~Varas li je sa mnom
ili mene varas s njom?
Tako mi je lose kada
pomislim na to
Jasno je ko dan
ostarices sam
A slaba sam na tebe
cim te ugledam
A ti me zoves
i noci ove
Dok ona tone u
prve snove
I vec si tu na
pragu mom
"Nikad vise"
govorimo ponovo..~
Upravo tako. Silazimo zajedno pod ruku da se opijemo i pustimo masti na volju, a do juce smo govorili "nikad vise". Zivot je preokretljiv al nisam znala da je ovoliko.
Lep je kao i prvog dana kad sam ga videla na otvaranju moje firme. To telo kao grcki Bog, stil i oblacenje, frizura i ostri pogled koji ti otseca kolena da padas na njih direktno.
Da ga molis za dodir i trunku paznje.
Nema greske, savrsen je na bilo koji nacin. Kako god da okrenes on je taj. Taj pravi kog sam trazila godinama.
Mozda jeste lutalica koja trci za zgodnim devojkama unaokolo i vodi ih na noc, ali imam zelju da ga drzim pokraj sebe. U svakom trenutku da je tu i ne ide od mene.
Koliko cemo se slagati u buducnosti i hocemo li zapravo ostati zajedno i drzati se cvrsto ne znam, al jedino sto je preostalo je da se nadam. Jer kao sto kroz moju pricu vidite, zivot je preokretljiv i moze vas navesti na totalno drugi put od onog kojeg ste hteli i planirali.
Sada dok plesemo na podijumu mog "kucnog" praga gledamo se zaljubljeno i drzimo za ruke, vise nista mi nije potrebno niti vazno.
Osecam se kao tinejdzer kad nadje prvu ljubav i misli da je za kraj zivota. Nesto najlepse sto moze da se oseti je to, potpisujem.
Mladi, lepi, neiskusni, ima li sta zabavnije i interesantnije? Tu se kupe najlepse uspomene koje se pamte zauvek.
Dusan pov:
Gledajuci je s moje visine i strane price, ona je posebna devojka. Definitivno najposebnije bice koje sam do sada upoznao.
Drzim je za ruke, gledam joj zelene okice kako sjaje od ljubavi i svetla. Vise nista mi nije potrebno niti vazno.
Osecam se kao onog dana. Kada sam nagovoren prvi put da dodjem u ovaj klub kao njen asistent, i pukla je ograda izmedju nas iste te noci.
Koliko je dobra i ljupka, to samo ja znam. Svi okolo misle da je hladna i sebicna. Mozda jeste za njih, ali meni je totalno suprotno.
Ne zalim ni jedne sekunde sto sam je upoznao. Sto me je zamalo ubila, sto sam joj se vratio ponovo nakon svega. Ipak sam sretan sto se ona vratila posle svega kroz sta smo prosli.
Da nije, verovatno bi hvatao neke na jednu noc i zabavljao sebe i svoje potrebe. Ovako je sada tu blizu mene, i vise nista nedam da nas zaustavi u sirenju nase ljubavi.
Ja s njom zelim sve, jebes njenu profesiju i mafiju. Mi smo jaci od toga. Prosto smo sada nezaustavljivi.
Istina je da i dalje imam curu u Torinu i da me ceka da se vratim. Ali mislim da necu vise sam da se vracam. A necu ni sam ostati kada se vratim. Nadam se.
Pribio sam je uz svoje telo najvise sto je moglo. Za kiseonik nije bilo mesta niti vremena. Usne su se dotakle i ljubili smo se, imam osecaj citavu noc.
Njene nezne usne vratile su me u zivot. Od silnih utakmica i povreda pao sam na dno. O nicemu nisam razmisljao i sve mi je bilo tesko. Vise nece biti. Htela ona to ili ne, dacu sve da zauvek ostane kraj mene.
A i ukoliko ne zeli, to je njen izbor. Pokusao sam makar.
Kreator pov:
Dok su uzivali u uzbudljivoj noci svasta se izdesavalo o cemu su samo mogli da se secaju od pre nekad.
Kada su se usne spojile sve se zavrsilo, varnice su letele na sve strane i sve u njima je cvetalo. Bas kao cvece u poljani.
Dusanova devojka ga je ostavila preko poruke nakon sto ga je varala iste te veceri. Njega nije zabolelo ni najmanje, kad je njegova prava upravo pored njega i smesi mu se najlepsim osmehom kojeg je spazio i prvog puta.
U ovom trenutku nema greske, sve je sto bi se reklo potaman obojema perfekcija.
4 godine kasnije..
Dusan i Mihaela sada zive sretno u ogromnoj vili u luksuznom naselju Torina. Imaju pogled na citav grad i bazen u kojem uce svoje prvo dete da pliva.
2 godine non-stop su pokusavali da dobiju dete. Znajuci koliku strast Dusan ima prema deci i zelju da se ostvari kao otac. Mihaela je takodje to zelela ali ne toliko koliko on.
Naravno shvatili su da oboje to zele i bacili su se u akciju. Cak 2 godine nisu imali rezultata. Nisu odustajali i otisli su u Istanbul na vestacku oplodnju gde su dobili svog prvog sina Matijasa.
Ime Matijas je bila ideja Dusanove mame nakon sto se sprijateljila s nekim grcima. Nebih da lazem, i meni se jako svidjalo.
Tako da nas sin je dobio to ime i ne zalimo. Lici izgledom na Dusana, a ponasanje mu je kopija mog. Onako kako sam mogla da pretpostavim.
Trenutno je 18h Ponedeljak, 1 April. Pravila sam veceru i onda me je Matijas pogodio kesom brasna od nazad. Kada sam se okrenula Dusan se smejao iza njega.
"E jebem vam mater obojici"
"Al ti si mu ta ista mater, mihi"
Cistila sam sa sebe ono brasno ali uzalud kad je sve belo ostalo kao da sam smrkala nesto.
"Matijas sad ces fino da uzmes krpu i obrises ovo s mene"
Matijas je dvogodisnje dete polu italijan polu srbin. Zna oba jezika podjednako sto nam je drago i vazno.
Sto se tice roditeljstva ja sam strozija nego Dusan. On mu sve dopusta, igra s njim fudbal po vaz-dan i do uvece ih nema kuci. Dok se ono skroz ne oznoje i ostanu bez kapi snage.
Nekad ga vikne kad je potrebno al Matijasu to sve kroz jedno uvo udje, a drugo izadje. Zato kad ja kazem nesto, deluje poprilicno dobro.
"Odoh da se okupam, a vas dvoje da ste to skinuli s moje kecelje pre nego sto se vratim, jel jasno?"
Kao komandant im naredjujem.
"Jasno mamice"
Matijas je odgovorio slatkim bebecim glasom. Mada ne reagujem ja na to dok se ne obavi ono sto sam rekla.
"Dace tebi mamica po prknu"
"Neces ostat zaobidjen Dusane"
Otisla sam da se istusiram, a njih dvoje su plakali od smeha i cistili sve sa moje kecelje i poda.
THE END🫡
______________________________________
Misljenja kao sto i sami znate cekam u komentarima. Nova prica i njen uvod izlazi ovde sedmice sigurno. Mozda cak i sutra al nista ne obecavam. Hvala sto ste pratili i ovo delo od mene, a za vas uskoro novo!
