The Nanny /L.T./

51. poglavlje

„oprosti mi, malena." Začula sam Louisa iza sebe dok sam pogledom pratila tatu i Nialla koji su polako nestajali iz našeg dvorišta. Okrenem se prema njemu i zagledam se u njegovo lice. Oči su mu bile pune kajanja i zabrinutosti. Naljutila sam se na njega jer je stalno mislio na onaj susret s Alexom. Pokušavala sam mu skrenuti misli s toga, ali on to nije želio. Zbog toga sam i ja poludjela. Želim barem na tren zaboraviti na tog prokletnika koji nam se polako uvlači u život.

„trebao sam te poslušati i zaboraviti na njega, ali ne mogu. Zaprepastio sam se kada sam te vidio na podu i sve što sam htio bilo je da ga zadavim." Nisam skidala pogled s njega dok je on pričao. Kimnula sam glavom te mu polako počela prilaziti. Malena nada mu je preletjela u očima. Mrzim kada se svađamo. Pobijedit ćemo samo ako igramo timski. Alex ovo sve radi namjerno samo kako bi unio jaz u naš brak, ali on ne zna da smo mi puno jači nego što on misli. Nikada mu nećemo dozvoliti da nas uništi.

Stala sam ispred njega, ali ga nisam dodirivala. Krajičkom oka sam vidjela njegovu ruku koja se nervozno grčila. Znam da me želi dodirnuti, ali još ću se malo poigrati.

„dopuštaš tom kretenu da uvuče nemir između nas. Pokušavala sam učiniti da na tren zaboravimo na sve, ali mi ti to nisi dozvolio."

„i žao mi je zbog toga", tiho je rekao. Jednim prstom je prešao preko moga dlana na što sam zadrhtala. „nevjerojatno sam ponosan na tebe. Snažnija si nego prije, Poppy. S ovim sranjima se nosiš najbolje što možeš."

„ti si me naučio kako da budem snažna i hrabra. I znam da ću iz ovoga izići kao pobjednica. Zahvaljujući tebi." Široko sam mu se nasmiješila te mu se još više približila. Sada su moje grudi bile naslonjene na njegova prsa. Da nije njega, davno bih se slomila pod Alexovim pritiskom. Možda bih već i bila mrtva. Ali nisam. Još uvijek sam tu, borim se. I dat ću sve od sebe da izađem iz ove borbe kao pobjednica. Učinit ću sve da zaštitim one koje volim.

Louis mi se nježno nasmiješio te je spustio svoje usne na moje. Ljubio me je polako, lijeno. Ovila sam ruke oko njegovog vrata kako bi mi bio još bliže. Moja potreba za njime je izvirivala iz svakog kutka moga uma, moga tijela. Nevjerojatno je koliko volim ovog muškarca koji mi je pružio toliko toga, a nije tražio ništa zauzvrat. Želio je samo da ga volim i to činim svakog dana, svakog trena.

„ti si moja prekrasna junakinja."

„a ti si moj junak", rekla sam tiho i nježno ga poljubila. Nasmiješio se tijekom poljupca i jače me stisnuo oko struka. Zarežao je u moja usta na što sam se još više uzbudila. Stiskala sam njegovu majicu na prsima jer sam ga željela još bliže, u sebi.

Frustrirano se odmaknuo od mene kada mu je zazvonio mobitel. Pogledao je u zaslon i namrštio se, a onda je kratko pogledao u mene. Na zaslonu je pisalo Nora. Što ona sada hoće? Nismo je vidjeli neko vrijeme, a niti čuli. Otkako je Holly napravila ono sranje i opet ostavila kćer, Nora i Dennis se nisu javljali iako su nas molili da ih ne odvajamo od njihove unuke.

„molim?" Louis se oprezno javio. S Norom uvijek moramo biti na oprezu jer nikada ne znamo što možemo očekivati od nje.

„što se dogodilo?" upitao je zbunjeno. Mogla bih čak reći i da je bio zabrinut. Neko vrijeme je samo slušao, a onda je odgovorio kako dolazi. Poklopio je i zagledao se u mene.

„što je trebala?"

„ne znam. Bila je uzrujana. Zvučala je kao da plače. Želi razgovarati sa mnom."

„hoćeš li da idem s tobom?"

„ne treba, hvala ti. Brzo ću se vratiti." Kimnula sam glavom te ga poljubila, a onda je on otišao. Što se to sada dogodilo da ga ona treba? Samo se nadam da nije opet Holly u pitanju. Ona nam sada definitivno nije potrebna. Dosta sranja je ona učinila.