Želim ostati tvoja. Zar tražim previše?

42. dio

Rog P.O.V

Imali smo jedan mali tulum i malo smo mi dečki popili. Barbara i Lucija su otišle na trčanje, jer kada se tamo vrate moraju biti u formi. Teško je pričati o tome, ali imam osjećaj da neće nešto završiti dobro. Nevolim razmišljati o ružnim stvarima, ali što mogu. Barbara je jutros bila nešto nervozna, i mislim da bih se mogle njih dvije posvađati. Nakon nekoliko minuta ležanja čuo sam kako je netko jako udario vratim. Ustao sam se i otišao vidjeti što se događa, vidio sam Barbaru ljutu i bijesnu. Bojao sam se pitati što se dogodilo, ali nisam imao druge, bila je sva znojna u crnim tajicama i bijeloj majici.

Ja: Barbara, što se dogodilo? - upitao sam zabrinuto dok je ona pila vodu sva znojna i crvena.

Barbara: Pakiraj stvari, pozdravi se sa Pjacom i idemo natrag u Italiju! -rekla sam ljutitio.

Ja: Hoćeš mi prvo objasniti što se dogodilo? 

Barbara: Hoću, posvađale smo se! 

Ja: Ali vi se svađate često, zašto se sad ljutiš?

Barbara: Ovaj put je ozbiljno i nije za šalu. U stvari ako želiš ostani tu dok ne završi tjedan ja ću se sama vratiti.

Ja: Ja mislim da bi bilo bolje da odeš sama, da se smiriš i opustiš.

Barbara: I ja isto mislim.

Ja: Ok, uzmi moj auto, ja u doći sa Pjacom i Lucijom.

Barbara: Ok, doći ću po tebe kada dođeš na aerodrom.

Ja: Okej, vidimo se!

Barbara: Okej! Vodim Paulinu sa sobom.

Ja: Mogao sam je ja povesti, i onako si je prestala dojiti.

Barbara: Dobro, dovedi je, pazi na nju i sebe, ja ću još samo uzeti svoj kofer i idem.

Ja: Ljubim te!

Barbara: I ja tebe!

Barbara P.O.V

Ništa neide kako treba! Pa trebali smo uživati ovaj tjedan i provesti ga u sreći i veselju, a ne da se posvađamo zbog neke sitnice. Ne pada mi na pamet da se ispričavam. Uvijek sam se nekome uvlačila u guzicu nebi li ga povrijedila i na kraju mi se ovo desi. Mrzim sebe što sam se uopće vratila ovdje. Nisam se javila nikome osim Marku tako da on zna objasniti ostalima šta je bilo. Nadam se da će njegovi i moji roditelji to primit normalno i bez ljutnje, jer ipak, bilo bi bolje da sam ostala u Italiji i da se nisam ni vratila. Naravno kada sam se vratila u Italiju, otišla sam raspakirati svoj kofer i otići na posao. Obukla sam se i krenula. Došla sam u klub i čula kako dečki igraju nogomet, jer to rade inače kada mene nema. Ušla sam u kabinet i za nekoliko je došao trener.

Trener: Barbara! Kad ste se vratili ti i Marko?

Ja: Dobar dan! Ja sam se samo vratila, Marko je ostao još malo.

Trener: Jeste li se posvađali? 

Ja: Ma nismo, imam ja neke svoje privatne probleme.

Trener: Aha, dobro to onda neću ispitivati. Idem ja van kod dečkiju.

Ja: Može, i ja ću sada doći.

Trener: U redu!

Trener je otišao i ostala sam sama. Taman kada sam krenula uhvatiti za kvaku od vrata dečki su me zvali i brzo sam otrčala tamo. Na travi je ležao Piotr Zielinski. Brzo sam došla do njega, a on je bio sav crven od boli. Pitala sam ga gdje ga boji, ali nije mogao reći nego sam rekla Striniću da mi pomogne da ga odvedem do kabineta. Ostala sam sama sa Zielinskim i ispitivala ga, ali on nije mogao reći od boli, ali nekako je uspio.

Ja: Zielinski reci mi šta je bilo!! Moraš mi reći gdje te boli. Hej! Jel me čuješ?? Ako mi nekažeš zovem bolnicu, reci mi odmah!

Zielinski: Desna noga... 

Ja: Ajme meni... Nesmiješ sada vikati ni mrdati se. Moram vidjeti je li pukla. Ako je bolit će te jako, ali baš jako, a ako nije bolit će te svejedno, ali ne toliko jako.

Zielinski: Velika mi je to utjeha! Aaaaaaa, nediraj više! 

Ja: Dolazim brzo idem po trenera, jer ja ovdje nemogu ništa, pukla ti je na dva dijela!

Zielinski: Jebote, koja sam ja baraba! 

Zielinski P.O.V

Baš sam baraba! Neznam kako sam samo uspio to napraviti. Trčao sam za loptom i osjetio nekakvu nelagodu u desnoj nozi, nisam htio nikome ništa reći, nego samo svom snago stati na nju. I jebena sreća mi ovo napravi. Pukla na dva dijela... Sad, kako mi Bog pomogne..

Trener: Jebiga zielinski! Zovem hitnu da dođu i Barbara ide s tobom.

Ja: A dobro, šta ja sad tu mogu!

Za nekoliko je došla hitna i naravno stavili su me u sobu na pola sata, i onda će tek znati što napraviti. 

Barbara P.O.V

Bilo mi ga je jako žao, plakao je od boli. Nevolim nikoga gledati tako u bolovima. Došao je doktor i pozvao me van. 

Doktor: Tko se ti njemu?

Ja: Ja sam fizioterapeut u klubu u kojem on igra i nismo ništa u rodu.

Doktor: Ja neznam kako da vam ovo kaže,, ali... ali nisam siguran da će više ikada moći igrati.

Ja: Štaa... Pa zar mu nemožete nikako pomoći, a jeste li vi sigurni u to?

Doktor: Ništa još nije sigurno, možda bude bilo malo sreće.

Ja: Znači nema mu pomoči?

Doktor: Gledajte ovako, ima jedna dobra i jedna loša vijest.

Ja: Aha, koje su to??

Doktor: Loša je da je jedan komadić kosti jako blizu glavne tetive i ako se pomakne taj mali komadić neće moći više igrati, a dobra vijest je ta da ako uspijemo taj komadić kosti izvaditi, što je jako mala vjerovatnost, onda će moći igrati uz dugotrajne terapije.

Ja: Nemam riječi, majke mi moje!!

-----------------------------------------------------------------------------------------------

EVO GA LJUDI NOVI DIO! ZNAM DA NISAM BAŠ AKTIVNA, ALI ZNATE DA SU ZADNJI DANI ŠKOLE I DA TREBA ISPRAVLJAT MATEMATIKU... ŠALU NA STRANU. KAKO VAM SE SVIĐA? OSTAVITE VOTE! 

PUSAAAAAAAA!!!!!!!!!!