It was an accident/ l.t

Just a dream

Sjedio je pored malog krhkog tijela. Sjedio je kraj nje, osobe koju voli, ali glupo je. Nije imao hrabrosti reći joj koliko ju voli, nije joj imao hrabrosti reći koliko mu znači u životu. Nije mogao stati pred nju i reći joj da sve one cure koje je imao, na neki način posjedovao da joj nisu ni do koljena. Da je u njima tražio zamjenu i da je bio glup što nije odmah shvatio da se takva samo jednom rodi i da nikada neće naći približno takvu kamoli istu. Nije imao hrabrosti.

Louis P.O.V

Prelazio sam prstima kroz njenu kosu. Njeno disanje je bilo ujednačeno, spavala je. Cijeli dan sam proveo sa njom. Pričali smo o svemu što se događalo kroz sve ove godine koje se znamo. Sjećali smo se tog vremena kada nismo imali niti jednu brigu. Koliko puta mi je samo palo na pamet da joj kažem da mi je stalo do nje i da mi se sviđa. Da je posebna za mene, ali nisam mogao, nisam imao hrabrosti. Koliko sam puta danas htio dotaknuti njeno lice. Osjetiti njenu mekanu, glatku kožu pod prstima. Dotaknuti njene mekane, pune usnice, poljubiti ju. Njene oči su posebne. Sjaje, ali ne srećom već tugom. Ne znam razlog, ali saznati ću ga. Ako ju je neko rastužio, ta osoba će biti mrtva. Njen savršeni osmjeh, huh. Zašto sam bio toliko glup, zašto? Zašto sam tolika kukavica kada je ona u pitanju? Počne se micati te se okrene na bok i njene oči se polako otvore. Njen pogled mi je govorio koliko je umorna. Zatvori oči na par sekundi te ih otvori „Trebaš nešto ?" tiho prošapčem. Kimne glavom „Žedna sam" ustanem se sa stolice i nagnem se nad nju te svoje usnice prislonim na njeno čelo „Donijeti ću ti sok" kimne glavom te izađem iz sobe. Čim zatvorim vrata naslonim se na njih „Idiote" prošapčem, te se odem u kuhinju.

Rose P.O.V

Još uvijek držim oči zatvorene i osjećam njegove usnice na mom čelu. Uzdahnem i jedna suza uspije pobjeći. Jebeno mi nedostaje. Suze samo krenu same od sebe i jedan tihi jecaj pobjegne iz usta. Vrata se otvore i ugledam Louisa kako me gleda „Čuo sam kako plačeš" obrišem suze te on dođe do mene „Da li si dobro ?" upita me. Krenem odmahivati glavom te on sjedne kraj mene „Reci mi" tiho kaže. Uspravim se u sjedeći položaj te mu se približim „Želim tebe" spojim naše usnice. Nježno me spusti na krevet jednom se je rukom održavao iznad mene, a druga mu je bila ispod moje majice dodirivala trbuh „Hej, Rose" iz sna me trgne muški glas „Hmm" promrmljam zbunjeno „Donio sam ti sok" kad je to rekao trgnem se „Sve je bio san" dobijem zbunjen Louisov pogled „Izgledalo je tako stvarno" kažem te jedna suza sklizne niz moj obraz. Louis ju zaustavi svojim palcem „Hoćeš li mi ispričati što si sanjala ?" pita me te ja odmahnem glavom. I otpijem gutljaj soka i pogledam u Louisa koji je već gledao u mene. Dam mu čašu te ju on ostavi na noćnom ormariću „Spavaj" kaže mi te ja zatvorim oči „Strah me je" kažem te uskoro osjetim kako se krevet kraj mene udubljuje. Tiho uzdahnem kada osjetim njegovu ruku oko mene kako me približava njemu. Zatvorim oči. Zašto je život tako težak.

„Kada bi mogla negdje otići gdje bi to bilo" postavio mi je još jedno pitanje. Cijelo jutro razgovaramo o našim željama „Amm, možda neka pusta plaža. Negdje gdje je toplo, gdje nema puno ljudi, gdje je tiho" govorila sam tiho dok sam gledala u njegovu ruku koja se je igrala sam mojom „Ti?" pitam ga prvo pitanje danas te me on zbunjeno pogleda „Gdje bi otišao?" slegne ramenima i pogleda u naše ruke „Ne znam" sjedili smo u tišini „Što misliš hoće li biti muško ili žensko?" pitam ga veselo i okrenem glavu prema njemu. Pogleda me i nasmiješi mi se „Ne znam, sve jedno mi je" kaže i slegne ramenima „Kako misliš?" pitam zbunjeno „Ako bude muško naučiti ću ga igrati nogomet, a ako bude žensko biti će tatina princeza" govorio je sa veseljem u glasu „Što ako su blizanci?" izleti mi iz usta te se pogledamo „Sranje" opsujemo u isto vrijeme. Te se počnemo smijati „Sutra imam utakmicu" kaže „Kada" upitam ga „U dva hoćeš li doći ?" upita me te ja pogledam u njega „Louis sutra je prvi pregled" podsjetim ga te on opsuje „Obećao si" kažem mu „Ro, znaš koliko mi je utakmica važna" kaže mi te me nešto zaboli oko srca „Da važnija je od nas" promrmljam više za sebe i podignem se da odem do kupaonice „Ro znaš da to nije istina" kaže, ali ja nastavim hodati „Ro"zadere se za mnom „Ro molim te stani" kaže i osjetim njegovu ruku koja hvata moju „Doći ću na pregled" kaže te ja pogledam u njega „Obećaješ ?" upitam ga „Obećajem" kaže i kimne glavom „Super sada me pusti jer moram na toalet" kažem te se on nasmije.

Uskoro će prozvati moje prezime, a njega nema. Nije došao „Styles" začujem ženski glas koji prozove moje prezime i pogledam u mamu „Sve će biti uredu vidjeti ćeš" kaže mi te polako se podignem. Mama uzme naše stvari i krene ispred mene. Dobivala sam čudne poglede od drugih žena koje su bile tu. Sigurno sada svašta misle o meni. Jer ipak nije toliko česta pojava da jedna sedamnaestogodišljakinja dolazi na pregled jer je trudna. Mama otvori vrata i pusti me da prva uđem. Skoro zatvori vrata kada začujem muški glas „Evo me" okrenem se i ugledam Louisa „Stigao sam" kaže zadihano bio je crven u licu i jedva je dolazio do zraka „Bila je neka prometna, morao sam trčati do ovdje" kad je to rekao nasmijem se „Možemo li početi" začujem malo stariji ženski glas koji je pripadao doktorici „Sad možemo" tiho kažem.