Želim ostati tvoja. Zar tražim previše?

32. dio

Tjedan dana kasnije....

Barbara P.O.V

Stigli smo kući. Odlučili smo da ćemo za 2 mjeseca ići u Italiju zajedno sa Picom i Lucijom! Presretna sam što sam rodila malenu curicu! Vjervatno već znate zove se Paulina i teška je pet kila i sto grama. Danas su rekli da će doći naši roditelji! I moja mama je rekla da ima nešto za mene, ali ne baš ugodno. Danas sam otišla do trgovine na 5 minuta i ostavila Paulinu sa Marko..

Ja: Ljubavi, ja moram do trgovine! Sačuvaj Paulinu dok se ja nevratim!

Rog: Nee, kako ću ja sam sa njom! Barbara vrati seee! O kvtagu otišla je!! Šta ćemo nas dvoje sad, hmm? Negledaj me tim krupnim očima!

(Beba plače)

Rog: Ššš ššš ššš... Nemoj plakati molim te.... Ššš ššš ššš... Idemo pjevati! Tata voli bebu najviše na svijetuu.. Beba voli tatu najviše na svijetu... Ššš ššš ššš... taši taši tanana i svilena marama u marami šećera da nam Lina večera....

Ja: Stiglaa samm!!

Rog: Ajde fala dragom Bogu pomagaj!

Ja: Šta je bilo? Ni na, nu na, mala beba spavaaa...

Rog: Kako ona tako kod tebe zaspi!??

Ja: Pa ja neznam. Možda mene više voli! Šalim see!!

Rog: Sad ćeš ti vidjeti kako se ja šalim!

Rog P.O.V

Barbara je otišla do trgovine i mene ostavila sa Paulinom. Zamalo sam umro! Život mi je proletio pred očima kada je počela plakati! Neznam ja sa djecom, još se nisam navikao. Ja mislim da mene dijeca nevole! Onda me Barbara počela zafrkavati. Ustao sam se i privukao je k sebi i počeo ljubiti. Paulina je zaspala u krevetcu i ja sam Barbaru odvukao u sbu koja je bila pokraj, bacio sam je na krevet, ali kada smo se taman opustili netko je zvonio na vrata. Došli su Barbarini i Goran sa njima...

(Zvrn, zvrn)

Ja: A bože ko je sad?!

Barbara: Ajde pogledaj!

Ja: Idem!

Otvorio sam vrata..

Ivanka: Bok zete!

Ja: Ooo teta Ivanka eto vas, a šta Goran radi tu?!

Barbara: Štaaa??

Ivanka: Ej ljepotice moja!! T je ono što sam rekla da će biti neugodno!

Goran: Dopusti mi da nasamo razgovaramo molim te Marko! Stajat ću od nje 2 metra samo daj..

Ja: Dobroo.. Ako je takneš..

Goran: Neću, obećajem!!

U sobi...

Barbara: I zašto si došao? Volio bi da opet plačem i da sam tužna? Neznam kada ćeš shvatiti da je među nama gotovo i da mi više ne postojimo. Postojimo samo ti i ja, a to je velika razlika. Plakala sam zbog tebe dan i noć, sve što sam imala od tebe sam bacila i spalila, sva ona naša pisma još čuvam, ali ih ne čitam, čuvam tu jednu uspomenu na nas, koja mi daje doznanja da sam bila sretna, a sada sam još sretnija jer imam obitelj. Neznam zašto dolaziš kada imaš curu?

Goran: Nemam curu! Ostavio sam je zbog tebe! Nisam moga biti s njom jer njoj nisam mogao reći ono što me mučilo. Ti si bila ona koju bih pozvao da skupa riješimo sve nemire. Koga da pozovem sad kad si ti moj najveći nemir? Znaš šta mi sad naviše nedostaje?

Barbara: Šta?

Goran: Ono da me smiriš na kraju dana, da mi izvućeš osmijeh nakon svega, samo si ti to znala!!

Barbara: To više neće biti moguće jer si sve zeznuo! Sve si pokvario i otišao sa Ivanom. Šta je ona to imala, a da ja nisam. Imala je možda šire kukove od mene. To ti je bolje pasalo, ipak ti voliš mlatiguze. I bolje je kada si sam, ne očekuješ pomoć i nebojiš se izdaje. Nebojiš se da će te itko povrijediti!

Goran: ali ti neznaš kako mi je prije smo se dopisivali, a ti si nakon toga samo otišla, i udaljili smo se, nismo se viđali! Nekad si znala da me zagriš onako najjače kada me ugledaš! Da me poljubiš kao malena djevojčica koja nikada nije voljela, a onda sam te povrijedio i otišla si. Mislio sam da ćeš me zvati i slati mi poruke, ali ti očito nisi bila kao ostale cure. Svaki sekund sam gledao u mobitel i čekao bar ono ''fališ mi'', ali to nisam dočekao. Jako si se promijenila i postala si hladna prema meni, nema više onog osmijeha koji si mi davala kada bih te pogledao u oči to je završilo.

Barbara: Dobro dosta mi je više tvog uvlačenja u guzicu. Reci bolje zbog čega si došao!!??

Goran: Došao sam ti reći da te volim! Da nemogu bez tebe. Da se moj cijeli svijet srušio kada sam shvatio šta sam izgubio i da bih želio ponoviti one naše lijepe trenutke zajedno...

Barbara: Možeš to odmah zaboraviti i prestani srati da ti je žao! Nikada ti nije bilo žao i odlazi, jesam ti rekla da mi nedolaziš više, i da mi nedosađuješ!

Goran: Dobro idem i neću se vraćati. Vjeruj mi učinit ću nmešto neočekivano samo zbog tebe. Da napokon shvatiš da te volim i da mi fališ. Vjeruj mi ovo je zadnji put da me vidiš u svom životu. Samo mi daj da te poljubim za zadnji put makar u obraz. Želim samo da osjetiš moj dodir po zadnji put.

Barbara: Ajde napravi to i idi!

Goran: (cmok) Zbogom moja neprežaljena ljubavi!
Vidimo se na drugom svijetu! Budi što dulje tu pa me iznenadi kada dođeš gore da te mogu zagrliti onako kao i kada smo imali 18. Volim te i voljet ću te!

Barbara: Molim te idi!

Barbara P.O.V

Njegov poljubac u moj obraz je bio predivan! Na njegovom odlasku mi je samo suza skliznula niz lice. Nisam se mogla suzdržati i morala sam pustiti jednu suzu. Ja njega nikada nisam izdala, a on mi je prepolovio srce na komadiće. U toj jednoj polovici srca na dnu ima to jedno mijesto u kojem ga još čuvam i još ga volim tom jednom mrvicom ljubavi.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

EVO GA LJUDI NOVI DIO JE GOTOV. oBEĆALA SAM DANAS NAPISATI DVA JER JE ONAJ PRIJE BIO KRATAK. DA HVALA VAM ŠTO ČITATE MOJE PRIČE I VOLIM VAS SVE!! VOTE/COM!!

PUSAAAAA!!!!