Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 17

Ovo je moja noć

07

Minuti su prolazili u tišini. Mislim da je njeno priznanje prosto isključilo sve moje misli, čuo sam samo eho poslednje četiri reči, nisam ih razumeo, toliko puta su mi prošle kroz misli da više ni svoje ime nisam mogao da prepoznam u toj rečenici. Ponavljao sam to sam sebi toliko puta da nisam mogao da izbrojim, čekao sam da prosto cela rečenica izgubi smisao i značenje. Dolazio sam do te tačke, morao sam tamo doći pre nego što je pitam šta to znači zapravo, da li se to odnosi i na mene, da li to znači da....
" Znala sam da će se ovo desiti. Reci barem nešto", Lina je uzdahnula besno i odmahnula glavom umorno. Nisam bio potpuno nesvestan njenih reči i pokreta, ali nisam bio u stanju da reagujem. Odjednom su joj se ramena povila povređeno, spustila je pogled na momenat, celu prostoriju je ispunila tuga, bio sam je tek delimično svestan. Nisam mogao da se otrgnem iz ovog zaleđenog stanja, da li sam svaki put ovako reagovao?
" Mislim da nikada nećeš prihvatiti šta sam ja, a ja ne mogu više prolaziti kroz vekove tajenja. Ne mogu više ovo da radim", prošaputala je, ali je njen glas delovao daleko, reči su odzvanjale kao eho kroz moj um, osećao sam malaksalost zbog ovih reči. Odjednom je bila ispred mene, pratio sam je pogledom, ali sam još uvek sedeo ukočeno na ivici kreveta. Njene oči su bile zatvorene, bio sam fokusiran na njeno lice iako sam bio svestan da podiže ruke ka mom licu. Želeo sam da je pitam šta to radi, ali prosto nisam mogao da otvorim usta.
" Zašto sam uopšte mislila da mogu biti srećna. Bio je u pravu, meni je suđeno da budem sama", izdahnula je toliko tiho da sam mislio da mi govori u mislima, nisam primetio da joj se usne uopšte pomeraju. Odmahnula je jednom glavom i otvorila oči. Možda bi me trebao biti strah zbog činjenice što su njene oči bile u potpunosti crne, ali nisam video zlo u njoj, nisam mogao to videti, ja nju poznajem, ona nije zla. Nakrivila je glavu i posmatrala me iznenađeno, njena reakcija me je omela na momenat, dovoljno da sam shvatio šta je poslednje rekla, ona odlazi, a ovaj put to misli zauvek.
" Ne...", izgovorio sam gušeći se, ta dva slova su bila toliko teška za izgovoriti. Sam sebi sam zvučao kao osoba koja tek uči da govori, koja prvi put u životu čuje svoj rođeni glas. Zgrabio sam njene dlanove i svukao ih sa mog lica, nakrivio sam glavu gledajući je kako menja emocije na licu. Nije razumela šta je moje ne značilo, ali bilo je jasno da veruje da je to bio moj odgovor.
" Gde si ti bila danas?", pitao sam iznenadivši sam sebe, mislim da je negde spomenula da je neko drugi bio u pravu, bio sam siguran da je u pitanju Nero. Na moje pitanje je trepnula zbunjeno, njene oči su se vratile u normalu u tom jednom kratkom treptaju, odahnuo sam zahvalno gledajući oči boje tople čokolade.
" Posle svega što sam ti rekla ti me pitaš gde sam bila?", ispravila se kao da sam je udario, nisam smatrao da je moje pitanje uvredljivo, niti ju je trebalo toliko iznenaditi. Želeo sam da znam gde je bila, šta god da je u pitanju, mesto na koje je otišla je imalo nekakve veze sa tim što je sada sve ovo pokrenula, a ja sam želeo da znam da li je i Nero umešan u njenu odluku. Nisam joj odgovorio na pitanje koje je postavila sada, samo sam podigao obrve i klimnuo glavom odlučno, na moj nemi odgovor je odmahnula glavom zbunjeno. Pre nego što je vratila pogled na mene sedela je u fotelji i posmatrala me, nos joj se nabrao iznervirano.
" Kada si mi pokazao tvoje sećanje na moj poslednji odlazak sam videla nešto što me je nateralo da shvatim da te se moram setiti, a to je tvoj lančić. Skinula sam ga sa tvog vrata kada sam odlazila, a ti to nisi ni primetio", slegnula je ramenima, nije joj bilo žao što je ukrala moj lančić, ali nije ni bilo bitno to, bilo je bitno zašto? Prstima sam prelazio preko vrata nevesno, mislio sam da sam ga prosto izgubio, nije mi na pamet palo da ga je ona ukrala, nije mi bilo jasno zašto ga je uopšte želela kada me se nije ni sećala, nije imao nikakvu sentimentalnu vrednost za nju, ali mene je vezao za osobu koja me je odhranila.
" Hoćeš da mi kažeš da si danas išla po moj lančić koji si mi ukrala? ", odmahnuo sam glavom ne verujući zapravo u ono što je govorila, nije imalo nikakvog smisla da je ovo krila od mene. Nije morala bitni toliko tajnovita, pustio bih je da ode sama i da mi je rekla.
" Da.... i ne. Išla sam kod osobe kojoj sam ga ostavila, zato sam ga i ukrala. Mislila sam da ćeš otići kad tad kod njega, ali nisi, osim toga i njemu sam dugovala obrazloženje jer bi saznao kad tad za tebe i mene. Shvatila sam da je saznao kada sam se setila pravog Nera, ali to nisam znala kada sam mu odnela lančić nakon što sam ga ukrala od tebe, nisam znala šta će on uraditi. Rekla sam mu šta planiram da uradim, mislila sam da ćeš jednog dana čuti moju priču i oprostiti mi", slegnula je ramenima kao da je ovo nebitna stvar koju je smislila neka zaluđena zaljubljena tinejdžerka. Ona nije bila glupa, ali ja nisam imao pojma o kome ona govori, koga sam ja to trebao posetiti. Pre nego što sam je pitao o kome se radi nestala je na momenat i vratila se smešeći se zabavljeno. Podigla je ruku i otvorila dlan, lanac se razvio i poskočio blago kada je privezak u obliku mladog Meseca pao ispred njenog lica. Posegao sam rukom ka privesku koji je vraćao toliko mnogo sećanja, ali ona je povukla ruku i prebacila lančić preko glave.
" U redu, ako ga želiš tvoj je, ne smeta mi", nasmejao sam se iznenađen njenim postupkom, ali je lančić pao na mesto, privezak je pao na sredinu između njenog srca i rupice između ključnih kostiju, kao da je pravljen za nju. Lepo joj je stajao. "Kako si znala da treba da me se setiš jer si mi ukrala lančić? Da li si se sećala da si ga ukrala?"
" Setila sam se kada me je Nero prvi put udario. Sedela sam na terasi i čitala knjigu, došao je do mene i zagrlio me sa leđa, uzeo mi je knjigu iz ruku i poljubio me u obraz. Prešao je prstima preko mog vrata i pitao me je gde mi je lančić, rekla sam mu da sam ga izgubila", prešla je prstima preko priveska odsutno, bio je to nervozni tik, mogao sam da prepoznam to jednako kao što sam sada znao da je moj nervozni tik prolazak rukom kroz kosu. Odjednom me je pogledala u oči i nasmejala se kiselo. "Slagala sam ga, znao je to, ali je isto tako znao da ću se zaceliti ma šta mi on uradio. Zgrabio me je za kosu i razbio mi je nos o drveni sto, posle sekunde nežno spustio knjigu kraj moje glave. Sećam se da mi je tada jedino prošlo kroz um da mi je uništio knjigu jer se natapala mojom..."
Ispravila se iznenađeno, kao da nije bila svesna šta mi govori. Ja sam odjednom osećao kao da gorim dok se sve u meni ledi. Nije mi nikada pričala kako je to izgledalo, nije mi nikada rekla kako ju je udario, samo sam znao da jeste. Nikada nisam čuo detalje, nije želela da mi ih kaže, sada sam razumeo i zašto, nije bilo isto sada kada sam znao kako je to izgledalo, više od svega sam želeo da ga ubijem.
" Veruj mi da je to bio jedan od retkih situacija kada sam svesno izazvala dovoljno besa da me ubije. Taj put sam očekivala mnogo gore od onoga što je uradio", odjednom se zakikotala mračno, ali ja sam video krv na njenim zubima, video sam da joj krv teče iz nosa i ne staje. Krv je kapala po njenoj podkošulji, slivala se preko privezka u obliku polumeseca niz njene grudi.
" Zašto si ga onda dala ili šta si uradila već sa njim? I ne razumem kakve to ima veze sa tim što si ukrala moj lančić. Ništa mi nije jasno. Sasvim sam siguran da nisi zaslužila da te ubije zbog lančića", nije me više ni bilo briga za lančić, želeo sam da odem do nje, da je zagrlim, da je držim u mom naručju i da je štitim do kraja večnosti. Želeo sam da budem sve što on nije bio, želeo sam da je uverim da nije nikada mogla zaslužiti da je neko povredi.
" Nisam ukrala tvoj lančić kada sam odlazila, zato sam i znala da moram da te se setim, prepoznala sam taj lančić. Zato što je bio moj, dala sam ga Iliru, nisam mogla tada da se setim zašto sam mu ga dala, ali sam se setila koje batine sam dobila zbog toga. Znala sam da se moram setiti da bih znala zašto sam ga dala uopšte, jer ga ne biz+h dala Iliru da nije nešto od velike važnosti. Znam da sam mu odnela lančić odmah nakon što sam ga ukrala od tebe, ali to je bio moj lančić, zato sam se sećala samo tog dela, nisam znala zašto sam ga odnela", objasnila je kao da govori nešto sasvim nebitno, ali ovaj put sam ja bio na nogama. Nervozno sam kretao ka vratima, želeo sam da odem do Ilira ovog momenta, želeo sam da znam kako on poznaje Linu i zašto mi nikada nije rekao za nju. Znao sam da nije on kriv za to što mi nije rekao, ona je sigurno to tražila od njega.
" Zašto mi nikada nisi rekla da već poznaješ Ilira, pričao sam ti o njemu toliko puta, nikada mi nisi rekla da ga već poznaješ...", odjednom sam se zaustavio, bez razmišljanja sam se našao ispred nje, čučnuo sam i podigao pogled kako bih joj video lice. Misli su mi se rasule na milion strana, ona je stvorila Eni i Mihu, ona je smrt, ja.... Ja sam smrt. "Da li si ti meni dala večan život? Da li je to bio Iliro? Reci mi, želim da znam. Da li mi je zato dao taj lančić kada sam odlazio? Kako bi me prepoznala.... Ti si sve vreme znala ko sam ja. Da li sam ja deo nekog tvog plana?"
Ovo je bolelo, ovo je bolelo više nego što je bolelo svaki put kada je odlazila, ona me je koristila, nikada me nije volela. Svi mi smo samo figure u njihovoj igri bogova. Odmahnula je glavom tužno i podigla ruku ka mom licu, ali nisam želeo da me dodirne. Pre nego što sam razmislio o pokretu moja leđa su udarila o policu sa knjigama toliko jako da je par knjiga palo sa police dok sam se ja borio da udahnem.
" Htela sam da te zaštitim, to je bio plan. Iliro je bio jedina osoba kojoj sam verovala, jedina osoba koja je želela da mi pomogne. Nisam ga videla decenijama pre nego što sam mu dala lančić, od tada sam ga videla samo dva puta, videla sam ga taj dan kada sam te ostavila i danas. Kada sam prvi put videla tebe, videla sam da nosiš moj lančić. Nisam mislila da ću te ikada sresti, nisam znala kako izgledaš, ali kada sam te prvi put videla sa mojim lančićem mislila sam da je Iliro mrtav. Prošle bi godine dok bi te on ponovo pronašao, a nisam ni znala da li ti uopšte znaš za tu mogućnost. Mislila sam da si ti zbog toga u nevolji, želela sam da pazim na tebe, nisam mislila da ću te zavoleti. Nikada te nisam koristila, nije postojao nikakav plan da te iskoristim, samo sam želela da te zaštitim", objašnjavala je tiho, podigla je noge na fotelju i obgrlila ih je čvrsto. Delovala je kao preplašena žena, delovala je kao da očekuje.... Da li se ona stvarno plaši mene? Odjednom sam imao mnogo jasniju sliku o tome koliko ju je Nero zlostavljao. Udahnuo sam duboko i vratio se na krevet, želeo sam da odem do nje, da je zagrlim, da joj kažem da nisam ljut, ali sam se plašio da ne uzmakne, ne bih podeno da vidim istinski strah u njenim očima.
" Želim da znam ko me je stvorio, želim da znam odakle poznaješ Ilira, želim da znam od čega si želela da me štitiš...", nisam mogao da se skoncentrišem na sva pitanja odjednom, nisam mogao da se odlučim koje pitanje je važnije od drugog, "želim da znam da li si mi dala ono što jesi kako bi me zaštitila?"
" Ovaj lančić je bio poklon od Alejn i Ilira, dobila sam ga jer sam im učinila uslugu. Nero je znao da mi je pomogao neko od njih dvoje, taj lančić je bio nešto što bi danas ljudi objasnili kao kartu za uslugu bez pitanja. To što ga je Iliro dao tebi je značilo da je njegov dug isplaćen, da je učinio sve što je bilo u njegovoj moći. Iliro je.... Čisto da ne moram naširoko da objašnjavam Iliro je leto, Alejn je zima. Ne bih te ostavila kod nekoga ko je išta manje moćan. Ti si bio sin naših prijatelja, malo je reći da su izdali Nera, a to je bilo dovoljno da te sklonim. Ne znam ko te je stvorio, nisam mislila da je bitno da pitam, ali Iliro je otišao da pronađe Alejn. Kada svo četvoro dođu možeš da ga pitaš", objašnjavala je kao da drži poslovni sastanak, kao da nema emocija uopšte u sebi. Bivala je hladnija sa svakom rečju koja je prešla preko njenih usana, "ono što ja jesam sam ti dala jer te volim, niko u istoriji nije dobio ono što smo mi osim tebe. Imala sam toliko života i vekova da dobro razmislim o toj odluci, to što sam ti dala ono što jesam jeste i za tvoju, ali i za moju zaštitu, zato što niko ne zna za to, osim blizanaca. Žao mi je što te nisam pitala da li ti to želiš, ali još uvek imaš priliku da kažeš ne."
" Zar se ne plašiš da ću postati kao Nero, da ću koristiti ono što si mi dala u pogrešne svrhe?", to je bilo pitanje koje sam više postavio sebi nego njoj, nije bilo garancije da neću postati zao. Lina je sama rekla da Nero nije bio loš oduvek, šta ako i ja postanem kao on? Plašio sam se toga više nego što bih priznao, nisam želeo da je izneverim, da iskoristim ono što mi je dala.
" Kako to da me nisi pitao ko su tvoji roditelji bili?", nakrivila je glavu iznenađeno. Nije poznavala roditelje od Eni, Mihe ili blizanaca, ali je poznavala moje, možda jeste čudno što mi nisu ni prošli kroz misli. Mada od svega što mi je ispričala, jedino što me je zaista zanimalo jeste šta su to uradili, posle ovoliko vekova nisam smatrao bitnim ko su oni uopšte bili.
" Imam milion pitanja Lina, što mi više pričaš, više pitanja imam. Mislim da bih voleo da jednom čujem priču o njima, ali trenutno mi ona nije ni najmanje bitna. Drago mi je što nisu bili uz Nera, čudno mi je da su vam bili prijatelji obični ljudi...", na ove reči je podigla obrve zbunjeno, kao da nije očekivala da ću o tome uopšte misliti. COni nisu bili obični ljudi, zar ne? Kako su onda moji roditelji? Da je moguće da neko kao što smo mi ima dece Eni i Miha bi.... Ti i ja bismo već.... Kako je to moguće?"
" Tvoji roditelji su bili obični ljudi, ali nije nemoguće da neko kao što smo mi ima decu, samo je.... Komplikovano je za objasniti, a ja sam previše umorna da bih ti sada to objašnjavala. Čekaju nas velike promene, mene čeka puno objašnjavanja, ovo je napornije nego što sam mislila da će biti", nasmejala se umorno, mislila je na sto drugih stvari, mogao sam videti to u njenom pogledu. Odjednom je sedela iza mene i zagrlila me oko struka njenim sitnim rukama, spustila je glavu na moja leđa. "Želim da ti kažem sve, sada kada sam ti rekla ono najvažnije ne mislim da imam razloga da išta krijem od tebe. Nikada ti nisam ništa govorila jer sam mislila da ćeš kad tad nadoći na istinu sam, a to bi moglo loše da se završi. Preumorna sam da ti pričam sada, sve što želim je da čujem da li još uvek želiš da budeš deo ovoga ili ne."
" Misliš da li želim da budem smrt ili ne? Da li želim da nestaneš iz mog postojanja ili ne?", nije se trgla na reči su delovale oštrije nego što sam želeo da budu, ali su bile istina, ovo je bio ultimatum. Davala mi je mogućnost da biram samo jedno, pre sam mogao da biram zaboravim, a da ona ostane, ali ovaj put nisam imao tu opciju. Možda je ovo trebala uraditi ranije, znao sam odgovor, ultimatum ili ne znao sam šta želim, već sam joj rekao to. "Znaš moj odgovor Lina, moj odgovor je uvek bio da. Već sam ti rekao da me nije briga šta si ti, da ja želim tebe. Sada kada znam šta si.... Lagao bih kada bih rekao da me ne plaši to, ali ne u smislu da me plašiš ti. Poznajem te, ti si dobra osoba, plaši me da ću ja izneveriti tebe."
To je bila suština svega, nisam znao kako ovo funkcioniše, ali znao sam ko je ona, ako je ona smrt to ne mora značiti da je to nešto loše, zato što ona nije bila loša. Mada to ne znači da ja neću biti. Zagrlila me je čvršće, osećao sam koliko je srećna zbog mog odgovora, ona sigurno nije sumnjala u mene, to mi je malo podiglo nade.
" Želela sam da čujem tvoj odgovor pre nego što ti kažem suštinu", rekla je sa jasnim olakšanjem, koliko sam ja čekao da saznam sve o njoj, ona je isto toliko čekala da mi kaže. Plašila se mog odgovora, sada je osećala toliko olakšanje da sam se i ja osećao kao da mi ništa nije teško uraditi dokle god sam sa njom. Bio sam polaskan što sam ja to bio za nju, običan čovek koji je postao ono što smo svi mi, besmrtno biće, ali za nju ja sam njena sudbina, kao što je ona moja. Nisam mogao zamisliti kako je bilo njoj koja je vekovima mislila da joj je suđeno da bude sama ili još gore, sa Nerom.
" Oduvek sam želeo da znam ko si ti zapravo, ali nije me nikada bilo briga. Poznajem te, nikada nisam mislio da bi ono što si moglo da definiše ono što ja osećam. Žao mi je ako si kroz pređašnja iskustva stekla taj utisak, ali meni nikada to nije bilo važno. Ja znam da si ti dobra osoba, ja znam da te volim, nije me briga ako je to što si ti nešto što ubija ljude, znam da bi ti to uradila samo ako nemaš drugog izbora. Plašim se da ja ne budem podjednako dobar, ali verujem da ćeš me naučiti", okrenuo sam se prema njoj i gledao je u oči, nisam morao to uraditi kako bi ona znala da ne lažem, mogla je osetiti to. Pored svega, ja je nikada nisam lagao, osim kada ona nije znala ko je, ali tada sam morao da lažem zbog nje. Nisam nikada razmišljao o tome da je ona sve tajila zbog mene, sada sam malo bolje razumeo kako je njoj, mogao sam da se barem delimično poistovetim sa tim osećajem.
" Znaš kako kažu da se suprotnosti privlače, da želiš ono što ne možeš imati, da težiš ka onome što nisi.... Tako je i sa ovime Eone. Naša moć se hrani smrću, okruživala sam se onima što umiru i produžavala njihova postojanja time što sam se hranila smrću koja ih je okruživala. Nekima je to bio dar sa nebesa, drugima je to bilo prokletstvo jer se njihov pakao na zemlji nastavljao. Trebalo mi je nekoliko vekova da naučim kako da ih zaceljujem, ali ni onda to nisam mogla uraditi sa svima, ali sam se fokusirala na one kojima sam mogla pomoći. Oni kojima nije bilo spasa jeste, njih sam ubijala, ali mislim da je to za njih bilo veliko olakšanje. Postoji razlog zašto ja mogu da zaceljujem sebe i druge, zato što smrt može doći polako posle svake rane koja se inficira. Sve to je deo onoga što sam ja, smrt. Mada to što sam ja smrt znači da volim i poštujem život, meni je ovo postajanje bilo slavljenje života. Teško je bilo biti okružen umirućima, ali zamisli koliko je teško bilo Neru koji se morao hraniti životom. Zbog njega smo i počeli da dajemo večan život običnim ljudima, kako bi on mogao lakše da podnese ono što je bio. Zato smo on i ja oduvek bili zajedno, samo tako smo mogli ostati normalni oboje, ali on je postao pohlepan kada je shvatio koliko moći može da dobije.... To je priča za sutra", odmahnula je glavom i uzdahnula umorno. Naspram nje ja sam se osećao toliko budnim, ono što je ispričala je objašnjavalo sve, a sa druge strane je potiralo sve što sam ikada mislio da znam o njoj i Neru. Osećao sam se lakšim od vazduha jer sam bio siguran da ja ovo mogu.
" Znači suprotnosti se privlače, zato je Iliro bio sa Alejn, zato si ti celu večnost provodila sa Nerom.... Kako si onda odabrala mene?", nije mi nikada bilo jasno šta ona vidi u meni, čak i kada nisam znao ko je ona, znao sam da je jedna od starih duša. Znao sam da je prošla kroz vekove, da poznaje hiljade i hiljade ljudi, nikada mi nije bilo jasno zašto sam ja poseban.
" Ima nešto u tebi što moju dušu privlači, ima mnogo toga što ti ne znaš o sebi, što ti ne vidiš, što čak ni ja nisam videla kada sam te upoznala prvi put. Ti se ne sećaš toga, ali jednom si se sapleo i udario glavom o kamen u šumi. Ja nisam ni bila u tvojoj blizini, nisam videla da se to desilo, ali sam se prosto srušila dok sam okopavala baštu, moja lobanja se otvorila. Skoro me je ubilo to jer se desilo toliko iznenada da sam se jedva sabrala, ali sam se zacelila. Pronašla sam te kasnije u šumi, bio si u nesvesti, nisi se sećao šta se desilo kada si se probudio. Ja nisam razumela kako je bilo moguće da sam ja dobila tvoju ranu, a da ti nisam ni bila u blizini. To se nikada pre nije desilo, ti si bio prva osoba koju sam zaštitila bez da sam joj bila fizički na vidiku, to se nije deslio nikada pre, čak ni godinama posle. Čak ni sa Eni i Mihom, uvek sam im bila u blizini, osim toga znam da ih volim, kasnije sam uspela da razvijem osećaj za njih, sa tobom je bilo jednostavno tako. Ono što se desilo taj dan mi je reklo da si ti neko koga voli moja duša, a ja se nikada ne bi protivila tome, čak i da mogu, a ne mogu, jer te volim", objašnjavala je smešeći se zadovoljno, malo je reći da sam ja bio na sedmom nebu. Ono što sam trenutno osećao prema njoj graničilo se sa obožavanjem, a ona je svakako bila nešto najbliže božanskom na ovoj planeti.
" Volim i ja tebe, a pošto te volim neću te mučiti više. Trebala bi se odmoriti."