ne ide mi u glavu nikako.
Vratila sam se klimavih noga do mog mesta od malopre i nastavila da pijem i da ih posmatram. Mada ni sama nisam znala sta gledam, a kamoli svesna sta mi se prikazuje pred ocima kao film.
