The Nanny /L.T./

13. poglavlje

Ovog puta sam spavala bez ikakvih ludih snova. Nije bilo one djece koju uvijek sanjam i nije bilo seksualnih snova između mene i Louisa. Mislim da sam se po prvi puta dobro naspavala. Čak sam i na vrijeme došla na posao. Ovog puta je Louis odveo Auroru u školu dok sam ja obavljala neke poslove po kući. Želim učiniti sve kako bih pitala Louisa da mi sutra da slobodan dan jer mi je rođendan. Nadam se da će biti dobro raspoložen i da će mi dati taj slobodan dan.

Spremala sam krpe u ladicu kada sam vidjela velikog crnog pauka kako stoji samo par centimetara od moje ruke. Počela sam vrištati. Bio je tako odvratan. Mrzim pauke! Imala sam osjećaj da zuri u mene svojim malim odvratnim očima. Odjednom je Louis uletio u kuhinju i izbezumljeno gledao u mene.

„što je bilo? Jesi li dobro?" odmahnula sam glavom jer nisam bila sposobna za priču. Pokazala sam mu rukom na pauka.

„molim te, makni ga. Samo ga makni od mene", rekla sam dok sam se odmicala od pauka. Louis se namrštio kada je pogledao u pauka, a onda se bezobrazno nacerio. Gad jedan mi se smije!

„nisam znao da da se bojiš pauka."

„sada znaš. Makni ga više!" pratila sam svaki njegov korak dok je prilazio pauku. Uzeo je jednu staklenku i krenuo na njega. Namrštila sam se.

„što to radiš?"

„rekla si da ga maknem pa to i radim."

„nisam mislila da ga ubiješ. Samo ga makni što dalje iz kuće." Okrenuo se prema meni i zbunjeno me pogledao. „što je? Možda ih se bojim, ali ne želim da ga ubiješ. Samo je nevina životinjica." Odmahnuo je glavom i vratio se pauku. Ipak sam samo čovjek i ne želim da ga ubije. Čovjek sam koji se boji ovih odvratnih malih ili velikih pauka. Jednostavno su odvratni. Uvijek sam imala osjećaj da će mi se zavući pod odjeću. Sada sam se stvarno naježila.

Louis ga je polako stavio u staklenku i okrenuo se prema meni da me uvjeri da ga je uhvatio. Kimnula sam glavom i pokazala mu na vrata. Samo neka ga nosi odavde. Izašao je u dvorište i bacio pauka, a onda se vratio. Ostavio je staklenku na pultu.

„baci to, molim te."

„čudna si, znaš?" uzeo je staklenku i bacio je te me pogledao sa osmijehom. „bojiš se pauka, a ipak ne želiš da ga se ubije. Stvarno si čudna."

„ne, nisam. samo ne volim kada ubijaju životinje pa makar bili i ti prokleti pauci kojih se užasavam."

„svejedno, čudna si." Zakolutala sam očima i osvrnula se po kuhinji ne bih li vidjela ima li još gdje tih malih vragova. Želim iskoristiti Louisa dok je još uvijek ovdje.

„ima li još kakvih životinja kojih se bojiš?"

„bojim se zmija."

„mislim da to ipak nećemo zateći ovdje." Toplo se nasmiješio, ali taj osmijeh nije dirao njegove oči. Nekoliko trenutaka smo se samo promatrali. Imala sam osjećaj da pali svaku stanicu u mome tijelu tim plavim bistrim očima. Zagrizla sam usnicu kako bih sakrila osmijeh. Nekako sam uživala dok me je ovako promatrao iako ni sama nisam razumjela zašto.

„mogu li te nešto zamoliti?" pitao je promuklo.

„naravno."

„hoćeš li mi malo izmasirati koljeno? Opet me boli."

„može, naravno. Idemo opet u teretanu." Kimnuo je glavom i laganim korakom krenuo prema teretani. Cijelo vrijeme dok sam ga pratila moj pogled je bježao na njegovu čvrstu stražnjicu. Zašto, pobogu, ima tako dobru stražnjicu? Jednostavno ti pogled uvijek mora pobjeći dolje. Trgnula sam se kada je Louis zastao i polako se spustio na pod. Uzela sam ulje za masiranje i kleknula dolje. U misli mi se uvukao moj san koji sam imala o njemu i otjerala sam ga brzo dok me nije svu obuzeo. Nije sada vrijeme za razmišljanje o seksualnim snovima. Ne sada kada ću opet imati svoje ruke na njemu. Ne želim da on to primijeti.