It was an accident/ l.t

Cigarettes

 Ajmo, ostavljajte usputne komentare !

„Ispravi se" kažem te se on polako podigne u sjedeći položaj. Skinem mu pidžamu, pogledom prijeđem preko ogrebotina na njegovim prsima te uzmem čistu majicu i pomognem mu da obuče. Poljubim ga u čelo, pokloni maleni osmijeh, no ja mu ne uzvratim. Popravim mu jastuk „Možeš leći" kažem dok uzimam pidžamu koju sam mu upravo skinula i stavljam u vrećicu sa prljavim rubljem. Izađem iz sobe i odem do aparata s grickalicama te ubacim jednu kovanicu te stisnem broj 5 pod kojim je stajala čokolada s keksom. Uzmem čokoladu te produžim ravno niz hodnik gdje je stajao parat za pića. Sebi uzmem toplu čokoladu, a Louisu kapučino od lješnjaka. Polako krenem prema sobi, bila sam umorna te su me noge i leđa užasno boljela. Vrata se otvore te medicinska sestra izađe van i prođe pored mene namjerno sudarajući njezino rame s mojim. Kapučino mi ispadne iz ruke te se prolije po podu. Mrzila sam ju bila je mršava i visoka, njene grudi su uvijek bile na izvolite te se bez srama nabacivala Louisu, a koliko sam vidjela njemu nije ni najmanje smetalo. Uđem u sobu te ostavim čokoladu i čašu s toplom čokoladom na stol te uzmem maramice iz Louisovog noćnog ormarića i bez riječi izađem iz sobe. Uzmem čašu te izvadim par maramica, čučnem kako bih obrisala kapučino sa poda, no dvije ruke me zaustave u tom naumu, pogledam u plave oči koje gledaju u mene „Ja ću to obrisati" kaže, odmahnem glavom „Vrati se u krevet" nasmije se te čučne i krene brisati. Ustane se te me uhvati za ruku „Idemo ovo baciti i po drugi kapučino" kimnem glavom. Nakon što uzmemo novi kapučino kaže mi da ga pričekam ovdje. Nekoliko minuta kasnije ga vidim kako hoda prema meni držeći u jednoj ruci kapučino, a u drugoj vjerojatno moju toplu čokoladu, zubima je držao moju čokoladu. Nasmijem se te mi on uzvrati osmijeh. Kada dođem do mene uzmem mu čokoladu iz usta i poljubim ga „Zašto si sve to donio ?" upitam ga te se nasmije „Pošto je danas divan dan vani i sunce je izašlo idemo dolje u park" kaže te se ja nasmijem. U sklopu bolnice je bio divan park pun drveća sa nekoliko klupica, kada vani nije padala kiša najčešće su svi išli prošetati tim malenim parkom ili sjesti na svježi zrak. Zauzmemo prvu klupicu koja je bila u hladu, ali par zraka sunca je probijalo pa je bilo dosta toplo. Otvorim svoju čokoladu i uzmem jednu kockicu te zatvorim oči uživajući u njoj. Okrenem se prema Louisu koji je među usnama držao cigaretu „Odakle ti to ?" upitam ga te se on nasmije „Donio mi je Liam neki da, a imaš tisak ovdje" kaže te ja kimnem glavom „Daj mi dim" kažem, nije me ni pogledao samo odmahne glavom. Nisam pušila od kada sam saznala da sam trudna, nitko nije ni znao osim Louisa da pušim kad se sjetim tog dana osmijeh mi se pojavi na usnama.

Sjedim na zidiću iza škole sa Dorom, Mikom i Leom. Leo iz torbe izvadi kutiju cigareta te mi pruži jednu, rado ju prihvatim te dobijem jedan ljuti pogled od strane Dore. Iako sam joj obećala da ću prestati, ali kad jednom počneš ne možeš prestati jednostavno je kao droga. Pruža to zadovoljstvo i bolje se osjećam. Dora je imala strah da će nas netko vidjeti i reći našima iako ona nije pušila, bojala se da će netko pomislit da ako ja pušim, puši i ona. Zapalim cigaretu i udahnem dim te se nasmijem i izdahnem ga. Otresem pepeo te pogledam prema Leu koji se nagne prema meni te me pokuša poljubiti. No svega par sekundi prije nego što je spojio naše usnice budem naglo podignuta sa zidića. Pogledam u plave oči koje su ljuto gledale u mene, uhvati me za ruku i uzme moju torbu, te me krene voditi u šumu koja je okruživala školu. Cigareta koja je bila u mojoj ruci pala je na travu. Grubo me gurne na jedno drvo „Koji vrag Rose !?" izdere se „Rekao sam ti da se makneš od Lea" nastavi se derati, no ja ga prekinem „Tko si mi ti da mi naređuješ s kime ću se družiti i što ću raditi ?" ljuto ga pitam „Ja sam najbolji prijatelj tvoga brata !" odgovori mi „Oh, on će biti toliko ljut, ne biti će bijesan" nadoda te širom otvorim oči „Ne, ne, ne" kažem te prebaci pogled na mene „Ne moj mu reći" sklopim ruke moleći ga te on uzdahne i približi mi se „Dobro" odahnem „Samo ako mi nešto obećaš" kaže te ja pogledam u njega „Nećeš više ni riječ progovoriti sa Leom" odmahnem glavom „Ne, ne možeš me to tražiti" kažem odmahujući glavom „Vidiš da mogu" odgovori mi te se nasmijem u nevjerici „Zašto ga toliko mrziš ?" upitam ga, tijela su nam se u tom trenutku dodirivala „Zato jer od tebe želi samo jedu jedinu stvar" doslovno šapne, nisam mogla izdržati pa sam ga pitala koju to „Ti si stvarno toliko naivna, želi samo da te jebe i to je to iskoristiti će te i nakon toga će zaboraviti tko si" kaže i odmakne se od mene „Odvest ću te kući" nadoda te krenem za njim spuštene glave.

Iz misli me probudi Louis koji je nježno prolazio rukom kroz moju kosu „O čemu razmišljaš ?" upita me, nasmije se„Dan kada si me uhvatio da pušim iza škole" nasmije se, ali mu osmijeh spadne kad se vjerojatno sjeti Lea „Nego, kako ti je uspjela ispasti čaša sa kapučinom?" upita me. Naglo se uozbiljim „Znaš da sam nespretna, slučajno mi je ispalo" kažem te se on nasmije. Eh, kad bi samo znao.