Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 13

Ovo je moja noć

03

Kada sam otvorio oči bio sam u našoj sobi, našoj staroj sobi u kamenoj kućici u šumi, vetar je unosio miris borova i prolećne trave kroz prozor, ruže koje su bile na stolu su ispunile celu prostoriju teškim slatkim mirisom. Shvatio sam da ležim na krevetu, bio sam sam u njemu, ali nisam bio sam u prostoriji, neko se kretao sa moje desne strane. Bio sam na nogama pre nego što sam o tome razmislio, nisam joj prišao, posmatrao sam je kako se šeta po sobi, kako prilazi osobi koja je sedela za malim drvenim stolićem pored prozora i piljila u nešto što ja nisam primetio sa mesta gde sam stajao. Mislim da nikada nisam prisustvovao čudnijem događaju, ali mislim da nikada nisam bolje razumeo Linu. Ja sam uvek bio ista osoba, ovo je moje telo od prvog puta kada smo se upoznali. Nisam znao kako je kada promeniš telo, ali ja sam upravo gledao u dva njena tela.
" Da li ona nas može da čuje?" pitala je odjednom, ali nije skrenula pogled na mene, zagledala je svoju prethodnu verziju širom otvorenih očiju. Lili je sedela u tamnoj ljubičastoj haljini, haljina je bila sasvim jednostavna, širila se od struka i razlila se preko njenih bosih tabana. Znao sam da je bosa jer.... Okrenuo sam se pre nego što se Lina okrenula, ali bila je kraj mene čim su se vrata otvorila.
" Ovo nije stvarno Lina, da jeste...", objašnjavao sam smireno, ali bilo je veoma čudno biti ovde, čak i za mene.
" Da jeste ti ne bi upravo ušao u sobu", klimnula je glavom sa razumevanjem dok smo oboje pogledom pratili mene kako se približavam Lili. Kosa mi je bila duža, talasasta, imao sam na sebi smeđe pantalone i košulju dugih rukava, bila je ispasana, da je Lina mogla da zna koliko je to u to vreme bio znak nepoštovanja pravila društva.
" Čudi me da te nisu spalili na lomači zbog nepoštovanja pravila", zakikotala se Lina i namignula mi. Naravno, to što je zaboravila mene ne znači da je zaboravila način života. Slegnuo sam ramenima, preko njene glave sam video sebe kada sam podigao Lili u naručje. Lina se okrenula kada se Lili zakikotala, posle sekunde vratila je pogled na mene i podigla obrve, nos joj se nabrao besno. Možda ovo nije baš najbolja ideja, nisam razmišljao o tome da će me gledati sa drugom osobom, bez obzira što je ta osoba ona.
" Ali to si ti...", odgovorio sam defanzivno. Udarila me je preko ramena, smešila se, ali je i dalje nos držala nabrano. Zatvorila je oči na momenat i uzdahnula duboko, a onda se okrenula da nas gleda. Nismo radili ništa posebno, samo smo stajali tako u tišini i gledali kroz prozor. Sećam se da mi je Lili delovala odsutno tada, ali nisam joj rekao ništa.
" Koliko dugo sam ja bila sa tobom nakon što sam se setila prošli put?", progovorila je Lina odjednom iznenadivši me, nisam očekivao ovo pitanje.
" Nekoliko decenija. Tada je bilo drugačije, tada si se sećala prethodnih života, sećala si se mene. Ovaj put je drugačije, ovaj put ne možeš da se setiš svega, izmenila si način na koji se sećaš", objasnio sam, klimala je glavom, ali nije skidala pogled sa Lili. Možda se plašila da me pogleda jer očekuje da i ja gledam Lili, ali ja nisam mogao da skinem pogled sa Line.
" Da li sam se i tada sećala Nera?", pitala je. Iznenađivala me je sa pitanjima, postavljala je previše precizna pitanja za nekoga ko se nije sećao.
" Ti jesi, ali ja nisam znao ko je on, ja sam uvek mislio da je on običan čovek. Nisam znao da si svaki put otišla kod iste osobe. Nikada nisam imao priliku da ga vidim, a ti mi ga nikada nisi opisala. Ovaj put...", klimnuo sam glavom ka nama iako me ona nije videla, " u ovom životu si mi prvi put rekla da si se udala za nekoga, da ti je on rekao da ste vi vezani za sva vremena. Tada sam prvi put pomislio da osoba kod koje si otišla možda nije običan čovek koji je davno umro od starosti. Mada mi ti to nisi rekla, do one noći u kuhinji nisam znao ko je on."
" Možda ni ja nisam znala da on nije običan čovek...", branila je Lili po prvi put, kao da joj je to što nas gleda zajedno konačno dokazalo da ona nije bila zla osoba, da je ona ipak mene volela. Mada će joj se ta slika o Lili možda promeniti uskoro.
" Kada si mi ispričala da si se udala nisi znala, ali ovde si znala", ovaj put sam ja posmatrao Lili, gledao sam njeno lice, čekao sam da vidim promenu. Desiće se za par sekundi.
" Hoću li ti sada reći ko je on?", pitala je Lina i okrenula se ka meni, ali ja nisam skretao pogled sa Lili. Nisam mogao zapravo, zatvorila je oči, kada ih otvori neće više biti ničega u njima.
" Tako nekako...", procedio sam kroz zube u momentu kada je Lili otvorila oči. Gledala je pravo u mene, iako nije zapravo jer ja nisam stvarno bio ovde. Namerno sam stajao ovde, želeo sam da gleda u mene kada ovo kaže.
" Šta nije u redu Lili? Osećam da nisi sasvim ovde", čuo sam sebe kada sam progovorio, kada sam shvatio da nešto nije u redu. Tišina je predugo trajala, toliko dugo da nisam mogao više sebe da ubedim da ne osetim da ona ne želi da bude u mom naručju.
" Ne znam kako da ovo uradim, a da te ne povredim. Ne želim da te povredim", odgovorila je tiho, ali nije bilo nežnosti u njenom glasu, pričala je kao da želi upravo suprotno. Sada znam da jeste želela to, da me povredi dovoljno da bih je pustio.
" Ona ima iste oči kao ja, ali nema moj glas. Niti deluje kao ja kada govori", prokomentarisala je Lina kraj mene, a ja nisam odgovorio ništa. Ova verzija Lili nije bila ništa nalik njoj, ovo nije bila čak ni Lili, ovo je bila predstava.
" Ti odlaziš...", čuo sam sebe kada sam shvatio sve što sam osećao. Gledao sam sebe kako je spuštam na noge, obe ruke sam podigao na glavu, prsti su mi prolazili kroz kosu nervozno. Nisam bio svestan da je ta navika toliko stara.
" Ti si bio ovakav i pre, odmah si došao do najgoreg zaključka. Pogledaj je, iznenađena je", prošaputala je Lina, nisam gledao Lili sve dok mi ona nije skrenula pažnju na to. Stvarno je bila iznenađena, ja to tada nisam primetio jer tada nisam osećao ništa osim nervoze, anksioznosti i straha, ponajviše bola.
" Ovaj, da.... Mislila sam da si ti moja srodna duša, ali nisi. Moram ga pronaći", isturila je vilicu i stegla je tvrdoglavo kada je završila ono što je imala da kaže.
" Odkud je ovo došlo? Juče je sve bilo u redu i sada.... Odjendom. Ne razumem. Molim te nemoj ovo da radiš", gledao sam sebe kako pružam ruke ka njoj, ali ona je odmahnula glavom. Nije se pomakla, ali moje ruke su pale.
" Prekini, molim te, boli me to što radiš. Prekini da me voliš, prekini da voliš sve moje verzije. Vidiš da nikada nije uspelo, svak put sam otišla", pričala je brzo na granici sa izlivom besa, zaustavila se odjednom kao što je i počela, a onda je uzdahnula i prošaputala.
" Zašto me voliš?", nakrivila je glavu, ali već je bila hladna. Njeno pitanje nije bilo pitanje sažaljenja, mrzela je što je volim. Gledao sam sebe kako uzmičem.
" Naravno. Nikada nije uspelo, zašto bi sada?", čuo sam sebe kako šapućem tužno, spustio je pogled. Nisam mogao da gledam više ovo, nisam mogao da se distanciram od toga da je ovo prošlost. Osetio sam da mi je nešto dotaklo ruku, okrenuo sam dlan i Linini prsti su se isprepreli sa mojima. Odjednom, nije mi delovalo kao da gledam nas, delovalo je kao da gledam nešto što mi je neko ispričao, ali to nije moj život uopšte.
" Upravo tako, nije nam suđeno. Ovo je predugo trajalo, vreme je da oboje potražimo ono što nam je suđeno. Trebali smo shvatiti ranije, svaki put se desi isto. Zašto se uopšte trudimo da pobedimo sudbinu? Želim da budeš srećan, da pronađeš svoju.... srodnu dušu", namrštila se kada je ovo rekla, nisam toga ni bio svestan do sada. Neverovatno mi je da se sećam svakog detalja, moj um je zapamtio sve, čak i stvari koje nisam primetio jer sam bio okupiran drugim mislima. Video sam ovo, samo nisam registrovao. "Želim da idem, želim da me zaboraviš. Želim da budem srećna, zar ti ne želiš da ja budem srećna? Toliko mi duguješ."
Ovo je bilo ono što me je preseklo, sećao sam se toga. Promena na meni je bila momentalna, podigao sam pogled, povio sam ramena i treptao iznenađeno. Trajalo je nekoliko sekundi iako se sećam da mi je tada delovalo kao da traje minutima.
" Da li je to ono što ti želiš?", Lina je stisnula moju ruku kada je ovo reklo moje ja iz prošlosti. Ja sam sada samo gledao Lili, prestala je da diše, nisam toga pre bio svestan.
" Da", to je bilo sve, više nismo progovorili ni reči. Prošla je pored mene i zaputila se ka vratima. Nisam tada smatrao čudnim što nije uzela ništa od svojih stvari, iako mi jeste bilo čudno što nije čak ni sandale obula, samo je izašla iz mog života. Lina i ja smo pratili moje ja iz prošlosti, pratili smo njega dok je on pratio Lili. Čim smo izašli iz sobe na hodniku sam video Eni i Mihu, oboje su se zaledili kada su me videli, ni jedno od njih dvoje nije gledalo Lili. Osećao sam se loše što nisam bio svestan da su patili zbog mene, što su čak i tada čekali moju dozvolu da je zaustave, da pate, da urade bilo šta. Toliko sam bio fokusiran na Eni i Mihu sada, da nisam ni primetio da Lili nije više tu, da Lina nije više tu, da čak ni moje prošlo ja nije tu. Onda sam shvatio gde je Lina, iste sekunde sam se vratio u sobu.
Zatekao sam Linu kako stoji i posmatra moje ja iz prošlosti, moram je probuditi sada. Taman sam hteo da spustim ruku na njeno rame kada se ona stvorila iza njega,.Zagrlila ga je sa leđa i spustila obraz na njegova leđa. Oblila me je veoma čudna ljubomora dok sam je posmatrao kako ga grli, osećao sam se dovoljno čudno da sam zaboravio šta sam hteo uraditi.
" Žao mi je. Mrzim ga, mrzim što me je naterao da odem", prošaputala je tiho, plakala je, nisam želeo da je ovo povredi. Nije bila kriva za ovo. Uzmakla je kada se pokrenuo, zgrabio je vazu sa stola i bacio je na zid sa druge strane sobe, ruže su se razletele, staklo se rasprslo u milion sitnih komadića. Već je bio kraj polica sa knjigama, Lina se okrenula tek kada je polica proletela kraj nje, a ja sam posmatrao sve zaleđen u momentu. Našao se kraj kreveta, a ja sam konačno zaustavio ovo. Krevet je bio zaleđen u vazduhu, moje ja iz prošlosti je stajao zaleđen sa rukama u vazduhu, a Lina je stajala posmatrajući ga ne dišući, zenice su joj bile širom otvorene, nije ni primećivala da sam ja ovde.
" Lina probudi se."