It was an accident/ l.t

Happy Birthday

E ovako molim vas počnite ostavljati komentare vama je to jedna minuta vremena, a meni to znači puno. Jer kad vi ne ostavite komentare imam osjećaj kao da pišem sama sebi, a ne vama. Kad mi napišete nešto znam da vam se sviđa i da dobro to radim. Tako da molim vas ostavlja te komentare.

-Dva dana nakon Božića-

Bude me kapljice kiše, okrenem se te pogledam oko sebe. Gdje je Louis, prva pomisao koja mi padne na glavu. Slegnem ramenima te se ustanem, odmah obučem papuče za svaki slučaj ako je Louis u stanu jer znam da bi se naljutio da me vidi bosu. Laganim koracima odem do prozora, lagani uzdah pobjegne iz mojih usta. Vani je padala kiša i puhao vjetar čineći da se grane savijaju i sudaraju. Iako je zima odavno počela nije se vidjela, samo se osjetila. Nije bilo ni traga bijelim pahuljama, ne želim ni spominjati koliko sam voljela snijeg. Sve dobre uspomene mi se vežu za snijeg. Zapravo najbolje. Iako je grijanje u stanu radilo meni je bilo hladno, otvorim ormar te uzmem Louisov sivi Adidas duks. Samo ga navučem preko svoje svilene spavačice. Laganim korakom odem do kuhinje, kako bi jela jer nisam samo ja gladna nego i maleno stvorenje u meni je. Razmislim što bih jela, palačinke definitivno. Kada uđem u dnevni boravak dočeka me tišina. Louis definitivno nije u stanu, uđem u kuhinju te moje pravljenje palačinka padne u vodu kada na stolu ugledam tanjur pun palačinki vjerojatno sa čokoladom i sok. Sjednem na stolicu te uzmem čašu i otpijem gutljaj soka. Uzmem tanjur kako bih ga približila sebi te ispod tanjura ugledam mali bijeli papirić.

-Otišao sam obaviti neke stvari vračam se navečer. Louis-

Nakon što pojedem operem tanjur i čašu te odem do sobe i obučem se. Uzmem tajice i majicu kratkih rukava na kojoj je pisalo –Here is baby- i crna strjelica pokazuje prema dolje i bijelu vestu. Na noge obučem svoje ugg čizme koje su mi služile kao papuče te uzmem svoj mobitel kako bih nazvala mamu da vidim da li je kod kuće, pa da odem do njih dugo nisam bila tamo. Čekam par minuta dok se ne javi „Hej" kažem te čujem njezin pomalo zbunjen glas „Hej, da li je sve uredu ?" pita te ja napravim zbunjen izraz lica kao da me može vidjeti „Da je, zašto pitaš ?" upitam ju „Pa uvijek me zoveš kad nešto trebaš ili kada nešto nije uredu" odgovori ni te ja uzdahnem, stvarno sam loša kćer „Ovaj ma ne, htjela sam pitati da li si kući ?" pitam dok se igram sa jastukom „Rose sad me stvarno brineš" kaže zabrinutim glasom „Ne moraš se brinuti, Louis nije kod kuće do navečer i dosadno mi je" tiho kažem te začujem nje uzdah „Ne nismo kući, Harry je kod cure, a tata i ja idemo danas kod njegovih prijatelja na večeru" samo udahnem „Uredu, nema veze bok" kažem te prekinem poziv. Mobitel bacim na drugu stranu kauča te se ustanem i sa police uzmem jednu od mojih knjiga te se vratim na kauč. Čitala sam da u trudnoći treba čitati na glas jer to dijete čuje i tako se veže za majčin glas.

Pogledam na sad 17:28 napokon sam završila sa čitanjem. Nisam mogla ni mirno čitati barem jedno dvadesetak puta sam trebala na wc i barem desetak puta sam bila gladna. Nije lako biti trudan, od ovog dugog sjedenja su me leđa ubijala. Uzdahnem i zatvori oči kada začujem zvuk telefona „Halo" kaže te začujem Dorin glas preko telefona. Od kako sam se ja odselila i od kako je ona našla dečka nekako smo se udaljile „Rose, spašavaj me!" usklikne te se ja trgnem „Dora da li je sve uredu ?" pitam zbunjeno i pomalo uplašeno „Moji imaju danas godišnjicu braka i večeras je večera u jednom od najboljih restorana u Londonu, a ja nemam pratnju" kaže teško dišući, mogu se zaklet da je sve ovo rekla u jednom dahu „Što je sa Samom ?" upitam te ona uzdahne „Malo smo se posvađali i onda je rekao da ne može ići jer ide sa prijateljima na neku važnu utakmicu, zamisli!" zadnje vrisne te ja odmahnem telefon od uha „Uredu, uredu ići ću" čujem njen vrisaka te se namrštim „Lijepo se sredi i pokupim te u 20 sati" ne stignem ju ni pozdraviti ona prekine. Stanem se te odem pravac u kupaonicu na tuširanje i pranje kose.

Pogledam se u ogledalo zadovoljna svojim izgledom, duga crna haljina koja se od koljena prema dolje pomalo širi, te leđa su mi potpuno otvorena. Kosu sam skupila u opuštenu pomalo raspadnutu punđu te na moje uši krase divne crne dijamantne naušnice. Šminka nije toliko izražena, ali ipak sam naglasila oči. Na nogama crne elegantne štikle koje idu u mali špic i crna pismo torba. Zadovoljna svojim izgledom oblačim crni kaput i lagano pređem rukom preko svog trbuha koji se je isticao pošto sam bila u petom mjesecu trudnoće, haljina je bila uska sve do koljena. Sačekam da dizalo dođe te uđem u njega. U njemu je bila starija gospođa koja je živjela na gornjem katu mislim da se prezivala Cook „I da li je dečko ili curica ?" upita me te se ja nasmijem i stavim ruku na trbuh „Saznati ću za 2 tjedna" kažem te se ona nasmije „To je najljepši dio trudnoće" kaže te se ja nasmijem „I ne smijem nikako zaboraviti reći koliko divno izgledaš" doda te se ja zahvalim jednim malenim smiješkom. Izađemo u prizemlju i dizala te kada izađem iz zgrade zapljusne me hladan zrak te ugledam Dorin auto. Brzim korakom odem do njenog auta jer sam se smrzavala, kiša koja je padala do podne davala je samo još hladniji osjećaj koji nije nimalo bio ugodan.

„Dora gdje idemo ?" pitam kada vidim da smo u njenoj ulici „Zaboravilasam poklon" kaže, tipična Dora. U kući su bila ugašena svijetla te sam jugledala kako otvara vrata i ulazi, vrata ostavi otvorena. Prošlo je već oko pet minuta, vjerojatno ne zna gdje jeostavila poklon. Otvaram vrata automobila te izađem van i krenem prema kući jojpomoći Ionako već kasnimo na večeru, znajući njene roditelje izvršiti ćeatentat nad njom. Uđem unutra te napipam prekidač za svijetlo „Možda da upališsvijetlo prije bi našla" upalim svijetlo i svi iskoče van „Iznenađenje" stavimruke preko usta kada ugledam natpis koji visi na zidu Sretan rođendan isvugdje po prostoriji baloni punjeni helijem. U jednom kutu ugledam stol sapoklonima, a u drugom stol sa pićima, tortom i raznom hranom. Nisam ni shvatilada čučim dok Louis nije došao do mene i pomogao da uspravno stanem. Obriše misuze te se nasmije se „Sretan rođendan" kaže te me poljubi. I dalje sam u šoku„Ljudi" ugledam Doru koja maše dok s jednom rukom dok je stajala u zagrljajuSama „Jel tko vidio moj poklon ?" pita te se svi glasno nasmiju „Platiti ćeš miza ovo" kažem te ona podigne ruke „Oni su me natjerali" pokaže prema dečkima.Pogledam ih pogledom koji je govorio gotovi ste te oni svi podignu ruke. Opetzačujemo Dorin glas te svi pogledaju prema njoj uzdahnem da čujem što će sadaprovaliti „Vi shvaćate da je ona zaboravila da joj je rođendan ?" pita te seponovno svi nasmiju. Louis se okrene prema meni i približi mi se tako da jenjegov nos dodirivao moj „Volim vas" osjetim njegovu ruku na mom trbuhu i u tomtrenutku se beba pomakne, nasmijemo se glasno „Mislim da je ovo bio očiti znakda i mi volimo tebe"