Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 03

Okrutni trio 

03

Prošle su nedelje od te čudne subote, sve se vratilo u normalu, odlazila sam redovno na posao, moj sasvim normalan rutinski posao u knjižari, subotom sam spremala stan, popodne sam odlazila u park, nisam više sanjala čudne snove, čitala sam i provodila slobodno vreme sa Medi. Moj savršen život u rutini. Jedino što se promenilo, Medi je stalno bila na povocu.

Danas nije bila subota, bio je petak. Petak, rutina petka je odlazak na i sa posla, ručak kod kuće, tuširanje i knjiga uz kafu na terasi. Tako je i bilo, sedela sam na terasi u hladu velikog kestena, pijuckala kafu i čitala knjigu o mom omiljenom vampiru, Drakuli. Medi je boravila na mom ramenu iako sam bila u ljubičastoj haljini bez bretela. Toliko sam se udubila u knjigu da je svet oko mene nestao, nisam čula saobraćaj koji se odvijao sa druge strane zgrade, nisam čula decu koja su igrala odbojku na livadi koja se nalazila ispred mene, nisam čula čak ni ptice koje su pevale skakućući po granama kestena koji mi je pružao hlad godinama.
" Hej moderna devojko."
Oborila sam stolicu na kojoj sam sedela koliko sam naglo ustala, knjiga je pala na pod, namrštila sam se kada sam shvatila da ću morati da tražim stranicu na kojoj sam se nalazila pre nego što me je iznenadio ženski glas. Ipak Medi je bila u mojim rukama, nikada ne bih zaboravila na nju, bez obzira što mi je oderala rame kada je skliznula. Nisam se obazirala na to dok sam gledala u smeđokosu devojku iz parka. Stajala je lica podignutog ka meni, odmeravala me je crnim očima sa osmehom na usnama.
" Nisam htela da te uplašim, samo sam htela da te pozdravim. Nisam znala da živiš u komšiluku. Mogle bismo na kafu", pozdravila me je smešeći se šire mojoj očiglednoj zbunjenosti.
" Zdravo", otpozdravila sam tupo, a onda se sabrala i opustila, iznenađenost nije prestala, ali morala sam se sabrati kako ne bih ispala totalni čudak. Ovo je drugi put da srećem ovu devojku, vreme je da se ponašam kao ljudsko biće. " Da, naravno, mogle bismo na kafu nekada, želela bih da se izvinim za onaj sudar i što je Medi ugrizla tvog dečka. Kada budeš sledeći put u prolazu pozvoni na stan broj tri pa ćemo otići na tu kafu."
Predložila sam iskreno, nikada nisam imala pravu drugaricu, možda bih mogla biti prijateljica sa ovom vedrom osobom. Osim toga deo mene je bio svestan da je ona to rekla više reda radi, da nikada neće pozvoniti na moja vrata niti poći sa mnom na kafu.
Na moje reči se nasmejala glasno, što mi je i bilo odgovor na ono što sam i pomislila, ona mene samo ismeva, nije prva, navikla sam da se ne obazirem na to. Već sam se sagnula da podignem knjigu kako bih nastavila sa svojim životom, a ona otišla svojim putem. Kada sam se ispravila ona je bila na ogradi moje terase. Jeste da sam bila na prizemlju, ali moja terasa je bila preko metar od zemlje, ona je bila toliko sitna, kako je uspela da se popne, još tom brzinom. Iznenađeno sam ustuknula, načinila sam još jedan korak u nazad kada je prebacila nogu preko ograde i u dva lagana pokreta se našla u mom ličnom prostoru. Nije se obazirala na mene, niti čekala poziv, spustila se na drugu stolicu i gledala pogled sa moje terase iz mog kutka iz moje oaze mira.
" Vidim kako možeš da provodiš ovde vreme, prelep pogled", prokomentarisala je zaljubljeno, bez pogovora sam pogledala u istom pravcu i klimnula glavom, jeste bio lep pogled.
" Hajdemo onda na kafu, hoćeš ići tako obučena ili treba da se presvučeš?"
Skrenula sam pogled na nju istog momenta, ova devojka me bičuje ovim promenama tema u razgovoru. Nije me gledala, kuckala je nešto na svom telefonu, a ja sam stajala nemo otvorenih usta. Kada sam predložila kafu nisam mislila sada, niti danas, ja već pijem kafu, može da oseti miris, pušila se u njenom pravcu.
" Ali ja već pijem kafu, mogu i tebi skuvati, nije mi problem", ponudila sam, ovo je bilo mnogo lakše nego da moram ići u javnost. Iznenadila sam se kada sam shvatila da mi prija što delim terasu sa nekim.
Skrenula je pogled sa ekrana mobilnog telefona na moju šolju, levom rukom je uhvatila šolju i brzim pokretom zgloba je izlila preko ograde terase ne gledajući me. Ja nisam mogla da verujem šta je uradila, da li ona jednostavno uvek uradi ono što joj prvo padne na pamet, bez razmišljanja, moja kafa je bila vrela, neko je mogao naići, neka životinja je mogla biti sakrivena ispod terase.
" Sada ne piješ kafu, hajdemo. Lepa ti je ta haljina", već je bila na nogama i odmeravala moju dugu haljinu koja je bila uska samo oko grudi, nasmejala se sa odobravanjem i već koračala ka vratima koja su vodila u moj stan. Nisam stigla ni da protestujem, nisam znala šta bih uopšte rekla, ali sam je pratila bez razmišljanja.
" Sladak stančić", napućila je usta i klimnula glavom odmeravajući moju sobu. Već je hodala ka polici sa knjigama, prelazila je prstima nežno preko korica, svidelo mi se to. Poštuj moje knjige.
Udahnula sam skupljajući snagu za izlazak u javnost, vratila sam Medi u njen kavez i zaputila se ka ormaru, izvukla sam teksas suknju i šarenu majicu na bretele. Kada sam se okrenula ka mom iznenadnom, možda bih trebala naglasiti i prvom ikada, gostu, ona je mazila Medi koja se propela na vratanca kako bi mogla da uživa u dodiru.
" Zdravo Medi, čula sam sve o tebi", pozdravila ju je tepajući mojoj vreći krzna, okrenula se ka meni na momenat smešeći se zabavljeno," on mi nije dečko inače."
Skrenula je pogled pre nego što sam ja nabrala obrve zbunjeno, pitam se da li ona namerno ovako razgovara sa mnom, sigurno vidi da nisam baš preterano socijalna osoba, uživa u šokovima koje mi zadaje.
" Ponašaj se kao kod svoje kuće, odmah se vraćam", ramena su joj se podigla nekoliko puta u znak prigušenog kikota dok sam ja ošamućeno išla ka kupatilu.