Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 07

Okrutni trio

07

Meseci su prošli od tog dana, jesen je bila pri kraju, pre početka zime već je pao sneg. Volela sam sneg koji najavljuje zimu, ali ništa nisam volela kao jesen, a ova koja je bila iza mene je bila najlepša jesen moga života. Eni, Miha i Eon su bili moja svakodnevnica. Eni je po cele dane visila kod mene na poslu, čitale smo stare knjige i imitirale glasove ljudi koji su nas nervirali u romanima koje smo čitale. Miha je radio, on bi nam se pridružio na kafi u malenom kafiću i nikada mi nije dozvolio da zaboravim svoj maestralni beg kroz prozor. Otišao je toliko daleko da je napravio maketu kafića. Napravio je četiri figurice i pravio reprizu mog bega svakih par nedelja, sve dok jednoga dana nije prepravio prozor i podigao ga toliko visoko da moja figura prosto nije mogla da se popne kako bi pobegla. Njihove tri figure su se napile kako bi proslavile moj neuspeli beg, dok je moja figura bila vezana za stolicu. Eon je uvek imao puno posla oko knjiga koje je prevodio, njegov posao je bio nešto čemu sam se divila. Provodili smo subote i nedelje u parku, Eon je rekao da mu je drago da može da pobegne od Eni i Mihe. Kada smo bili raspoloženi Eon i ja smo pričali o mojoj priči. On kaže da dobro napreduje, mada nije bilo novih snova, uglavnom smo pričali o detaljima, šta i ko kako izgleda. Otišla sam toliko daleko da sam mu prosto dala moj dnevnik, nakon što sam izmenila imena, a on nije dozvoljavao da ja čitam ono što je pisao, rekao je da je iznenađenje. Volela bih reći da znam na čemu sam sa njim, ali za sve ove mesece ja sam uspela samo da shvatim da želim njega i da se ponašam prijateljski jer nisam mogla da budem sigurna šta on misli meni.

Bez obzira na sve promene bila sam presrećna i ne bih mogla da se odlučim sa kime sam najviše volela provoditi vreme, mada sam najviše uživala kada smo svo četvoro zajedno. Često smo vodili rasprave do duboko u noć, često smo se raspravljali oko Medi. Oni su tvrdili da mali Juda više želi da bude kod njih, ali ja sam znala da je to samo zato što joj uvek daju sveže krastavce. Na kraju smo je spustili na pod i pustili je da sama odlučuje kod koga će provesti narednu nedelju, bilo mi je teško da se naviknem na to, ali svi su bili srećni tako, Medi verovatno najviše.
Moj život je manje više opet postao rutina, ali zdrava vrsta rutine, nije to bilo ponavljanje istih stvari, a ja nisam mogla biti srećnija.
Danas je bio petak, a petak je značio odlazak na posao, druženje sa Eni, odlazak na kafu posle posla, ručak kod kuće, tuširanje, odmaranje, spremanje za izlazak. Dok sam skupljala kosu u punđu telefon mi je zazvonio, nisam se iznenadila kada sam videla da na ekranu piše Miha.
" Krećem Miha...", rekla sam bez pozdrava, muzika je preglasno udarala sa druge strane veze, ali Miha je nekako uspeo da bude glasniji.
" Ne ostavljaj me Lina. Nemoj to da mi radiš. Poludeću sa starcima. Nemoj me napuštati. Umreću bez tebe", preklinjao je u slušalicu, nije čuo šta sam rekla, zato sam se nasmejala i prekinula vezu. Ušla sam u poruke, tu si bile samo tri osobe, našla sam ime koje sam tražila i otkucala reči jednom rukom dok sam navlačila jaknu preko ramena.
* Molim te prestani da me uznemiravaš, zaboravi ovaj broj, završili smo, ne mogu da ti oprostim.... Prosto ne mogu da ti oprostim što si mi ukrao Medi ove nedelje*, pritisnula sam šalji dok sam oblačila štikle i pogledala sam se u ogledalo, da sam pre godinu dana videla samo ovaj kratak prikaz budućnosti verovatno bi se stresla od straha. Bila sam u crnoj haljini, bila je uzana do struka, a onda se širila u pufnastu suknju. Na licu nisam imala mnogo šminke, bilo je pravo čudo što je Eni uspela da me nauči i ovo malo što sam umela da uradim. Kosa mi je i dalje bila u neurednoj punđi, hvala nebesima to je još uvek nekim čudom bilo prihvatljivo u javnosti.
Klimnula sam glavom sama za sebe i ubacila mobilni u grudnjak, pare i ključeve sam nosila ruci, nikada nisam znala šta bih sa torbicom pa bi mi Eni ili Eon čuvali ključeve.

Izašla sam iz zgrade kada sam dobila odgovor na poruku, izvadila sam mobilni nadajući se da me niko od komšija nije video, mada me nije zapravo bilo briga.
* Lina, ovde Eon, Miha je otišao da se baci Eni sa terase, jer kako on kaže, Medi je kod nje ove nedelje, a on prosto želi da ti pokaže da je odan samo tebi kada je petak veče u pitanju. Molim te dođi pre nego što ostanemo bez Eni.*
Poruka je stigla sa Eonovog telefona, smejala sam se tome što je naglasio da je on u pitanju iako mi je pisao sa svog telefona. Ubrzala sam hod prelazeći ulicu, ali nisam mogla pobeći od hladnoće, bez gledanja u telefon odgovarala na poruku.
* Miha, ti i Eni imate istu sobu, čak i da je ubiješ, Medi je i dalje kod tebe. Prekini da me uznemiravaš i patetično pretiš i reci svom drugaru da i on može da prestane da me uznemirava. Laku noć.*
Stisnula sam šalji i vratila mobilni okačivši ga na bretelu. Već sam bila ispred kafića, muzika mi je već išla na živce, ali sam isto toliko već osećala euforiju što ću provesti veče sa mojom okrutnom trojkom, kao i što ću se skloniti sa hladnoće. Udahnula sam duboko i otvorila vrata, sve me je udarilo odjednom i zagušljiv vazduh i glasna muzika i mirisi tela kroz koja sam se gurala kako bi došla do našeg mesta. Svukla sam jaknu kada mi je telefon zavibrirao, pokušavala sam da dođem do njega, možda je Miha krenuo po mene.
" Veoma ženstveno, dobijaš tri poena za ovo ženstveno kopanje po brusu...", nasmejala sam se pre nego što sam podigla pogled. Eon je stajao ispred mene, podigao je ruke kao da se predaje", Ne, nemoj da prekidaš zbog mene, uživao sam u predstavi",
Udarila sam ga preko ramena pre nego što sam ga poljubila u obraz i zagrlila. Oboje smo se smejali, a onda sam preko Eonovog ramena videla da se Miha probija kroz masu.
" Poruka je od mene, Miha je zahtevao da odem i proverim da li dolaziš. Mislim da je ovisan o tebi", kikotao se Eon u moje uho, ali nisam stigla da mu odgovorim. Miha ga je bukvalno otrgao od mene, ili mene od njega, nisam bila sigurna, ali već se okrenuo na pola, sagnuo se i prebacio me preko ramena. Trudila sam se da se ne otimam mnogo, jer sam znala da to neće mnogo pomoći, pokušala sam da proverim da li mi je zadnjica vidljiva celom svetu, na kraju sam odustala i gledala svet naopačke. Eon je bio na pola koraka iza Mihe, oblikovao je oblik kruške u vazduhu rukama, a onda mi je namignuo i podigao oba palca u vazduh. Nisam bila sigurna da li je to značilo da mi je guza na sigurnom ili on prosto uživa u pogledu, ali sam želela da verujem da je ono prvo u pitanju. Nisam primetila da iko zagleda moju zadnjicu, tako da sam bila poprilično sigurna da je niko ne vidi.
Miha se zaustavio i okrenuo se u mestu naglo, tako da nisam videla više Eona, ali Eni je bila tu, mahnula mi je ushićeno, a onda je zaprepašćeno posegla rukom ka mojoj zadnjici. Vukla je moju haljinu na dole, videla sam da je sa drugom rukom udarila Mihu preko ramena. Reagovao je istog momenta, a ja sam opet bila okrenuta ka Eonu koji se nasmejao i podigao obrve nekoliko puta brzo na šta sam sasvim prirodno prevrnula očima.
" Budalo jedna, svi joj vide gaće", čula sam jasno Enine reči i već sledeće sekunde sam bila na svojim nogama, zapravo na svojim potpeticama, da me Miha nije pridržavao srušila bi se. Krv je jurnula iz moje glave, videla sam bele tačkice pred očima, na momenat sam čula samo zujanje, a onda sam čula Mihina izvinjenja koja su bila glasnija od preglasne muzike.
" Nisam razmišljao, prosto sam bio srećan što si konačno ovde", završio je Miha svoje predugo izvinjenje, ali ja sam prosto bila dobro raspoložena. Nije delovalo da je mnogo ljudi obraćalo pažnju na nas, nisam videla blicanje telefona, znači da je sve u redu.
" U redu je Miha, ne ljuitm se na tebe, ali sledeći put prvo pogledaj šta sam obukla pre nego što se pretvoriš u pećinskog čoveka", zagrlila sam ga i poljubila ga u obraz, uzvratio mi je zagrljaj, a onda me okrenuo ka Eni.
" Pozdravi se sa njom pa žurka može da počne."
Eni me je već zagrlila i obasipala Mihu raznim epitetima vičući na moje uho, smejala sam se ne verujući koliko opisa je našla za pećinskog čoveka. Nisam stigla ni da joj odgovorim, Miha me je već vukao ka šanku. Eon mu je pružio desnu ruku koju je Miha refleksno prihvatio i protresao je blago, u levoj je držao telefon, gledao je mali ekran kada je progovorio.
" Želeo bih da ti se zahvalim u ime svih muškaraca koji su imali priliku da uživaju u pogledu..."
Odmahnuo je glavom i uzdahnuo, konačno je podigao pogled i pustio Mihin ruku zatim je brzo podigao na Mihino rame.
" Hvala ti, narednih deset rođendana ne moraš da razmišljaš o poklonu. Dobro je da imam brze reflekse."
Još jednom je pogledao ekran svog telefona pre nego što je konačno pogledao mene i nasmejao se. Bez razmišljanja o pokretu telefon je bio u mojim rukama, nisam sigurna kako se to desilo, ali sam uživala u svojoj pobedi dovoljno da sam mu se isplezila. Spustila sam pogled na ekran, delom mislći da se šalio, ali nije, tu je bila moja guza, deo moje guze. Verovatno je samo on mogao to da vidi jer je bio odmah iza nas, niko drugi nije bio dovoljno blizu da uhvati taj ugao. Brzim radom prstima sam obrsala sliku, pojavila se sledeća slika koja je bila slikana pre moje guze, bila sam to opet ja, sa Medi, sedele smo u parku, a ja sam mazila Medi. Kliknula sam taster desno, sledeća slika, opet ja, gledam kroz prozor njegove sobe, sećala sam se toga, mislila sam da pise poruku. Sledeća slika Eni i Miha, ulaze u park i Miha nosi Eni u svom stilu pećinskog čoveka, čak i na ovoj vidim se ja, okrenuta sam ka njima i smejem se, uživam.... Nisam stigla da pogledam dalje, telefon je nestao iz moje ruke, još par sekundi sam gledala u svoj prazan dlan. Miha je progovorio nešto na stranom jeziku, ne znam zašto sam bila sigurna da sam nekako razumela, rekao je budalo jedna, ali nisam znala kako je bilo moguće da ga razumem, nisam znala ni koji je to jezik. Već me je vukao dalje kroz masu, a ja sam se posle par koraka zbunjeno okrenula ka Eonu, on je već stajao kraj Eni. Nagnuli su se jedno ka drugom i razgovarali toliko ozbiljnih izraza lica da sam bila sigurna da mu Eni drži bukvicu o tome kako nije lepo slikati tuđe guze, samo ga ti izribaj Eni.