It was an accident/ l.t

One and Only

Ostavite usputne komentare jer me zanima vaše mišljenje. Hvala !

Nisam mogla pomaknuti pogled sa njegovih očiju isto kao što on nije mogao sa mojih. Nisam imala snage ni da trepnem, no ipak okrenem glavu prema Kevinu i zamolim ga da ode kako bi Louis i ja mogli nasamo razgovarati. Uzdahnem i pogledam razočarano u njega, teško mi je palo da smo ovako razdvojeni i to što ga ne mogu zagrliti, zbog ponosa. Jedva sam ga gledala tužnog i umornog, podočnjaci su mu bili ogromni i pustio je bradu, a kosa užasno neuredna i odmah bi mu oprostila, ali sjetim se što se dogodilo i jednostavno ne mogu priječi preko toga „Louis reci što trebaš i molim te" sklopim ruke moleći ga i jedva se suzdržavajući da ne zaplačem „Idi" dovršim rečenicu, pogleda me sa suzama u očima te prođe rukom kroz kosu „Vrlo si lijepa u toj haljini" tiho kaže te me zaboli svaki drhtaj u njegovom glasu „Louis molim te" tiho mu kažem moleći ga da ode no on odmahne glavom i približi mi se jedan korak bliže, no ja se udaljim za jedna korak „Molim te Rose nemoj mi ovo raditi, nemoj bježati od mene" tiho kaže i napravi isto što prije par sekundi priđe mi za korak te ja ponovim svoju radnju i udaljim se za korak. Na kraju se nađem naslonjena na zidu dok je on bio odmah ispred mene, a njegove ruke na mojim bokovima „Zašto nas mučiš ?" kaže spajajući naša ćela. U prostoriji kao da je ponestalo zraka te sam jedva disala, nisam znala što da napravim jer ako me poljubi sigurno ću mu oprostiti, a ja to ne mogu, barem ne još „Idi" tiho kažem, ali dovoljno glasno da me čuje. Lagano se odmakne od mene te klimne glavom, prije nego što se okrene i prođe kroz vrata nagne se nad mene i ostavi jedan poljubac na mom čelu „Koliko god me budeš odgurivala od sebe, toliko ću biti uporniji" kaže te se okrene i krene prema izlazu. Pratila sam svaki njegov pokret, uhvati kvaku od vrata i okrene se „Obećavam ti ponovno ću te osvojiti makar mi za to budu trebali dani, mjeseci pa čak i godine" te izađe i zatvori vrata za sobom. U istom trenutku kada su vrata zalupila sve u meni se slomi te skliznem niz zid. Čim osjetim dvije ruke oko mene glasno zajecam.

„Jesi li dobro ?" upita me pružajući mi šalicu čaja od šumskog voća, uzmem šalici te mu zahvalim i kimnem glavom dajući mu odgovor na njegovo pitanje. Sjedili smo na kauču u tišini, jedini zvuk koji se čuo je dopirao od televizora, odlučim ipak prekinuti tišinu „Ti si mu rekao da sam ovdje" kažem te on uzdahne i prođe rukama preko lica „Da, jesam" odgovori te se namrštim i stavim šalicu na stol „Zašto" pitam, no nisam mu dopustila da mi odgovori već sam nastavila „Zamolila sam te samo jednu jedinu stvar, da mu ne kažeš da sam ovdje" sve emocije su u meni bile pomiješane ljutnja, bijes, tuga „I što si ti napravio, nazvao ga i rekao mu" završim brišući suze. Iskreno nisam ni znala zašto plačem, da li je to od hormona ili sam već umorna od svega. Uhvati me za ruke i natjera da pogledam u njega „Gledaj Rose, nebi mu rekao jer si me zamolila, ali kao sestra si mi i volim te" uzdahne te mi jednom rukom obriše suze „Ne mogu te gledati ovako uplakanu, boli me dok te navečer slušam kako plačeš. Znam da ti fali i znam koliko si tvrdoglava" nasmije se „Također znam da te povrijedio, no ipak trebala bi mu pružiti drugu priliku i oprostiti mu" znala sam da je u pravu no ipak protresem glavom u znak ne „Rose moraš shvatiti da život nije savršen tako ni ljudi nisu savršeni. Možda da znaš cijelu priču da si samo poslušala što ti je htio reći vjerojatno bi to sve gledala drugim pogledom i nebi više mučila sebe, a ni njega"

Bilo je oko dva ujutro,cijelo vrijeme sam gledala u jednu točku na zidu. Nisam mogla zaspati, Louis mi je cijelo vrijeme dolazio u misli. Pitala sam se što radi dok mene nema. Da li je sada budan, uzmem mobitel sa noćnog ormarića i odem na naše poruke, neko vrijeme provedem čitajući ih, ali onda mi padne na pamet da mu pošaljem poruku. Počnem tipkati poruku, no na kraju je obrišem i odložim mobitel na ormarić.

Probudi me zvono na vratima te se ustanem iz kreveta i obučem kućni ogrtač jer sam na sebi imala samo spavačicu. Otvorim vrata te ugledam mlađeg dečka sa golemim buketom crvenih ruža i nekakvom crnom kutijom „Rose Styles ?"upita te zbunjeno kimnem glavom „Izvolite ovo je za vas" kaže te mi pruži cvijeće i kutiju „Možete se samo potpisati ?" upita me „Samo da odložim ovo"kažem te brzim korakom odem u kuhinju i ostavim na šanku cvijeće i kutiju te se vratim „Gdje ?" pitam te on pokaže na papir, uzmem kemijsku i potpišem se, zahvali mi i zaželi ugodan dan te ode. Vratim se natrag u kuhinju i uzmem buket u ruke „Od koga si to dobila" lagano poskočim na Kevinov glas i okrenem se „Uplašio si me" kažem stavljajući ruku na srce samo se nasmiješi i iz buketa izvadi maleno pisamce „Izvoli" kaže i nasmije se, tiho mu zahvalim te otvorim maleno pisamce  For my one and only –L  iako sam bila ljuta na njega, ipak je on bio moj one and only.