It was an accident/ l.t

Oh my God

Ajmoo KOMENTIRAJTE ! Hah.. e i da niko mi se nije javio da mi napravi sliku :( tužna sam...

Budi me lupanje kiše o prozor i zvuk vjetra.Otvaram polako oči te shvatim da nisam u svojoj sobi, nisam ni u svojoj kući.Pa gdje sam „O moj Bože!" moja rečenica ostane visiti u zraku kada sjećanja počnu navirati pred moje oči. Što se jučer dogodilo? Brzo stavim ruke preko usta kako bih prikrila jecaj. Okrenem glavu na drugu stranu sama sam u sobi. Ne to sam sanjala, sigurno sam previše popila i onesvijestila se i onda su me donijeli ovdje. Da definitivno je tako. Ili ? Podignem se iz kreveta, gola sam.Ne nemoguće da je Louis to napravio on...Pa ja se njemu čak ni ne sviđam. Ne, ovo se ne događa. Prođem nervozno rukom kroz kosu te se okrenem u potrazi za svojim gačicama i haljinom. Nađem ih na podu te se brzo obučem prije nego li netko uđe. Izađem van na hodnik držeći štikle u ruci. Na kraju hodinka se nalazilo jedno ogledalo. Nisam mogla, a da ne primijetim svoj užasan izgled. Tragovi crne maskare ispod očiju, razmrljani ruž, tome još nadodamo velike plave krugove ispod očiju i naravno ne zaboravimo moju raščupanu kosu. Ne mogu ovakva sići. Okrenem se na peti te počnem otvarati sva vrata kako bih pronašla kupaonicu.

Napokon kada sam se sredila siđem niz stepenice.Prolazim pazeći da ne stanem na opuške od cigareta i zdrobljene plastične čaše.Ugledam ga naslonjenog na šank dok pije smeđu tekućinu koja je mirisala do ovdje. Kava. Uđem sporim korakom te se on odmah okrene. Prijeđe pogledom pomeni te vrati svoj pogled prema kavi „Hej" kaže svoji promuklim glasom „Hej"tiho uzvratim „Louis" kažem te me on pogleda „Što se jučer dogodilo?" kažem pomalo uplašeno te on podigne pogled na mene. Uzdahne „Spavali smo skupa"jednostavno kaže. Teško progutam slinu te ga pitam pitanje koje mi se cijelo vrijeme vrti po mislima „Što će sad biti?" on se u tom trenutku okrene cijelim tijelom prema meni „Ništa" podignem pogled prema njemu i naše oči dođu u kontakt. Oni leptirići se probude u meni „Ako si mislila da ćemo biti zajedno ili tako nešto varaš se. Nemam nikakve obaveze prema tebi" rekao je nešto me je presjeklo i zaboljelo na njegove riječi. Samo sam kimnula glavom. Sagnem se kako bih obula štikle. Te se uspravim i krenem prema vratima „Trebaš li prijevoz?" odmahnem glavom dok sam mu još okrenuta leđima „Ne biti ću dobro"kažem te nastavim hodati „Vani pada kiša" kaže, ali samo izađem van i nastavim hodati ne obazirući se na njega.

Prošlo je tri dana od onda. Ova tri dana sam provela u krevetu sa visokom temperaturom. Možda sam trebala prihvatiti poziv,ali mislim da bi bilo previše neugodno i čudno. Nikom nisam rekla što se dogodilo pa čak ni Dori, kada me je pitala gdje sam bila nestala odgovorila samjoj da sam ju tražila. Ne volim joj lagati, ali jednostavno nemam hrabrosti reći joj. Ona je naime upoznala nekog dečka tamo, ali sumnja da će išta biti od toga pošto ga je kasnije vidjela kako priča sa drugim curama. To ne mora ništa značiti, ali to je ipak Dora voli pretjerivati. Iz misli me probudi zvono na vratima te se polako ustanem. Mama je otišla u trgovinu, a tata je na poslovnom putu tako da sam ja jedina ovdje da otvorim vrata. Dođem do pola stepenica kada se začuje još jedanputa zvono te zaključim da moram požuriti. Otvorim vrata i glasno vrisnem, moja usta se formiraju u jedan od najvećih osmijeha „Kako si mi samo nedostajao" govorim „Hej, hej, polako ugušiti ćeš me" kaže te me spusti dolje. Ispred mene je stajao najzgodniji dečko na svijetu. Smeđa kovrčava kosa mu je bila skupljena u repić , a na sebi je imao bijelu majicu i crne hlače. Ispred mene bio je moj stariji brat.

Nesvjesno ga ponovno zagrlim „Izgleda da sam ti stvarno nedostajao" kaže te osjetim suze na očima kada se sjetim koliko mi je u početku bilo čudno, bolno, pusto bez njega. Koliko mi je dugo trebalo da se naviknem na prazninu. Tiho zajecam te me njegove ruke još jače zagrle. Sjećam se koliko smo dugo razgovarali nakon što mu je mama rekla od kako je on otišao da se sve više povlačim u sebe i kako bih svaki dan plakala. Neki bi se na ovo smijali. Bili bi sretni jer im je stariji brat gnjavator otišao, ali ne i ja. Mi smo imali neki poseban odnos. On nije bio samo moj brat on mi je bio najbolji prijatelj, podrška sve. Napokon se odmaknem od njega te obrišem suze i nasmijem se. Par minuta me je zabrinuto gledao,a zatim se je nasmiješio „Falilo mi je ovo hladno londonsko vrijeme, ali sada me pusti unutra" nasmijemo se te on uđe. Ostavi svoje kofere sa strane i okrene se par puta kako bi vidio dali se nešto promijenilo „Ne, sve je i dalje isto" kaže „Ne ček ovo je nova slika" priđe uokvirenoj slici koja je bila djelo nekog slikara. Slegne ramenima jer ne shvaća smisao slike. Te se okrene prema meni „Ima li nešto za jesti gladan sam" kimnem glavom te uđemo u kuhinju...

Budi me svjetlo koje dopre u sobu, sinoć sam kasno zaspala nakon što sam prepričavala Harryu što se sve događalo dok ga nije bilo i on je meni također pričao kako mu je bilo. Moje tijelo se užasno znoji. Vani je prevruće. Podižem se iz kreveta te se sredim i obučem. Siđem dolje na doručak jer sam bila gladna. Jede mi se čokolada pa se odlučim za nutellu. Harry ulazi u kuhinju pričajući na mobitel „Da može!" kaže kroz smijeh „Evo pitam i Ro" podignem pogled na njega kada me spomene „Ideš sa nama na bazene?" da li da idem ili ne. Mislim tek sam ozdravila, ali toliko dugo nismo nigdje išli zajedno i, ma idem prevruće je. Kimnem u znak slaganja „Da, ide. Ok vidimo se" pozdravi se i makne mobitel sa uha. „Ko sve ide?" pitam ga te on prođe iza mene i uzme mi komad kruha kojeg sam upravo namazala „Hej, to je moje" kažem te se on nasmije i odgovori „Ne, sada je moje" namrštim se „I da ide Liam, Dora, ti, ja. E da ide i Louis" na to ime moje srce zatreperi , a moj stomak se preokrene. Kimnem u znak shvaćanja.

Trenutno brijem noge i pjevam. Sređujem se za bazene. Kada završim izađem van i preko svog dvodijelnog kupaćeg kostima boje breskve navučem laganu šarenu ljetnu haljinu. U torbu za plažu spremim ručnik, bocu vode, neke grickalice, slušalice i novac. Pogledam dali sam nešto zaboravila eh da krema za sunčanje „Ajde Ro, ne želim da nas čekaju" začujem Harry kako viče te. Zgrabim mobitel sa kreveta i stavim sunčane naočale na glavu te izađem iz sobe.

Već smo oko dva i pol sata na bazenu. Nešto sam se malo kupala, a sada sam se odlučila da hvatam boju. Ležim na jednoj od ležaljki. Te slušam glazbu. Odjednom se iznad mene pojavi sjena te otvorim oči i pogledam prema gore. Iznad mene je stajao Louis. Maknem slušalice „Trebaš nešto ?" pitam ga malo tiše te mi on pruži kremu za sunčanje „Možeš li mi namazati leđa" kimnem glavom te on sjedne pored mojih nogu, a ja se uspravim. Stavim malo kreme na ruke i počnem mu mazati leđa „Jesi li rekla Harryu?" pita. Te ja odmahnem glavom iako me ne može vidjeti pošto mi je okrenut leđima „Ne" kažem malo tiše „Ni nemoj" kaže te ja ponovno kimnem glavom „Nemoj nikome reći" nadoda te ja zatvorim oči „Uredu"

Nobody P.O.V

On je htio da nitko ne sazna. Ona također. Razlog? Harry ga je zamolio da pazi na nju ,a pogledajte što se dogodilo. Louis se je bojao da će to pokvariti njihovo prijateljstvo. Ona bilo ju je sram i strah. Što će drugi misliti? Ali glavno pitanje je koliko će još dugo to moći skrivati? Jer ipak sve tajne se na kraju moraju otkriti ...

Amo pišite mi mišljenja da znam dali vam se sviđa ! Uskoro će krenuti ona glavna radnja sada je ovo kao uvod i ako vam je dosadno razumijem! Oprostite na greškicama nadam se da ih nema! Volimm vass puno bokićć !