18:50h..
"Dusane jos koliko planiras da visis na tom prozorcicu?"
Cula se ekipa iza mene koja je sedala za stolom i igrala monopol. Ja sam cucao nad prozorcicem od vrata hvatajuci svaki momenat da je vidim. Tacno u 10 minuta do 19h sam cuo korake kroz dugacak hodnik. Kroz prozorcic sam mogao da vidim nju i asistenta Ilica kako prolaze.
Saliven crni kaput, stikle i uska haljina. Sminka jaca, a osmeh nikad salivenije nije stojao na nekom kao na njoj, samo ga retko pokazuje. Verovatno nije ni navikla.
Hodnik je utihnuo, samo su se culi njihovi duboki koraci. Kao murija su prosli pored soba, a ja sam samo cekao taj trenutak. Osmeh mi se sam od sebe nacrtao na licu kad sam je video na samo sekund.
Vratio sam se kod momaka koji su uveliko zavrsavali partiju.
"Mogu ja s vama sledecu?"
"A sto ne mozes, ajde odma sad"
Seo sam za sto, rasporedili smo piune i krenuli.
...
Vozim se do jednog najobicnijeg kafica u centru Beograda, gde ako me vide mogu da me uhapse bez problema. Ne bojim se biti iza resetaka jer ne postoji sansa za to.
Vrata crne limuzine su se otvorila, a ista ta je za mene otvorio moj asistent Ilic. Oboje smo se uputili put rezervisanog stola za kojim su nas cekali dva muskarca i case vina. Pozdravili smo se i poceli..
"Pocecemo odmah..svo cetvoro znamo zasto smo ovde"
Poceo je jedan od njih i otvorio svesku punu biljeski i fotki. Prstom je trazio i stao na jedno vrlo specificno ime za nas. Grimasa mi se napravila sama od sebe jer mi se smuci kad cujem s kim imam posla. S kim moram da se bakcem.
"Ovako, ono troje i njihove ideje, jesu iskljucene?"
"Jedan je odbio da ista preda, drugom je placeno da ne iznosi nista, a treci je dobio kovertu s papirima za koje nebi voleo da izadju u javnost. Iskljuceni su oni i njihove besmislene ideje"
Odgovorio je ovaj drugi na sta sam se samo nasmejala jer ide po planu.
Nastavila sam s pitanjima na koja su namorani da odgovore.
"Znaci, onaj skot nece imati sanse?"
"Upravo tako draga Mihaela. Niko nema da mu pomogne protiv nas"
"Savrseno. Sto se tice potpisa italijana?"
"Dolazi za koji dan"
"Odlicno. Slusaj me sad dobro.."
Primakla sam se obojici, oci mnogih ljudi u kaficu su bile uperene u nas. Nije me bilo briga, briga me je da me niko ne zajebe u poslu.
"Bude li opet negde zastalo. Olovka li prestane da pise kad bude potpisivao, ne pare...glavu cu ti uzet. Jesi razumeo?"
Vilice su im se tresle, a ruke su bile na kolenima. Spustili su poglede, pa opet vratili na mene i Ilica koji je bio zauzet papirologijom za italijana.
"Sve je jasno Mihaela, nece se nista desiti obecajemo"
"Daj da vam verujem, ajde gubi te se sad"
Glavom sam im pokazala na sto su samo ustali i otisli. Naslonila sam se na naslon stolice i bacila pogled na Ilica. Primakao mi se i poceli smo svoju stranu price i diskusije.
"Ako ovo dvoje imbecila ne rese sto trebaju, ti ces morat"
"Jasno kao dan"
Drzao je lulu izmedju kaziprsta i srednjeg iz koje se nakupljao dim. Odmakla sam se i uzela telefon. On je nastavio s biljeskama. Pogledala sam datum, 22 novembar.
