It was an accident/ l.t

Maybe I'm not pregnant

KOMENTIRAJETE ! Molim vas iskrena mišljenja! Hvala !

„Ti si što?" izderao se nakon nekoliko minuta šutnje. Prošao je rukom kroz kosu „Mislim, nisam sigurna" izgovorim tiho. Pogleda u mene „Još nisi ni sigurna" odgovori. Počne se derati na mene koda sam samo ja kriva za to. Sve mi se polako skupilo ta noć sve što je trenutno izgovarao, sve i tu sam pukla „Prekini se derati na mene" sada sam se ja derala na njega „Nisam samo ja kriva i ti si nisi pazio" još jače se derem. Sjedne na krevet i pređe rukama preko lica „Kako da budemo sigurni da jesi trudna ?" pita me zbunjeno. Uzdahnem, iz torbice izvadim kutijicu „Ovim" podigne se te dođe do mene. Dok je uzimao kutijicu svojim prstima je lagano dotaknuo moje. Podignem pogled on je već gledao u mene „Što je to?" pita već puno mirnijim glasom „Test za trudnoću" odgovorim kratko. Kimne glavom „Što se treba napraviti ?" pita očito zbunjen. Zar nikada nije čuo ni vidio ovako nešto ? Čak ni u filmovima ili serijama? stavim torbu na njegov krevet i okrenem se prema njemu „Ti ne trebaš ništa osim čekati" krene za mnom te uzdahnem „Tamo" pokažem prema krevetu. On me pogleda zbunjeno „Nećemo valjda morati" prije nego li završi ja ga prekinem „Ne idiote ja se na ovo moram popiškiti, a to sigurno neću raditi pred tobom" kažem te zatvorim vrata kupaonice.

„Jesi li gotova ?" pita me već po deseti put „Ne,Louis moramo čekati još 3 minute" objašnjavam mu „Pa daj barem otvori vrata"kaže te ja uzdahnem te se podignem sa ruba kade i otvorim mu vrata. Bio je za glavu veći pa sam podigla pogled „Smiri se" kažem mu te se vratim sjesti na kadu „Lako je tebi reći" kaže te ga ja ljuto pogledam „Lako ?" kažem ljuto, ali je više zvučalo kao pitanje „Ti misliš da je meni lako?" izderem se na njega.Pogleda me „Smiri se" kaže mirno „Neću, želiš znati koliko mi je lako? Kada mama i tata saznaju" prije nego li završim on me spriječi „Neće" ja ga pogledam šokirano „Jesi li ti glup ili što meni će trbuh rasti. Kužiš ?" pitam ga.

Kao da je od jednom shvatio te mu lice problijedi „A i da mi trbuh ne raste di ću dijete sakriti ?" pitam ga ljuto te sada on sjedne na rub kade i pogleda me„Možda, možda nisi trudna" kaže te ga ja ljuto pogledam „Da Louis možda, možda nisam. Svi gledamo na tu stranu, što ako, pa možda. Ajmo pogledati drugu stranu" govorim puna bijesa sada bih najradije nešto razbila „Što ako jesam trudna ili možda sam trudna"

Napokon izgovorim te riječi te tri riječi 'Možda jesam trudna' bilo je teško no napokon sam izgovorila. Stanem te se naslonim na zid nesvjesna da je prošlo više od 3 minute. Krenem prema umivaoniku gdje sam odložila test, ali me u tome spriječi njegova rečenica „Jesi li ti sigurna da sam ja otac ?" ovo je bila kap koja je prelila čašu. Ta je rečenica u meni probudila sav gnjev. Okrenem se prema njemu i moja ruka se je spojila sa njegovim obrazom „Kako te nije sram? Kako?" doslovno sam vrištala.

Dobro da Louisova mama otišla na posao i da smo sami, pogledam u njega i vidim da se drži za svoj crven obraz jako je ljut „Da li si ti svjestan što si upravo rekao?" izderem se pa nastavim ne dopuštajući mu da mi odgovori „Ajde reci, reci mi da sam drolja, kurva. Što? Ajde reci mi. Zar misliš da jedva čekam da nekome uskočim u krevet. Mislila sam da me poznaješ, ne zapravo sam mislila da ja tebe poznajem. Ipak prijatelji smo od malena. A ispada da uopće nemam pojma kakav si. Dopustila sam si da pijem tu večer sa tobom jer sam ti vjerovala nisam mislila da će se ovako nešto desiti. Nisam mislila da će se tu noć išta desiti,ali prevarila sam se. I onda" počnem govoriti jedva čujno i jecavim glasom „I onda sam ti se predala dopustila sam nešto što nikome nisam. Sviđao si mi se mislila sam da je isto kod tebe. Bio si mi prvi, prvi. Vjerovala sam ti. Ali očito sam se prevarila" prošapčem jedva čujno zadnju rečenicu. Obrišem sve suze koje su bile razmazale moju maskaru koja je ostavila crni trag na rukavu moje bijele majice. Podignem pogled i uočim kako me šokirano gleda nije mogao vjerovati. On nije mogao vjerovati da mi je bio prvi. Teškim koracima odem do umivaonika te uzmem bijeli štapić u ruke. Moje ruke se počnu tresti kao i noge, suze počnu kliziti niz obraze što od sreće što od razočaranja. Nisam više mogla stajati tesam pala na koljena. Tiho jauknem kada se moja koljena dotaknu hladne pločice.Nakon samo nekoliko sekundi osjetim ruke oko sebe koje me vuku u svoj zagrljam počnem jecati i lupati ga  „Smiri se, biti će sve uredu"

 Što mislite da li je trudna ? Da li vam se sviđa ova priča ili vam je dosadan i glupa ? Oprostite što je kratko, ali htjela sam vas ostaviti u neizvjesnosti. Pa mi dalje nije imalo smisla pisati. Komentirajte i ostavite vote naravno ako vam se sviđa ! Hvala ... Volim vas puno