Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 36

Smrt uvek dođe po svoje

03

Alek se pojavio pola minuta nakon toga, nije komentarisao ono što je video, ali svo troje smo znali da Luna i ja znamo šta je osećao. Ne možeš odglumiti ono što je u tebi, ne možeš protiv toga. Mislim da je u tome razlika između dobra i zla, ne možeš kontrolisati šta ćeš osećati, ali možeš kontrolisati šta ćeš uraditi po tom pitanju. Alek je želeo da mi iščupa srce i da ga gleda dok ja umirem. Video sam to veoma slikovito u svom umu, ali on se nasmešio ljubazno i pozdravio me učtivo. Zamolio me je da ih ostavim same jer je imao nešto bitno da kaže Luni. Kako bih mogao da mrzim takvog čoveka? Nisam ga baš voleo, ali sam ga poštovao. Mislim da je to najbolje što sam mogao uzimajući u obzir da sam zapravo bio dovoljno ljubomoran da sam želeo da uradim njemu isto što je on želeo da uradi meni. Bio je veoma skoncentrisan dok nas je posmatrao oboje, Luna je otišla kod njega, a ja se nisam pomakao. Nisam zapravo ni želeo to da uradim. Ako je ono što je pokušao da sakrije od mene istina, neka mu njegovih poslednjih par sati sa Lunom. Dok su odlazili okrenuo se ka meni, čuo sam jasno reči koje je želeo da čujem, ponovio mi je opet isto što mi je rekao dok smo pričali na terasi. Namrštio se skoncentrisano, video sam njega kako drži moje srce u rukama, video sam Nera iza njega, a onda mi je rekao da je to sve samo gluma. Nisam razumeo da li je to što sada misli da je to gluma jer želi da prikrije nešto, ili mi je želeo reći da je sve što on sada radi gluma jer on sve vreme radi za Nera na kojeg nas je upozorio. Nekako sam znao da ovo samo ja čujem, da ovo samo ja vidim. Vampiri su bili posebni, mogao sam osetiti šta on oseća, ali sam mogao videti i čuti samo ono što je on želeo da čujem. Bez ozbira na ono što sam ja mislio da znam, Luna je bila starija od mene, bila je bolja od mene, ne bi mogao sakriti od nje ovako nešto. Da li bih trebao da se brinem? Ako sam već trebao brinuti zašto bi mi on ovo pokazao? Sedeo sam ceo dan na panju i razmišljao o svemu ovome, ali sam se zapravo pokušao spremiti za večeras. Nisam imao pojma šta da očekujem. Koliko se moj život zapravo vrteo oko nje? Koliko se zapravo promenilo sada kada sam je zaboravio? Da li sam imao prijatelje kojih se ne sećam jer su bili naši zajednički prijatelji? Koliko sam ja zapravo poznavao sve one koji su došli ovde? Svi su evidentno bili vezani za oboje, ali koliko su zapravo bili vezani za nas? Nisam mislio da poznajem ikoga od njih od ranije, osim Ilira nisam nikoga od njih video pre nego što smo bili pozvani u Luninu kuću.
" Luna nas je poslala po tebe, vreme je", okrenuo sam se samo da bih video Mihu kako stoji kao da mu je krajnje neprijatno zbog onoga što je rekao. Proveli smo nekoliko meseci zajedno, bio je dobar dečko, očekivao sam da ćemo vremenom postati dobri prijatelji. To je bilo tada, kasnije sam samo želeo da shvatim šta to nije u redu sa mnom.
" Znam, ni ja ne mogu da verujem da nije bilo jednostavnije poslati poruku na telefon", slegnuo je ramenima na moj zbunjeni izraz lica, kraj njega Eni je prevrnula očima znervirano i frknula nestrpljivo.
" Prvo, ne pričaj o njoj kao da je glupa, drugo, rekla je da će nam svima biti lakše ako ti i ja budemo uz Eona. Iskreno taj deo nije ni meni jasan, ali ovde smo, ne znam za vas, ali ne osećam se prijatno što ne znam deo mog postojanja", udarila je dlanom o dlan i okrenula se na peti, marširala je nazad ka kući. Miha me je sačekao, krenuli smo zajedno čim sam stigao do njega. Nisam zapravo mogao suzbiti osmeh, Enino nestrpljenje me je zabavljalo. Ona je mislila da je njoj teško što ne zna samo delić svoje istorije, ja nisam znao više od pola svoje istorije. Ona nije znala samo mali delić koji ju je vezao za mene i Lunu, koliko je to moglo biti? Nekoliko nedelja?
" Eone, kada se ovo završi častim te pivom, častim te celom prodavnicom alkohola. Ako budem još samo jedan dan bez prijatelja okružen njenim krpicama i zatrpan njenim cipelama.... Počeću da pijem martinije i koktele", Miha me je udario jednom preko ramena. Nasmejao sam se na glas njegovom predlogu. Kada se ovo završi, mogao sam videti nas dvojicu kao prijatelje. Možda za vek ili dva budemo mogli pozvati i Aleka, kada i on i ja ukrotimo želju da iščupamo jedan drugom srce, bio je dobra osoba, dobro, vampir. Deo mog uma se pitao šta će biti sa njim? Nekako sam znao da Luna neće ostati sa njim, nebitno šta ja budem odlučio, a možda čak neće želeti biti ni sa mnom. Nisam zapravo verovao da Alek i Nero provode vreme u baru ispijajući pivo i pričajući o dobrim starim danima. Da li vampiri uopšte mogu piti alkohol? Alek je svejedno uglavnom vreme provodio sam.
" Samo ako te ja budem mogao častiti pivarom", odgovorio sam Mihi, kao odgovor me je počastio gromoglasnim smehom. Bili smo još uvek daleko od dvorca iako smo ga sada već mogli videti, bez obzira na daljinu bio sam siguran da ga čuju.
" Moraćemo povesti i Aleka. On je dobar momak", dodao je Miha iznenadivši me. Nisam znao da se oni poznaju, ali šta sam ja zapravo znao, ništa. Sigurno je osetio moje iznenađenje, skrenuo je pogled na mene, video sam to perifernim vidom.
" Osim ako tebi ne smeta cela situacija Luna, ti, on. Eni mi je rekla da se ne mešam i ne pitam, ali nije mi ništa jasno. Ne moram znati, samo želim da se izvinim zbog glupog predloga."
" Ne znam ja zapravo mnogo više od vas. Zbunjen sam skoro podjednako koliko i ti", potapšao sam ga po ramenu dok smo prolazili kroz ogromna drvena ulazna vrata, vodila su u dvoranu koja je bila dovoljno velika da je Lunina kuća mogla cela stati u nju. Suprotno od vrata je bilo postolje, sa naravno, Nerovim tronom iz nekih drugih vremena. Izležavao se u velikoj stolici, oko njega su bile postavljene fotelje, dvosedi i stolovi, bilo je dosta ljudi oko njega. Luna nije bila ovde.
" Osim toga Alek stvarno deluje kao dobar momak, samo ne znam šta će se desiti sada, ne znam šta ću misliti o njemu. Mislim da je dobro što ste vas dvojica prijatelji."
" Baš lepo od tebe Eone što misliš na mene", čuo sam kikot sa moje leve strane, hodao je između mene i Mihe, samo se stvorio tu i nastavio sa nama. Miha se pozdravio sa njim srdačno. Ja sam mu samo klimnuo glaovm jer on i ja nismo imali te koreografije sa pesnicama koje su imali njih dvojica. Nisam ih imao ni sa Mihom, samo sam ga znao od tih nekoliko meseci pre petnaest godina.
" Da li ti znaš kada će početi?", pitao ga je Miha, na ovo sam se i ja okrenuo ka Aleku, znao je više od nas svakako. Delovao je kao da mu nije baš drago što ne može Mihi da odgovori onako kako bi trebalo. Miha mu je bio prijatelj očigledno, nije želeo da ga laže i govori poluistine.
" Ako uzmemo u obzir da se ovde nalazi dvanaest osoba, Luna će biti trinaesta, Zia ne voli neparne brojeve sa razlogom. Ja ne želim biti ovde zbog toga, ali obećao sam. Ne verujem da će se ovo dobro završiti. Kao dodatak na to, tri osobe zna manje više kako će se ovo odigrati, a ja sam jedna od te tri osobe. Ovo će postati gadno vrlo brzo", glas mu je bio zabrinut, kao da očekuje da će izbiti bitka istog momenta kada se mi svi setimo. Znao sam da nije to u pitanju, brinuo je za Lunu, brinuo je zbog naših reakcija na ono što ćemo saznati. Alek je znao sve jer mu je Luna to rekla. Nisam znao zašto Nero sve zna, ali nije me bilo ni briga za Nera, nije mi se sviđao svakako. Bilo je nečega mračnog u njemu i kada sam to jednom primetio, nisam više mogao ne videti tu tamu, prikrivenu mržnju i zavist. "Ne možete kriviti Lunu što je malčice nervozna. Mislim da još uvek pokušava da zadrži ručak u stomaku."
" Zar je moguće da je ovo toliko veliko? Koliko su ona i Eon mogli biti veza između svih nas? Ne mogu da verujem da je toliko bitno da može postati gadno koliko ti kažeš da hoće", Miha je izgovorio ono što sam ja mislio sve vreme. Nije bilo moguće da je sam ja toliko bitan, nije bilo moguće da je ona dozvolila da ja budem deo svega, da ona ostane bez svih njih ako ostane bez mene. Još važnije od toga, šta se moralo desiti da ona odustane od svih njih zbog mene, ako su oni svi već toliko bitni, moralo je biti nešto veliko.
" Ne znam kako da vam objasnim, znam da ćete vi to čuti, ali nećete to shvatiti kao deo vašeg postojanja, jer to za vas i nije deo vašeg postojanja. Možda će vam biti lakše da shvatite proporcije ako vam kažem da ste vas dvojica i Eni proveli skoro celo vaše postojanje zajedno. Ni meni nije jasno kako vi imate koncept o vremenu kada ne znate devedeset posto vašeg postojanja", Miha i ja smo se pogledali i odmerili jedan drugog zamišljeno, imao sam osećaj da su nas svi pogeldali u ovom momentu iako samo nas trojica stajali po strani od ostalih. Zaustavili smo se nekoliko metara od ostalih, nisam želeo da privlačim pažnju na sebe. Bio sam svestan tihog žamora, ali nisam bio svestan nikoga zapravo, samo sam bio svestan Aleka i Mihe.
" Ne mogu da zamislim to", promrmljali smo istovremeno i nasmešili se iako nam nije bilo do smeha, Alek je slegnuo ramenima na ovo.
" Rekao sam vam da nećete moći poverovati, ali to ne znači da to nije istina", rekao je nonšalantno, a zatim se okrenuo ka Mihi i šapnuo mu nešto. Miha je jednom klimnuo glavom i otišao kod Eni. Šta je sada želeo da mi kaže?
" Slušam te", rekao sam i uzdahnuo nestrpljivo, ovo je bilo smešno. Stalno je on mene savetovao, trebao me je izbegavati. Koliko samokontrole ima ova osoba?
" Sećaš li se šta sam ti rekao za glumu?", pitao je dovoljno ozbiljno da me je na sekundu bilo strah, ali sam suzbio taj osećaj iste sekunde jer se nasmešio zadovoljno i klimnuo glavom pre nego što je nastavio.
" Nadam se da si prokleto dobar glumac jer ako ne budeš mogao odglumiti da nisi ljut na nju iste sekunde kada se setiš, trebaće ti jako dobra gluma kada se budeš borio sa mnom. Ja ću te ubiti ako je povrediš i ne odigraš ovo kako treba. Neka me Luna mrzi do kraja večnosti, nemam mnogo čemu da se nadam, ali mogu da uradim ovo. Ako je povrediš, ako samo na momenat vidim da planiraš da joj prebaciš bićeš mrtav pre nego što uahneš kako bi progovorio. Zapamti to, neka ti je sa srećom u deljem postojanju. Možda ćemo otići na to piće za deceniju dve. Ja sam razumna osoba, znam kada sam izgubio, nadam se da ti možeš jednako tako ceniti to što si pobedio. Nemoj me terati da se pokajem što sam mislio da si bolji čovek."
" Ti znaš da ja nemam pojma o čemu ti zapravo pričaš? Ne znam šta će se desiti, kako da kontrolišem šta ću misliti o nečemu o čemu toliko malo znam", odgovorio sam iskreno, mali deo mene se plašio da će on stvarno uraditi ono što je rekao da će uraditi. Nisam znao kako ću reagovati, kako bih mogao znati? Nisam znao ni da li sam dobar glumac, da li ću se u tom momentu moći setiti ovoga što mi je rekao?
" To nije moj problem, nije moj problem šta ti misliš. Moj jedini problem jeste činjenica da si se ti pojavio želeći odgovore, Luna će ti dati odgovore, a ako se ona pokaje što je to uradila, ti ćeš se pokajati što si ih želeo. To je sve, vidimo se sa druge strane, jedva čekam da vidim šta ćeš misliti o meni tada", iskezio se kada je ovo rekao. On sve vreme kontroliše vrlo dobro šta oseća prema meni, bio je znatiželjan da vidi kako ću ja reagovati stvarno kada se budem setio. Zabavljalo ga je to dovoljno da sam se i ja zapitao kako ću reagovati, da li sam ja dovoljno veliki čovek kao i on?
" Luna uskoro dolazi. Vidimo se kasnije. Od tebe zavisi sve ovo, nemoj da upraskaš svoju budućnost ako želiš da je imaš. Ja ću ti drage volje kupiti par decenija da se smiriš i sabereš ako bude potrebno."
Sa tim rečima je nestao i ja sam ostao sam. Prešao sam pogledom preko ostalih, svi su stajali napeto, niko nije više sedeo. Alejn je nervozno govorila nešto Iliru koji ju je zagrlio i pokušao je umiriti. Zia i Oden su delovali smireno, ali su se držali čvrsto za ruke, Oden je palcem prelazio preko Ziine šake kao da pokušava time da je umiri. Miha je delovao kao da mu nije ništa jasno, razumeo sam ga, Eni je delovala uzbuđeno što će uopšte videti Lunu, gledala ju je kao Boga. Mona i Mana su stajali kao dve statue, kao i obično, oni su verovali u Lunu i to je bilo to, poznavali su je dobro koliko sam shvatio, što bi značilo da oni nisu imali neke posebne veze sa mnom. Nero je ležao poprečno u svom ogromnom tronu, Hana je sedela na ivici ispred njega, prebacio je jednu ruku oko njenog struka i delovao kao da se dosađuje. Nije se radilo o tome da sam ljubomoran, ali mi jeste bila ljigava sama pomisao da je on dodiruje, ona je delovala nadmeno i zadovoljno, ali mi nije delovala srećno. Mada nisam mogao znati da li je stvarno tako. Dok sam ih posmatrao Nero se uspravio u sedeći položaj iza nje, obgrlio ju je sa obe ruke oko struka i skrenuo pogled na desno. Niko nije primetio ovo osim mene, ali sam shvatio šta se dešava, Nero ju je znao najbolje, on bi prvi osetio da ona dolazi. Skrenuo sam pogled u istom pravcu i shvatio da sam bio u pravu, bila je tamo. Stajala je na ulazu u dvoranu. Alek se stvorio ispred nje, video sam njene sitne ruke oko njegovog struka. Govorio joj je nešto tiho, nisam mogao čuti o čemu se zapravo radi, ali ona je jednom klimnula glavom i poljubila ga kratko, sve u meni se zaledilo u tom kratkom momentu. Okrenuli su se zajedno ka grupici, Luna me nije mogla videti ovde dok sam stajao po strani u senci stuba, ali Alek je znao da sam tu, njegove crne oči su me gledale zabrinuto.
* Predstava počinje Eone.*