It was an accident/ l.t

Rose ?

Ispričavam se jer duže vrijeme nije bilo nastavka samo počela je škola i jako mi je žao, nadam se da ste i dalje tu i da dalje čitate.  Uživajte u nastavku i ostavite koji komentar ...

„Molim ?" osjetila sam ljutnju u Zaynovom glasu. Dođe do mene i pogleda me je u oči „Reci mi da je ovo neka bolesna šala" suze su se skupljale u mojim očima, trepnem te se jedna suza spusti niz moj obraz. Snažne ruke se omotaju oko mene i privuku me u zagrljaj „Molim te nemoj ići" počnem jecati u njegovu majicu „Ostani, trebam te" govorim kroz jecaje. Osjetim kako me još jače privuče prema sebi „Tu sam" tiho prošapće „Ne idem nigdje" tiho doda i polako se odvoji od mene i makne mi kosu sa lica. Pogledam u ostale koji su gledali šokirano u mene. Dnevnim boravkom je vladala neugodna tišina „Koliko dugo?" tišinu odluči prekinuti Liam. Pogledam u njega i zagrizem usnicu „Oko mjesec dana" kaže te me on zbunjeno i pomalo ljuto pogleda „Zašto nam nisi prije rekla ?" pita malo povisujući ton. Harry se ubaci „Nismo ni mi znali do prije dva tjedna" kaže te spusti pogled „Nebi ni znali da se nije srušila" kaže pomalo ljuto gledajući u mene. Nervoza je rasla u meni kao i napetost između njih, nije mi dobro „Ko je otac ?" ubaci se Niall, dlanovi mi se počnu znojiti i ruke tresti osjećam se sve slabije i slabije. Harry uzdahne i pogleda u mene pa u Louisa. Zayn se najednom trznuo, shvati je. Brzim korakom krene prema Louisu koji je sjedio na rubu kauča gledajući u pod „Jesi li ti normalan ?" počne se derati u njega. Kada je to rekao i svi ostali su shvatili. Louis nije podizao pogled sa poda bilo ga je sram. Da li se srami mene? Djeteta ? Postajala sam sve nervoznija i osjećaj koji je rastao u meni bio je nepodnošljiv. „Ima samo sedamnaest" Zayn je bio sve glasniji i glasniji. Uhvati ga za rame i grubo odgurne „Pogledaj me" vikne na njega. To je bilo to slabost je prevladala i slika pred očima mi je postala crna. Pokušala sam se uhvatiti za nešto no samo sam osjetila tvrd, hladan pod.

Louis P.O.V

„Pogledaj me"vikne na mene. Bilo me je sram ne Rose ne naše male nerođene bebe, bilo me je sram to što sam ih iznevjerio. Prije nego što smo se svi razdvojili i prije nego što je svako otići svojim putem dogovori smo se da ću ja paziti na nju. Pošto su za mene znali da ostajem ovdje. Sram me je jer sam ih iznevjerio. Uzdahnem i polako podignem pogled koji mi sa njega pobjegne na nju. Stajala je no u sljedećem trenu je bila na podu. Gurnuo sam Zayna svom snagom od sebe i potrčao prema njoj. Bacio sam se na koljena i uhvatio ju za obraze i lagano lupio „Probudi se, Rose" govorio sam sa suzama u očima „Molim te" tiho sam prošaptao „Zovi hitnu" Dora se zadere, ali ja nisam mogao čekati i samo sam ju podignuo, na izlasku sam pokupio ključeve sa ormarića. Stavio sam ju na stražnje sjedalo i odmah krenuo. Vozio sam nenormalno brzo i ako sam znao da to može biti opasno. Parkirao sam na prvo mjesto koje je bilo slobodno i izletio van iz auta sa njom u naručju. Trčao sam dok su suze klizile niz moje obraze „Molim vas pomozite" zaderao sam se te je jedan doktor dotrčao domene „Trudna je" rekao sam „Krenite za mnom" rekao je smireno. Krenuo sam za njim i ušli smo u jednu od soba „A vi ste joj ?" pitao je kada sam ju stavio na krevet „Dečko" rekao sam bez razmišljanja „Biti će sve uredu, molim vas da sada izađete van" kaže te ja odmahnem glavom „Biti će uredu" kaže te me jedna od sestra izgura van i zatvori mi vrata sobe. Naslonim se na zid i lagano se spustim dok moja stražnjica nije osjetila tvrd pod. Suze se skupe u mojim očima. Što ako nije dobro i što ako izgubi bebu. Ne, ne smijem razmišljati o tome. Sve će biti uredu ponavljao sam u sebi doktorove riječi. Neko sjedne pored mene, podignem pogled i ugledam Harrya i ostale dečke. Vidio sam po Harryevom licu kada me je pogledao da je pomislio na najgore „Doktor nije još ništa rekao" kažem i vidim olakšanje na njegovom licu.

Sjedili smo u tišini i gledali u pod „Ja sam kriv" Zayn probije tišinu. Podignem pogled na njega, glava mu je bila spuštena i gledao je u svoje ruke „Nisi kriv" kažem, svi pogledaju u mene „Vjerojatno bi i ja tako reagirao da netko drugi u pitanju. Samo kimne glavom, opet nastane tišina „Što se dogodilo s nama ?" začujemo Niallov glas on je jedini bio razuman u ovoj situaciji. Uzdahnem i pređem rukama preko lica „Ne znam" kažem „Sve je počelo od kada je on otišao" začujemo Harrya. Napokon, napokon se netko usudio to reći na gas, svi smo to znali, ali nitko se nije usudio to reći „Nismo se smjeli tako razdvojiti" javi se napokon i Liam. Svi kimnemo glavama i nasmijemo se „Ipak on prvi nebi dozvolio da se razdvojimo" kažem te se oni nasmiju „Imam osjećaj da smo ga malo razočarali zato jer smo se razdvojili" kaže Zayn, uzdahnem „Vjerojatno" kažem i nato se ubaci Harry „Ali poznajemo ga i znamo da bi nam oprostio" svi se nasmijemo „Znam da sam pogriješio, ali ovo što se dogodilo je najbolja stvar u mom usranom životu" kažem te me Niall prekine „Misliš na nju, zar ne ?" nasmijem se i prođem rukom kroz kosu „Da na nju, ali i na dijete" kažem „To dijete nas je ponovno spojilo" svi se ustanemo i zagrlimo. Začujem jako poznat smijeh iza nas te se okrenem „Rose ?"