It was an accident/ l.t

Why

Udahnem no kao da nemam zraka. Moje tijelo je mokro od znoja, lutam pogledom po svojoj sobi, mrak je. Ispravim se u sjedeći položajte zaklopim oči pokušavajući duboko udahnuti kako bi došla do zraka. Ustajem se iz kreveta te pažljivo krenem koračati prema prozoru. Glasno jauknem kada udarim nogom o rub kreveta. Jako mi se zavrti, te se uhvatim se za rub ormara. Vrata moje sobe se naglo otvore i svijetlo se upali „Oh, bože" začujem nježni ženski glas koji je pripadao mojoj majci. Nakon svega par sekundi osjetim kako me uhvati za ruku i pomogne mi doći do kreveta „Oh Bože sva si znojna"stavi ruku na moje čelo „Rose ti goriš" kaže zabrinuto, meni postaje sve više i više vruće „Molim te otvori prozor" kažem te počnem mahati rukama ispred svog lica kako bih se barem malo rashladila. Zatvorim oči i teško progutam slinu usta su mi bila užasno suha „Trebam vode" jedva progovorim „Donijeti ću ti" kaže ipruži mi čisto doljnje rublje i čistu pidžamu „Odi se tuširati" kimnem glavom te ona izađe iz moje sobe ostavljajući otvorena vrata. Polako se podignem i krenem prema kupaonici. Naglo mi se zavrti no ne pronađem ništa kao oslonac. Moje tijelo udari o hladne pločice i sve pred mojim očima postane crno.

Harry P.O.V

Budi me glasno deranje mojeg imena. Brzo se ustanem te krenem prema kupaonici odakle sam čuo glas svoje majke. Ugledam uplakanu mamu i moju malenu Rose kako leži na podu. Otrčim u sobu te obučem prve hlače i majicu i trčim natrag do tamo gdje je sada stajao i moj otac. Uzmem ju u svoje naručje i siđem niz stepenice te izađem van stavljajući ju na stražnje sjedalo mog automobila.Nisam mogao čekati da se mama i tata obuku i siđu dolje samo sam krenuo bez ikakvog razmišljanja prema najbližoj bolnici.

Doktori, medicinske sestre, pacijenti prolaze dugim bijelim hodnikom dobivam puno čudnih pogleda dok ju držim u svom naručju „Molim vas treba mi pomoć" jedan doktor dotrči do mene sa par medicinskih sestra „Što se dogodilo ?" upita me doktor „Ne znam našao sam ju u kupaonici u nesvijesti"stavimo ju na kolica te krenemo brzo niz hodnik. Kada dođemo do zadnjih vrata na hodniku jedna od medicinskih sestra me zaustavi „Gospodine ne možete dalje"odmahnem glavom „Ali moram znati da li je dobro" govorim kroz paniku „Doktori će obaviti svoje i obavijestiti vas. Molim vas sjednite ovdje" kaže i zatvori vrata. Nervozno prođem rukom kroz kosu i krenem hodati po dugačkom hodniku. Sve dok ne ugledam svoju majku i oca kako trče prema meni „Gdje je?" upita me uplakanim glasom moja majka „Unutra doktor ju pregledava" kimne glavom. Tata mi pokaže pogledom prema stolicama te uhvatim mamu za ruku i pomognem joj da sjedne na stolicu. Znao sam ovo će biti duga noć.

Budi me telefon te se podignem kako ne bih probudio mamu koja je napokon zaspala „Halo, Louis" kažem „Ej Harry, gdje si ti do vraga?" pita me „Sjećaš se dogovorili smo se da idemo danas ujutro na trčanje"podsjeti me „Ne pitaj, u bolnici sam" odgovorim mu „Što ?" doslovno se izderete ja udahnem „Jesi li dobro" pita me te ja uzdahnem „Rose se srušila" kažem te uzdahnem „Da li je dobro ?" zabrinuto pita „Ne znamo, ne govore nam ništa" kažem i zatvorim oči kako bih bar malo primirio svoju nestrpljivost i zabrinutost „Koja bolnica ?" brzo pita „Ne moraš dolaziti" kažem „Koja bolnica?"ponovno pita te ja odmahnem glavom znajući da neće poslušati te mu kažem ime bolnice i prekinem.

Taman se okrenem i ugledam doktora kako izlazi van iz njene sobe sa nekakvim papirima u ruci. Dođem do njega „Kako je?" pogleda me„A vi ste?" pita me „Njezin brat" brzo odgovorim. Mama se naglo trgne te priđe meni i tati „Što se događa?" pita na rubu suza „Smirite se ona je sada stabilno samo je umorna i iscrpljena" kaže te se počeše po svojoj jednodnevnoj bradi„Savjetujem da se sljedećih mjeseci kloni stresa zbog njenog zdravlja, ali i bebinog jer" ne dovrši rečenicu do kraja jer se mama ubaci „Trudna je?" kaže u nevjerici tek sada shvatim što je doktor rekao i moje oči se širom otvore „Da,puna 3 tjedna" kaže te mi svi ostanemo u šoku. Podignem pogled i ugledam Louisa kako gleda u nas i sluša naš razgovor. Nije izgledao uopće iznenađeno „Ti" kažem i pokažem prstom u Louisa svi se okrenu prema Louisu mama mu se nasmiješi „Hej Louis" ne dopustim joj da dovrši već krenem prema njemu „Ti si to cijelo vrijeme znao" kažem no to je više zvučalo kao pitanje. Nije rekao išta samo je pogledao u pod „Harry žao mi je" rekao je nisam shvatio što je htio time reći„Molim?" pitam zbunjeno te pogledam ga ravno u oči „Ja" kaže i stane te glasno uzdahne „No reci više" izdrem se jer sam polako gubio strpljenje „Ja, ja sam napumpao tvoju sestru" kaže. Nasmijem se u nevjerici „ Ovo je neka bolesna šala" kažem „Vi se šalite" pogledam u njega i vidim da je totalno ozbiljan.Nisam više mogao izdržati te je moja šaka završila na njegovom licu. U slijedećem trenutku on je bio na podu, mene je tata uhvatio „Harry nije vrijeme ni mjesto" kaže.

Gledao sam u njega dok je on držao vrećicu leda na svojoj rasječenoj usnici. Pogledam u mamu i tatu „Možete li nas ostaviti malo na samo ?" upitam svoje roditelje te se oni ustanu „Idemo na kavu i ni slučajno da ste napravili neku glupost" kimnem glavom. Sjednem do njega i naslonim glavu na hladni zid „Zašto ?" pitam ga. Tiho uzdahne i pogleda u mene te se također nasloni na zid i pogleda u svoje ruke „Gledaj stvarno mi je žao" kaže, ali ga ja prekinem „Nisam tražio tvoje isprike, nego sam te pitao zašto ?" slegne ramenima „Ne znam" kaže nekako ne sigurno „Zamolio sam te samo jednu jebenu stvar, da paziš na nju dok me nema i vidi sada" kažem mu malo povisujući ton„Jesam pazio sam, ali onda tu večer na završnom partiju" stane udahne i pogledau mene „Sviđa mi se Harry, jebeno mi se sviđa napokon sam to rekao, ali ne ja moram biti toliki seronja jer znam da ona ne osjeća ništa vezano za mene i bi osam ljubomoran" kaže te meni dah stane ko bi rekao, moj najbolji prijatelj je zaljubljen u moju sestru, a ja to nisam primijetio „Ni ne znaš koliko je taj dan bila lijepa, mislim uvijek je, ali taj dan se stvarno sredila bila je preseksi" prekinem ga „Pazi kako pričaš to mi je sestra da te nebi ponovo lupio"nasmijemo se „Svi su gledali u nju nisam mogao to trpiti pa sam ju odveo u svoju sobu i tamo smo se napili i spavali smo skupa nisam znao što radim" završi sa svojom pričom te se uspravi„Ti znaš da te ja nikad nebi iznevjerio svjesno" kaže te ja kimnem i pružim mu ruku „Braća" kažem te se on nasmije i pruži mi ruku „Braća" ponovi za mnom izagrlimo se „I što će sada biti" pitam ga „Ne znam"