It was an accident/ l.t

I think I'm pregnant

Komentirajte !

Pljunula sam gutljaj kapučina kojega sam upravo otpila. Brzo uzmem crnu salvetu te obrišem usta „Da li si ti normalna ?" pitam još uvijek u šoku. Ona se je samo počela smijati „Joj koda sam rekla najveću tajnu svijeta" kaže kroz smijeh te ju ja ljuto pogledam „Dobro, dobro" govori uz podizanje ruku u znak da prestaje „Samo sam se šalila" uzdahnem te se naslonim na stolicu, te se počnem igrati crnim prstenom kojega sam dobila za rođendan„Ali ne stvarno tako se u zadnje vrijeme ponašaš" kaže opravdavajući se „A kako to ako smije znati?" upitam ju mršteći se „Pa evo na primjer sada si pojela tonu čokolade. A ti baš nisi neki ljubitelj čokolade" to što je rekla je bila je istina, ali to je sigurno zato jer ću dobiti „Pa onda imaš mučnine boli te trbuh, stalno si umorna. Gade ti se oni parfemi u parfumeriji" nastavi nabrajati te meni nešto proradi u glavi.

Čim sam ostavila Doru kod njene kuće odmah sam pogledala na svoj kalendar u mobitelu koji mi je pokazivao kada bih trebala dobiti sljedeću mjesečnicu „Sranje" opsujem. Stanem sa strane te moja glava padne u moje dlanove „Ne to je nemoguće" počnem jecati i plakati. I što ću sada kako ću reći mami i tati. Pa ubiti će me, a tek Harry on će ubiti Boga u Louisu. Ja ne znam što da napravim. Možda, možda nisam trudna, sve ovo ne mora ništa značiti. Polako stavim svoje drhtave ruke na upravljač i krenem kući. Moram reći Louisu.

Stanem na prilaz ispred kuće te izađem iz automobila i krenem prema kući. Moje ruke su se tresle. Uđem u kuću te se izujem. Popnem se na kat i krenem prema sobi „Ej , stigla si" ugledam Harrya koji je upravo izlazio iz kupaonice „Da, jesam" kažem te on pogleda u mene „Sve uredu?" upita me te ja kimnem glavom „Da je, zašto?" ono odmahne glavom„Blijeda si" uzdahnem „Samo se loše osjećam" kažem djelomičnu istinu. Istina je da se osjećam loše, ali ne zato jer ću biti bolesna nego zbog cijele situacije„Idi se odmorit, biće ti bolje" kimnem te prođem pored njega, ali se okrenem prije nego što je ušao u svoj usobu „Harry?" on se okrene prema meni „Reci ?" kaže te ja skupim hrabrosti „Je li Louis tu ?" upitam ga te on zbunjeno odmahne glavom „Ne, zašto?" upita i što da mu sada kažem „Ma ništa samo sam ga htjela nešto pitati" kažem prvo čega sam se sjetila „Reci meni pa mu" prije nego li je završio rečenicu ga prekinem „Ma ne treba" kažem te brzo uđem u sobu i zatvorim vrata. Mislim da je dosta laganja za danas.

Pokušavam čitati knjigu, ali svako malo moj pogled padne na moj trbuh. Odmah mi dođu pitanja što ako, a možda? Osjećala sam se užasno. Zatvorim knjigu te stanem pred ogledalo. Podignem svoju majicu. Prije sam bila ravna kao daska, a sada sam mogla primijetiti skoro pa nevidljivu nabočinu. Ne to sam si samo umislila, a i uostalom previše jedem uzadnje vrijeme. Uzdahnem odjednom se vrata naglo otvore te ja poskočim. Brzo spustim majicu dok su zelene oči promatrale što radim. Što ako je shvatio ? Oh, što ću sada „Što radiš?" upita me sa podignutom obrvom „Zar ne misliš da sam se udebljala ?" izleti mi prva stvar iz usta te počnem cviliti. Dođe do mene stavi mi ruku na čelo „Da ti kojim slučajem nemaš temperaturu ?" pita me te se ja nasmijem te ga lupim u ruku „Majmune ja te ozbiljno pitam" kažem mu kroz smijeh „Dođi ovamo prasice" počne me vijati, a ja krenem trčati. Vijali smo se po kući sve dok se ja nisam predala, a to je bilo vrlo brzo.

Budim se u svom krevetu. Kako sam dospjela ovdje? Sjećam se da smo gledali filmove kada je došao Louis. O moj bože. Nadam se da se nije nešto dogodilo dok je Harry bio u trgovini.

Sada se pitate koja bi budala išla navečer u deset u trgovinu. Jedan odgovor. Moj brat. Podignem se i shvatim da sam u pidžami.Sranje,sranje,sranje. Opsujem par puta te izađem ovakva i siđem u dnevni. Tamo sam ugledala smeđu čupavu kosu. Sjednem pored njega. Tipkao je na mobitel,makne pogled sa mobitela na sekundu te me pogleda „Gdje je Harry?" pitam ga„Kuhinja" kratko odgovori jer izgleda nije htio pričati sa mnom „Ovaj što se dogodilo jučer ?" uzdahne te ugasi mobitel i stavi ga u džep njegove sive trenerke i pogleda me „Zaspala si u mome krilu te sam te ja odnio u sobu kako se nebi ukočila" kaže te ja spustim pogled „A pidžama ?" upitam ga „Što s njom?" postavi također pitanje „Pa nisam bila u pidžami, a sad jesam" odgovorim mu na pitanje „Presvukao sam te jer mislio sam da će ti biti udobnije"zacrvenim se na njegov odgovor. Da li je me gledao tako u doljnjem rublju?Zagrizem usnicu. Sjedili smo u tišini te sam napokon skupila hrabrosti „Louis ja" prije nego što stignem nešto reći začujemo Harrya „Doručak" Louis me pogleda „Što si htjela reći?" upita me, ali samo odmahnem glavom i ustanem se te se odvučem u kuhinju.

Moram mu reći. On to mora znati ipak on je isto kriv za ovo. On je kriv što nije pazio, a ja što sam uopće pristala i što sam pila iako znam da alkohol nakon par čaša sam već mrtva pijana. Uzmem ključeve Harryeva automobila „Harry idem" prije nego li je išta mogao reći zalupila sam vratima.

Lupim rukom par puta o drvena vrata te pritisnem zvono. Za par trenutaka vrata se otvore i prelijepa smeđokosa žena je stajalana vratima „Ovaj oprostite" malo tiše kažem te se ona lagano nasmiješi „Izvoli što trebaš dušo?" upitam me sa laganim osmijehom. Teško progutam slinu te napokon progovorim „Da li je Louis kod kuće?" pitam te me ona zbunjeno pogleda.Nisam valjda promašila kuću ? Nisam to je ta adresa „Je !" kaže zbunjeno. Suzdržim se da uzdahnem od olakšanja „Sada ću ga pozvati" kaže, alije ja spriječim prije nego li išta kaže „Ne, ne treba" kažem te me ona zbunjeno pogleda „Mogu li otići kod njega ?" pitam te ona kimne glavom. Tiho prošapućem hvala kada me ostavi kod bijelih vrata koja su se nalazila u hodniku na katu. To je Louisova soba. Možeš ti to Rose. Kažem sama sebi, te prebacim smeđu torbu na drugo rame i obrišem znojne dlanove o grub materijal traperica. Polako stisnem kvaku i vrata se otvore. Uđem u sobu te prvo što ugledam su Louisova leđa.Stajao je okrenut prema ormaru. Na sebi je imao samo obični bijeli ručnik kojimu je bio omotan oko njegova struka. Odjednom se okrene prema meni te me zbunjeno pogleda „Koji vrag ti radiš tu?" pita me. Moje oči su pronašle njegove. Kada smo se pogledali osjetila sam one leptiriće u trbuhu „No?" rekaoje nestrpljivo. Bio je već dosta naživciran. Teško sam progutala onu knedlu ugrlu i napokon progovorila „Louis,mislim da sam" teško uzdahnem „Trudna!"

Hello? Kak ste mi? Što ima novoga? Kako vam se sviđa moja priča ? Molim iskrena mišljenja i komentare !Hvala