It was an accident/ l.t

With him

Promatram slike na zidovima. Svi izgledaju tako sretno i veselo. Mali dječak stoji ispred dvoje starijih ljudi, ali bitni su njihovim osmjesi na licima. Sretni su. Osjećam veliko stezanje u srcu i malu ljubomoru. Zašto? U ovom trenutku sam mislila sam na to. Na svoju sreću, na sebe. Možda sam zla jer mislim samo na sebe, ali uvijek se pitam zašto ja ne mogu imati barem malo sreće u životu. Zašto ne mogu biti sretna ? Nisam znala kako da se osjećam nisam znala što da radim. Bojala sam se, to je bila glavna emocija u meni. Strah. Polako stavim jednu ruku na svoj trbuh te jedna suza sklizne niz moje lice. Kada sam vidjela one dvije crtice na testu za trudnoću prepravile su me tolike emocije sreća, tuga, ljubav,bol, ali onanajveća strah. Jednim djelom sebe sam se nadala da će u meni rasti to maleno biće koje će biti moje, koje ću voljeti najviše na cijelome svijetu, ali ipak jednim djelom sam se nadala da nisam trudna da tog malog stvorenja nema. Zašto?Užasno se bojim, bojim se toga što će mi reći roditelji, da li ću biti sama u ovome, hoće li mi itko pomoći, ali najviše od svega strah me je da li ću moći pružiti ljubav potrebnu tom malom biću koji raste u meni. Suze su klizile niz moje obraze te sam se obgrlila rukama. Ne ja neću moći ovo. Trgnu me koraci, okrenem glavu te ugledam Louisa kako hoda sa šalicom u ruci „Napravio sam ti čaj, da se malo smiriš" tiho mi kaže te ja teško progutam slinu i kimnem u znak zahvalnosti. Uzdahnem te pogledam u njega „I što će sada biti ?" pitam ga teškim glasom te on pogleda u mene i slegne ramenima „Ne znam, u svakom slučaju sam se nadao da se ovo neće dogoditi" kaže nekako zamišljeno te mene presječe neka bol. Ustanem se i pokupim svoj kaput te izađem van iz kuće.

Prošlo je već tri dana. Uopće nisam izlazila van iz sobe Harry me je pokušao nekako pridobiti da mu kažem što mi je, ali nisam.Nemam snage niti hrabrosti, a i ne želim uništiti Louisovo i Harryevo prijateljstvo. Louis me uopće nije zvao niti me je posjetio iako je bio ovdje.Na neki način ga shvaćam jer treba mu vremena da shvati neke stvari i daprihvati sve to. Začujem kucanje „Harry ostavi me na miru rekla sam da ne želim razgovarati" kažem malo glasnije „Nije Harry, Ro ja sam" začujem tihi ženski glasić. Podignem se i otključam vrata. Čim sam ju ugledala uskočim joj u zagrljaj „Dora, ja ne mogu"nisam uspjela završiti rečenicu jer sam počela još više jecati „Ššš, smiri se"kaže pokušavajući me smiriti „Dođi da mi sve ispričaš" kaže te uđemo u sobu.Ne, ne mogu joj reći „Rose" kaže tiho „Molim te, reci mi" počnem odmahivati glavom dok se suze slijevaju niz moje obraze „Molim te" kaže te uzdahne „Znaš da meni uvijek možeš vjerovati" tiho nadoda i nježno pređe rukom po mojoj kosi.Uzdahnem te podignem glavu sa jastuka i obrišem suze, sjednem i okrenem seprema njoj „Prvo mi obećaj da nikome, ali ama baš nikome nećeš reći" kažem jer znam koliko je brbljava no kada nešto obeća toga se i drži Podigne desnu ruku„Svečano obećajem da neću nikome reći" kimnem glavom te progutam golemu knedlu„Trudna sam" kažem i pogledam u nju prvo je klimala glavom no kada je shvatila što sam upravo rekla zaledila se i pogledala u mene. Bila je u šoku i sve što sam od nje dobila je bila tišina „Reci nešto" za cvilim „Ja, ovaj" pogledam u nju „U šoku sam ovaj... kako?" pita zbunjeno „Ali ti si" kaže, ali ne dovrši„Kada ?" doslovno vikne na mene „Znaš onu noć na partyu" njene se oči rašire „Kod Tomlinsona ?" šokirano kaže kimnem glavom te zagrizem usnicu „S kim si ovaj ma znaš" pogledam u stranu te se suze u mojim očima počnu ponovo skupljati „S njime" zbunjeno me pogleda „S kime" pogledam ju „Rose ja ne čitam misli"uzdahnem duboko „S Louisom"

 Napokon nastavak !
Oprostite što je kratko slijedeći će biti duži.