Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 09

Okrutni trio

09

Probudio me je zvuk telefona, najavljivao mi je da mi je stigla poruka. Nije mi trebalo dugo da shvatim gde sam, nije mi trebalo dugo da se setim šta se desilo i da pocrvenim u obrazima. Plašila sam se da se okrenem isto koliko sam i želela da se okrenem i vidim ga, trebalo mi je još pola minuta da skupim hrabrosti i da se okrenem, ali on nije bio ovde. Bila sam sama u njegovoj sobi, osećala sam se loše pola sekunde, a onda sam videla da mi je na fotelji ostavio složenu odeću, to je moralo značiti da mu je stalo. Ustala sam ošamućeno, mehanički sam se oblačila, bila sam omamljena mirisom, miris njegove odeće me je vraćao nekoliko sati u nazad, opet sam osećala toplotu u obrazima, osećala sam leptiriće u stomaku. Stajala sam nekoliko minuta grleći sama sebe, nisam mogla da verujem da se desilo sve što se desilo, nisam mogla da verujem u sve što je rekao, na svetlosti dana sve je delovalo kao plod moje mašte. Nisam želela da dozvolim da ubedim sama sebe u to da sinoćni događaji nisu stvarni, spustila sam se u fotelju i uzela moj telefon kako bih konačno pročitala poruku koju sam dobila. Kada sam otvorila telefon imala sam deset poruka. Dve od Eona, šest od Mihe i dve od Eni. Listala sam redom, počevši od Eonove dve poruke, prva mi je govorila da ne ustajem iz kreveta dok se on ne vrati, nasmejala sam se tome, druga je govorila da mogu da ustanem da jedem. Miha mi se izvnjavao što smo izgubili moje ključeve, preklinjao me je da mu odgovorim, molio me je da ga ne ostavljam...... Enine poruke su me iznenadile najviše, prva je bila da joj se javim kada ustanem, druga je bila da mora da priča sa mnom čim pročitam prvu poruku, to je bila i poslednja poruka koju sam dobila, ona koja me je probudila. Bez razmišljala sam kliknula na taster zovi, zvonilo je samo jednom pre nego što se javila.
" Lina, gde si ti?", uspaničen glas me je na momenat iznenadio.
" U tvojoj kući...", odgovorila sam zbunjeno, nisam stigla ni da shvatim odakle je došla panika i pitanje, veza se prekinula. Čula sam je kako trči ka Eonovoj sobi. Zaustavila se ispred vrata i pokucala tiho, to me je još više zbunilo.
" Eone da li mogu da uđem?", siknula je sa spoljašnje strane vrata, a ja sam zbunjeno prelazila pogledom preko sobe. Pre nego što sam shvatila da se ponašam blesavo, on nije bio ovde.
" Uđi Eni", predložila sam osećajući se čudno što joj ja dajem dozvolu, ovo je njena kuća, ovo je Eonova soba.
Vrata su se otškrinula tek nekoliko cantimetara, a onda se pojavila njena glava, prelazila je pogledom preko kreveta, a onda je konačno videla mene u fotelji, mahnula sam joj zbunjeno. Ona se nije zaustavila na meni, brzo je pogledom prešla preko cele sobe, zatim je otvorila širom vrata i konačno ušla unutra. Imala sam potrebu da je pitam o čemu se radi dok je na prstima hodala do kreveta, ali sam iskreno mislila da će me ubiti pogledom ako progovorim. Delovala je toliko skoncentrisana na svoje pokrete da sam se plašila da prekinem tišinu. Spustila se na ivicu kreveta i nagnula se ka meni, ja sam nesvesno radila isto, iako nisam razumela čemu sva ova tajanstvenost.
" Gde je Eon?"
Ispravila sam se kada je postavila pitanje toliko tiho da sam ga više pročitala sa njenih usana nego što sam je čula. Odmahnula sam glavom i slegnula ramenima jer nisam znala da li treba da govorim uopšte.
" Slušaj me Lina, volim te... Nemoj se ljutiti na mene, nemoj nikada reći Eonu da sam ti ovo rekla...", počela je tiho, a onda je spustila pogled stidljivo. Nisam navikla da se ona ovako ponaša, bila je vedra, iskrena i direktna osoba, da ne zaboravim glasna.
" Neću se ljutiti i neću mu reći", prošaputala sam zbunjeno, ali sam želela da znam o čemu se radi.
" Ne odgovara mi na poruke. Brinem se. Ne znam šta si mu rekla, ne znam zašto je otišao, ali znam da je zbog tebe", podigla je pogled i nabrala nos izvinjavajući mi se, a moje srce je potonulo u pete, nisam joj htela pokazati koliko je ovo bolelo.
" Govorila sam mu da ti kaže već jednom šta oseća, da ti kaže i završi sa tim, ali bila sam uverena da ti osećaš isto...", gledala me je sve vreme ispod oka, a ja sam održavala lice smirenim, najviše zato što sam njene reči shvtala drugačije svake sekunde. Nisam znala da li mi govori da me Eon voli ili me ne želi.
" Rekao mi je", rekla sam joj nadajući se, podstičući je da govori, rećiće mi istinu jer će misliti da je ja već znam, a ja ću tada stvarno znati.
" Znam, jer nije ovde", odgovorila je tužno, a onda me pogledala namrgođeno. Htela sam da zaplačem, a njen namrgođen pogled nije pomagao tome da mislim pozitivno.
"Eon je imao samo jednu devojku ikada Lina, samo jednu. Živela je sa nama, bila je moja drugarica, možda je vredno napomenuti da sam je poznavala koliko poznajem i Eona i Mihu. Sve je bilo savršeno i onda je ona jednog dana prosto otišla, ne znam šta mu je rekla, ne znam zašto nas je ostavila, ali Eon nam nije dozvolio da pokušamo da je zaustavimo. Nisam gledala nju kada je odlazila, gledala sam njega jer se okrenuo i otišao u svoju sobu. Nije izlazio nedelju dana, ali ni onda nije pričao sa nama. Nije pričao sa nama, nije se šalio.... Nije bio Eon."
Mrzela sam ovu devojku iz više razloga, prvi je bio to što ih je sve povredila, a drugi, onaj deo mene na koji nisam bila ponosna, ljubomora. Mrzela sam je jer je Eon voli.
" Eni, žao mi je što vam je to uradila, što je njemu to uradila, ali ne razumem zašto meni to govoriš", prošaputala sam kontrolisanim glasom, ljubomora me je terala od suza, bes me je održavao na površini.
" Zato što radiš isto. Volim te, ali ako tvoje prisustvo znači da će Eon opet biti onakav. Želim da ideš odmah", ispravila se i stegla vilicu, videla sam da su joj oči zasuzile, ali nije odstupala. Volela sam je jer me je volela dovoljno da joj teško pada što me mora oterati, volela sam je jer voli Eona dovoljno da bi oterala osobu koju voli kako bi njega zaštitila, ona je mislila da sam ja rekla ne, sada mi je sve bilo jasnije.
" Eni mislim da si pogrešno shvatila", objasnila sam smešeći se nežno, ali ona je na moje reči odmahnula glavom tužno.
" Ne, ti ne razumeš, jer ti ne vidiš promene koje ja vidim. Možda mu nisi verovala, možda ti ne shvataš sve ovo dovoljno ozbiljno, možda je tebi onaj poljubac bio deo predstave, ali njemu nije. Svaka šala, sve što si ti shvatala kao šalu, za njega nije šala, ali mi nije dao da se mešam, ali sada kada ti je rekao, neću više ćutati", uzdahnula je umorno, gledala me je pokajanički, nije joj prijalo sve što mi govori, mislila je da me povređuje. "Izvini zbog svega ovoga, volim vas oboje, ali ne želim..."
Vrata su se otvorila tiho i obe smo se okrenule, a Eon je stajao zaleđeno par sekundi, sigurno nam se na licima videlo da smo pričale o njemu. Skupio je obrve sumnjičavo i zakoračio u sobu, spustio je na sto torbu, vadio je mobilni i ključeve iz džepa dok smo nas dve još uvek bile ukočene i pratile njega pogledom.
" Od kada je moja soba postala dnevni boravak Eni?", prokomentarisao je ozbiljno, a ja nisam mogla da procenim da li to radi kako bi je zadirkivao ili je bio stvarno ljut na nju, bio nam je okrenut leđima pa nisam mogla da mu pročitam lice.
" Nisi odgovarao na moje poruke, a Lina je rekla da mogu da uđem", odledila se i prekrstila ruke ispod grudi, čak je i napućila usta uvređeno.
" Ispraznio mi se telefon, samo sam otišao do Lininog stana da joj donesem nešto da obuče", objasnio je i konačno se okrenuo ka nama, naslonio se na sto, prekrstio ruke ispod grudi i posmatrao nas nasmejano. "Šta ste vas dve radile dok mene nije bilo?"
" Pošto ste i ti i Miha imali priliku da je poljubite, došla sam da vidim da li ja imam nekakve šanse", prevrnula je očima Eni, a moja vilica je pala. Ona je mislila da me je Miha poljubio, a njen problem je bio da li ću ja povrediti Eona.
" Da sam znao ostao bi sakriven u ormanu", kikotao se zabavljen njenim komentarom, a ja sam ih naizmenično gledala zbunjeno.
" Da li ste vas dvoje normalni? Mene Miha nije poljubio", promrmljala sam zatečeno, nisam mogla da verujem da su oboje mislili to, da su stvarno mislili da me je poljubio. Oboje su me pogledali podignutih obrva. Osećala sam da rumenim, ali nisam spustila pogled.
Eni se prva počela smejati i okrenula se ka Eonu.
" Lepo sam ti rekla da ne laže", izplezila mu se kratko, a onda je skočila na noge i odskakutala do njega, zagrlila ga je čvrsto, šapnula mu je nešto na šta je on podigao obrve zbunjeno, a onda skrenuo pogled na mene i namrštio se.
" Imaću to na umu", odgovorio joj je suzdržano, a ja sam se već pitala šta sam to uradila.
Nisam smela da ga pogledam, pratila sam Eni kako izlazi iz sobe i maše mi preko ramena. Čim su se vrata zatvorila spustila sam pogled na mobilni, zaboravila sam da sam ga držala uopšte, ali mi je bilo drago što jesam. Otvorila sam ga i ušla u Mihine poruke, sada je pravo vreme da mu odgovorim, kao i da izbegnem Eonov pogled.
" Da li želiš nešto da mi kažeš?", pretvarala se ja ili ne, da ga ne vidim, znala sam da sedi na istom mestu gde je Eni sedela pre par sekundi. Podigla sam pogled i pokajala se iste sekunde, spustila sam pogled i nastavila da kucam poruku koja verovatno nije imala ni najmanje smisla, ali nisam planirala da je pošaljem, samo sam želela da imam izgovor da spustim pogled.
" Hvala ti što si mi doneo odeću", odgovorila sam iskreno, jedva sam se setila ovoga, ali jesam mu bila zahvalna.
" Ne pravi se blesava Lina", odbrusio mi je oštro i oteo telefon iz ruke, bacio ga je iza sebe, a ja više nisam imala gde da se sakrijem osim da ga gledam dok se spuštao u čučanj ispred mene.
" Šta si joj rekla?", pitao je tiho, kao da očekuje odgovor kojim ga ja izdajem.
" Nisam joj stigla reći ništa osim da smo pričali, ona je pričala o nekoj devojci koja je tebe ostavila. Rekla sam joj da mi nije jasno zašto to meni govori, a ona je rekla da ja...", odjednom sam želela da ga udarim. Zašto mi je nije nikada pomenuo? Videla sam da je boja nestaje sa njegovog lica čim sam je pomenula. "Ti misliš da sam joj ja rekla za nas i da će joj ona to preneti. Nisam joj ništa rekla."
Namsejao se na sav glas kada sam ovo rekla, opustio se i spustio se na pod, prekrstio je noge i posmatrao me je zabavljen mojim odgovorom.
" Neće joj ona ništa reći", rekao je kao da je to neka šala koju samo on može da razume. Osećala sam se kao da me omalovažava ne samo time što je bio srećan što nisam rekla Eni, već i vređa moju inteligenciju jer slaže rečenice onako kako misli da ja neću razumeti.
" To što si joj ti zabranio da priča sa njom kada je odlazila ne znači da ona možda ne priča sa njom", odbrusila sam besno i prekrstila ruke ispod grudi. Volela bih da saznam ko je ona uopšte kako bih mogla propisno da je mrzim.
" Lina, veruj mi, da je ona pričala sa njom nakon što je otišla, znao bi za to", odgovorio mi je tužno, ali samouvereno. Oba dlana su mi se skupila u pesnice, jedno je što me je iskoristio, ali ovo što sada radi je dovoljno da ga ubijem od batina.
" Onda nije problem da li sam ja rekla Eni", procedila sam kroz zube, a on se zakikotao zabavljeno.
" Da li si ti stvarno ljubomorna?", pitao je, jedva je obuzdao smeh kako bi ovo izgovorio.
" Nemoj se toliko zabavljati tom činjenicom. Nisam ljubomorna, samo mislim da nemaš prava da se ljutiš na mene. Nisam uradila ništa pogrešno, ispituješ me kao da sam kriminalac", ispravila sam leđa i podigla bradu visoko. Ja imam svoj ponos, ono malo što je ostalo od njega, neću mu pokazati da me ovo dotiče uopšte.
" Kao prvo, nisam te ispitivao kao da si kriminalac, pitao sam te šta si joj rekla zato što je ona bila pod utiskom da ti odlaziš, a obećala si da nećeš, kao drugo ne zabavlja me to što si očigledno ljubomorna, prija mi što je tako."
Zatvorila sam oči i spustila glavu u svoje ruke, odahnula sam sa olakšanjem, ali ne dovoljno da ne razmišljam o toj devojci uopšte.
" Da li je stvarno bilo toliko teško reći Lina, da li ti planiraš da odeš umesto ovog maltretiranja koje me je sada dovelo do toga da mrzim devojku koju ni ne poznajem samo zato što je bila tvoja devojka.... Da li je Eni bilo toliko teško da pita šta sam ja rekla umesto što je pretpostvila da ti nisam verovala? Zašto uvek komplikujete sve", nakrivila sam glavu i oslonila je na levu ruku, posmatrala sam ga osećajući se emotivno iscrpljeno.
" Eni te voli i nije želela da te uplaši ako ti sve kaže odjednom, to što ti je rekla za.... Nisam očekivao to, ali verujem da je stvarno mislila da ćeš nestati bez reči. Ja sam joj verovao, nisam znao šta da kažem, iskreno, bio sam ljut, obećala si", slegnuo je ramenima i izvio desni ugao usne. Nije da nije imalo smisla ono što je rekao, ali nije trebao toliko da okoliša niti da se brine. Želela bih da mi kaže šta misli, ne želim da se plaši uvek moje reakcije.
" Obećala sam da neću ići, to nije značilo da se neću odvojiti od tebe do kraja života. Ja imam svoj stan, ja imam svoj posao. Kada sam obećala da neću otići, to je značilo da ću biti sa tobom. Ne možeš se plašiti da mi kažeš ono što želiš jer misliš da ću te ja napustiti, ja nisam ona", konačno je imalo smisla sve što je on radio od kada sam ga upoznala. Nisam toga ni bila svesna dok ova rečenica nije kliznula preko mojih usana. Nasmejao se i opustio ramena, nisam ni primetila da je bio ukočen do tog momenta. Ustao je polako, sagnuo se i podigao me u naručje. Nisam razumela šta radi, ali nisam ni proispitivala više njegove postupke, nadala sam se samo da se neće pojaviti Miha i zbuniti me kao što je Eni uspela. Okrenuo se i spustio se u fotelju, smestio je mene u svoje krilo i zagrlio me. Slegnula sam ramenima i spustila glavu na njegove grudi.
" Izvini što sam paraoničan, potrudiću se da zapamtim to, ti nisi ona, ti si samo moja", odjednom se zakikotao kao da ga ta činjenica posebno zabavlja, "dobro, rekla si da ćeš se udati za moje knjige, ali to mi ne smeta."
Zakikotala sam se jer nisam mogla da verujem da se on toga seća, ali onda sam se uozbiljila kada mi je još jedno sećanje prošlo kroz misli. Kada sam mu se nasmejala što je prokomentarisao moj san, kada je rekao da sam mu trebala reći da sam udata pre nego što me je pustio u krevet. Rekla sam mu tada da zna da živim sama sa Medi, a on je rekao da nije prvi put to čuo. Činjenica da je sada rekao da sam ja samo njegova, da mu ne smeta ako se udam za njegove knjige.... Da li je ta devojka stvarno bila udata, da li je ona stvarno to sakrila od njega? Eni je rekla da su je poznavali ceo život, nije mogla to sakriti od njih, ali ako je ona jedina devojka koju je imao, samo ona ga je mogla slagati. Moraću da skupim detalje od Eni, Eon će posumnjati ako ga išta pitam.
" Ne mogu da verujem da ste ti i Eni poverovali da me je Miha poljubio...", prokomentarisala sam čisto kako bi ga naterala da kaže nešto. Želela sam da ga slušam, celo telo mi je poskakivalo koliko se smejao. Njegov smeh je bio zarazan, nesvesno sam počela i ja da se smejem.
" Bio je veoma uverljiv", odgovorio je jednostavno kada je prestao da se smeje.
" Eni mi je naredila da ti napomenem da Lina nije jela od...", oboje smo se okrenuli ka vratima. Nisam ni čula kada je otvorio vrata, ali mogla sam da čujem kada mu je škljocnulo u glavi, jer nas je gledao blago otvorenih usta.
" Da li je toliko teško pokucati?", pitao je Eon sarkastično, a Miha se konačno odledio i frknuo kroz nos.
" Lina nije jela od petka, danas je nedelja", napućio je usta, a onda se okrenuo i počeo da viče preko ramena dok je još uvek bio na pola u sobi, "mislim da si brinula bez potrebe, Eon je čvrsto drži, neće pobeći..."
Kako je to rekao bez reči je napustio sobu i zatvorio vrata, a moj stomak je zakrčao željno, nisam znala da je danas već nedelja, mada sada kada je Miha to napomenuo, jesam prespavala jučerašnji dan, bila budna veći deo noći i probudila se tek danas oko deset sati izjutra.
" Mislim da ću morati pronaći ključ od moje sobe ako oni misle da od nje naprave dnevni boravak", prokomentarisao je zamišljeno, a ja sam pocrvenela kada mi je prošlo kroz misli da je Miha mogao uleteti sinoć. "Hajde da te nahranimo, neću da umreš sada kada konačno imam dovoljno poena za ovo..."
Poljubio me je u vrat i ustao ne skidajući usne sa mog vrata.