It was an accident/ l.t

Perfect

Sretan Uskrs! Želim čuti vaše mišljenje, ostavite ga u komentarima. Uživajte!

Dva sata su ujutro, a ja ne mogu zaspati. Već sam isprobala sve moguće poze kako bih lakše zaspala, no uzalud. Uzmem mobitel sa noćnog ormarića

Za Ljubav : Jesi li budan ?

Nisam bila sigurna da li sam mu trebala poslati poruku, možda spava. Iz mog razmišljanja me probudi vibracija u mojoj ruci. Pogledam u ekran mobitela na kojem je velikim slovima pisalo -Ljubav- povučem zelenu slušalicu i prislonim mobitel na uho, samo smo šutjeli nitko ništa nije govorio. On se prvi odluči prekinuti tišinu „Zašto si budna ?" pita me zabrinuto, lagano se nasmiješim zbog njegove brige „Nisam mogla zaspati, fali mi moj jastuk" to jest on, uvijek bi spavala na njemu dok bi me on grlio „Zašto si ti budan ?" postavim mu isto pitanje koje je on meni postavio „Također nisam mogao zaspati pa sam išao malo trčati po četvrti" odgovori te se nasmijem, ali mi odmah osmijeh padne „Jesi li ti lud, mogao te je netko napasti" kažem uzrujano, njegov odgovor na to je bio glasan smijeh dok sam ja bila mrtva ozbiljna „Nebi znaš da je to jedna od najsigurnijih četvrti u Londonu" kaže ponovno se nasmije „Znam, ali opet nikad ne znaš kakav luđak može iskočiti iz nekog grmlja" i dalje sam bila dosta uzrujana što je tako kasno bio vani i to sam „Previše se brineš" kaže te se ja namrštim „Oprosti što se brinem za osobu do koju volim i koja mi je bitna" ljuto kažem i pritisnem crvenu tipku. Znam, previše sam burno reagirala krivim hormone.

Nije ni prošlo pola sata stigla mi je poruka o Louisa da mu otvorim vrata od zgrade. On je lud umjesto da ide spavati on je došao ovdje. Trebalo mu je oko minuta da se popne do 3. kata, pošto je lift u kvaru i to sam tako mrzila kad bi trebala do trgovine ili na pregled. Trebalo mi je samo 10 minuta da siđem, a duplo više da se popnem, još mi je sve to otežavao moj golemi trbuh. Otvorim mu vrata te pogledam u njega bio je sav mokar zbog kiše koja je neprestano padala. Uđe u stan i izuje patike, odem u svoju sobu on me je samo slijedio sjednem na krevet i pogledam u njega koji je skidao svoj sivi -Adidas- duks pošto je bio mokar. Meni to nije smetalo jer imala sam savršen pogled na njegovo razvijeno tijelo prekriveno tetovažama te sam uočila jednu novu. Ustanem se sa kreveta i priđem mu bliže uhvatim ga lagano za ruku i pažljivo promotrim tetovažu. Prstima pređem preko slova koja su ispisala dvije riječi Far Away. „Sviđa mi se" kažem te se on nasmiješi, nisam ga htjela ispitivati za značenje jer smatram da će mi reći ako bude htio.

Baci se na krevet i bez upozorenja me povuče prema sebi. Lupim ga u rame te se on nasmije „Budalo" kroz smijeh mu kažem, okrene nas tako da ja budem ispod njega „Povuci to" odmahnem glavom te njegove ruke nađu put do mog tijela i počne me škakljikati. Znao je koliko sam zapravo škakljiva „Oke, oke" jedva dolazeći do zraka izgovorim „Prestati ću ako čujem da sam najbolji" odmahnem glavom te me počne ponovno škakljati, ali se uspijem izmigoljiti „Uredu" stavim ruke u znak predaje „Ti si najbolji" te me pogleda pogledom koji je govorio možeš ti i bolje  uzdahnem „I najljepši" spoji naše usnice na kratko te se odvoji čekajući što će dalje reći „I najslađi" ponovno spoji naše usnice „I najsavršeniji" zastane gledajući me u oči u tom trenu sam imala osjećaj kao da mi čita misli da zna sve moje osjećaje „Daleko sam ja od savršenoga" nježno mu prislonim ruku na obraz „Za mene si savršen"

Uđem u kuhinju i ugledam Louisa i Kevina kako sjede za stolom i pričaju. Pokušala sam da prisluškujem, no nisam uspjela u tome jer me je Kevin primijetio. Kako i nebi kad sam stajala na vratima. Sporim korakom se dovučem do kuhinje i uzmem šalicu u ruke „Voda ti je već skuhana" samo kimnem glavom te u šalicu nasipam vode i stavim vrećicu sa čajem od šumskog voća. Podignem pogled sa kuhinje na njih dvojicu koji su me pažljivo promatrali „Što ?" upitam ih zbunjeno odmahujući glavom „Čudna si" Kevin se prvi oglasi te se Louis složi s njime „Po čemu ?" bila sam zbunjena. Sjednem za stol te pogledam u njih „Hoćete li molim vas prestati više s tim pogledima ?" kažem već sva iživcirana. Baš su iritantni, uzmem šalicu te se podignem i odem u dnevni boravak ovdje je bio mir. Sjednem na kauč i zamotam se u dekicu. Uskoro se i njih dvojica pojave, iritantni su. Stavim ruku na trbuh i namrštim se „Jesi dobro ?" Louis odmah skoči „Da, jesam" te me on zbunjeno pogleda „Lažeš Rose, gdje te boli ? Idemo u bolnicu" stavim mu ruku preko usta, a drugom uzmem njegovu i prislonim na svoj trbuh „Sve je uredu, samo je malo živahniji nego inače" lice mu preplavi olakšanje, legne stavljajući glavu u moje krilo, nježno je prelazio rukama preko mog trbuha „Bit ćeš sav na tatu već te vidim" nasmijem se te mu prođem rukom kroz kosu povlačeći mu glavu tako da pogleda u mene „Pošto vidim da će biti tatin sin reci mu da se malo umiri" glasno se nasmije i okrene glavu prema mom trbuhu „Mali, mamu malo boli pa želi da se umiriš" kaže te se ja nasmijem, a zatim spustim glavu ljubeći ga. Bože koliko ga volim.