Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 26

Ovo je moja odluka

05

Proveo sam poslednjih osam sati sedeći na terasi sakriven iza bambusa. Čim mi Hana nije bila više na vidiku udarilo me je odjednom. Šta sam to uradio? Šta nije u redu sa mnom? Već sam posumnjao da prosto ludim, ali nisam imao nikoga da krivim osim sebe. Čim je ona otišla da vežba sa Alejn, čim je više nisam video kao da me je odjednom oblilo sve, kao da sam na tih par sati sa njom zaboravio ko sam uopšte. Plašio sam se da priznam Lini šta sam uradio, ali sam svejedno bez prestanka okretao njen broj. Više od toga, plašio sam se činjenice da je možda bila u pravu, kako drugačije da objasnim ono što sam uradio? Od momenta kada me je Hana poljubila nisam razmišljao o ničemu, sve je iščezlo od mene, samo sam želeo Hanu. Sada sam se sam sebi gadio zbog toga. Nisam zaslužio ni jednu od njih dve, želeo sam, ne po prvi put, da nisam besmrtan. Pored svega toga nisam imao pojma šta da kažem Hani, ali nije mi zapravo bilo toliko važno, samo sam želeo da čujem Linu, imao sam osećaj kao da ona nije stvarna sve dok joj ne čujem glas. Osećao sam se užasnije nego što sam mogao zamisliti. Nisam o ničemu drugom mogao da mislim, samo sam okretao njen broj, nije čak bilo ni govorne pošte, prosto je delovalo kao da je obrisala sve što bi moglo da mi kaže da je ona stvarna, da je tamo negde i ni ne sluti šta sam ja uradio. Definitivno ludim, imao sam poteškoća sa disanjem, imao sam osećaj da mi se srce steže, znao sam da je to napad panike, ali ja sam se nadao da možda ipak umirem.
" Zdravo Eone", skočio sam na noge čim sam je čuo, odmah sam seo nazad jer sam izgubio sav osećaj u nogama. Želeo sam da zaplačem istog momenta, samo sam želeo da je zagrlim, da je imam u svom naručju, ne bi je pustio nikada. Glas joj je bio tih i promukao, verovatno sam je probudio, ali bio je to njen glas i nedostajao mi je neverovatno.
" Lina?", prodahtao sam sluđen svim emocijama koje sam osećao. Želeo sa da ona priča bilo šta, samo sam želeo da joj čujem glas. " Nemaš pojma koliko mi je drago da ti čujem glas, mislim da sam počeo da ludim, nisam više verovao da si stvarna. Toliko sam želeo da ti čujem glas."
Zaustavio sam se jer sam shvatio da brbljam, osim toga nisam je samo zato zvao, koliko god sam trenutno bio u ekstazi što joj čujem glas, moja savest je vrištala u mom umu.
" I ti meni mnogo nedostaješ. Da mogu javljala bih se svaki sat, ali nije moguće. Nemam ni sada mnogo vremena", zaustavila se i udahnula, delovalo je kao da se guši. Želeo sam da sam sa njom sada.
" Lina gde si? Doći ću do tebe, molim te, želim da te vidim. Moram da pričam sa tobom", suze su kliznile niz moje obraze. Nije me bila sramota što plačem, ako ništa ove reči su barem zvučale onako kako treba, kao preklinjanje.
" Ne možemo se videti Eone. Znam o čemu želiš da pričaš, znam i više nego što bih želela da znam", zastala je odjednom, nisam više čuo ni saobraćaj u pozadini sa njene strane veze, prosto je delovalo kao da je prekinula vezu. Sedeo sam ukočen, zaleđen, nisam bio u stanju ni da skinem slušalicu sa uha kako bih proverio da li je prekinula vezu.
" U redu. Razumem", uspeo sam da izgovorim ove reči dok su mi se grudi cepale. Nisam znao ni da li me je čula, ali nisam planirao da se pravdam niti sam želeo da je preklinjem, nisam zaslužio ništa. Ovo što sam trenutno osećao je bila savršena kazna. Smrt? Smrt je lak izlaz, ja ne mogu umreti, mogu živeti sa ovime do kraja vremena. Trgao sam se kada sam opet čuo saobraćaj sa druge strane.
" Eone...", sada sam tek shvatio, nije joj glas tih i promukao jer sam je probudio, ona je plakala, satima kako mi se činilo. Ovo je bolelo još više, ovo je bila savršena kazna, iako sam zaslužio još gore. "Ne možemo se videti jer nije sigurno da budeš sa mnom dok istražujem šta ste ti i .... Hana. Nije sigurno ni da pričamo, ali sam se javila da ti ne poludiš."
Eto ga, još jedan udarac, javila se kako bih se ja smirio. Jedva je izgovorila Hanino ime, ona stvarno zna sve.
" Molim te reci da me mrziš. Želim to da čujem. Reći ću ti sve, siguran sam da ćeš me onda mrzeti", preklinjao sam je da me kazni, ovo što je ona radila je bilo još gore, nije mi dozvolila čak ni da priznam.
" Slušaj me sada. Rekla sam ti da će izbor biti tvoj. Izbor će uvek biti tvoj. Nisam uopšte ljuta niti iznenađena. Samo ne želim.... Ne želim da slušam o tome. U redu? Ne mogu da slušam o tome. Seti se kako si se osećao kada ti je pokazala Nera i mene, sada zamisli da si video ono što ste vi uradili, ne želim da slušam o tome, ne želim uopšte da znam ništa više od onoga što znam", zvučala je tužno, zvučala je besno i nimalo iznenađeno. Ipak je rekla barem jednu stvar, nije bilo prebacivanje, ali samim tim što je rekla da pokušam da zamislim nju i Nera sam shvatio da je želela da znam da ju je ovo povredilo.
" U redu. Nećemo pričati o tome", klimnuo sam jednom glavom, "ali pričaćemo? Mislim videću te barem jednom? Nemoj nestati molim te."
" Videćemo se kada izabereš, izbor je tvoj, zapamti. Nemoj kriviti sebe. Ja te ne krivim samo...", nasmejala se, čuo sam gorki smeh, nisam morao da je vidim da bih to znao. Otvorio sam usta da joj kažem da ja uvek biram nju, da mi nije jasno kako se ono danas uopšte desilo. "Dala sam ti fer šansu, nemoj se čuditi što si zaboravio na mene. Htela sam skroz da ti obrišem sećanje na sve što smo proživeli, želela sam da vidim kako bi se odvijalo sve da me nikada nisi ni upoznao, ali obećala sam ti da će izbor biti tvoj. Zato si me zaboravio čim si je poljubio. Nije da imam prava da se ljutim, niti da ti prebacujem. Ti meni nikada nisi prebacivao, nikada nisi pokazao ni jednu trunku zameranja zbog Nera. Samo.... Boli svejedno, znala sam da će se desiti kad tad, ali nisam bila spremna i žao mi je što ti ovo govorim, nije fer od mene. Ne želim uopšte da ti prebacujem, samo ti govorim otvoreno kako je."
" Zašto si mi to uradila, to nije fer, sada ludim jer mi nije jasno kako sam to uradio. Ona je poljubila mene, sve bi bilo u redu da nisi to uradila, ne bih nikada mogao to uraditi. Lina, ja volim tebe", nisam mogao čak ni prizvati trunku besa što se igrala sa mojim mislima, prosto sam govorio da bih joj rekao da je volim. Nije bilo bitno šta je ona uradila, nije bilo ništa važno, ovo ne mogu ispraviti bez obzira na sve.
" Eone, zaboravio si je kada si joj uzvratio poljubac", rekla je nežno, nije čak ni bila hladna, rekla je ovo nežno kako me ne bi povredila. Voleo bih da prestane da se trudi da me ne povređuje, ovo je bilo hiljadu puta gore nego da se derala na mene. "Moraš znati još nešto. Ne želim da te povredim, nije mi to namera, ali.... Kada sam rekla da je izbor tvoj, to što si uradio i ne mislim na poljubac.... To je pre..."
Nije mogla da završi rečenicu, ali znam šta je želela da kaže, zbog toga sam se i osećao ovako. Kao da je nestala iz mog života. Presekao sam vezu, želela je da bude moj izbor, i bio je, ali ne potpuno. Osetio sam da se to dešavalo, ali u tom momentu nisam znao zašto, a sada je bolelo dovoljno da sam mogao iznova da osetim kao da mi se grudi cepaju.
" Dobro, zaslužio sam to", rekao sam bez ikakvog života u glasu, nisam zapravo imao volje da uopšte razmišljam, želeo sam da popijem neki lek i da spavam tri dana.
" Molim te nemoj. Sve što ja stvarno želim jeste da odabereš svoju sreću. Nisam obrisala sebe iz tvog uma, možemo obnoviti vezu, možemo uraditi šta god ti želiš, ali ako odabereš nju, želim da mi to kažeš lično", ovo je rekla kao da to znači da želi da se oprostim od nje, zvučalo je toliko konačno. Nisam mogao da zamislim život bez nje, sama pomisao da je ja oteram iz mog postojanja mi je bila nepojmljiva. Umirilo me je to što je rekla da možemo obnoviti vezu, umirilo me je što ne odlazi, bio sam dovoljno sebičan da mi je bilo drago zbog toga.
" Nedostaješ mi. Gde si? Briga me za opasnost", želeo sam je kraj sebe toliko da me je sve bolelo. Želeo sam samo da je zagrlim i to bi bilo dovoljno, samo da je vidim.
" Ne dolazi u obzir. Moram da pričam sa Nerom, a on nije glup, povezaće dva i dva odmah", jasno sam čuo strah u njenom glasu, možda čak i paniku, ali nije se radilo samo o tome da Nero shvati da ga ona pita za mene.
" Da li je Nero jedini razlog zašto ne možemo da se vidimo? Lina, da li si ti u opasnosti?" znao sam da je Nero neće povrediti, bio je neobično dobar prema njoj. Jedino što mi je padalo na pamet jeste činjenica da je ona u nekakvoj opasnosti.
" Vidiš. Kako očekuješ da se ja ljutim na tebe? Nisi ni trepnuo, ni sekundu nisi prebacio što idem kod Nera, nikada nisi. Koliko sam samo užasna bila prema tebi? Kako si ti podnosio sve ovo toliko puta, toliko dugo?", jecala je, sada sam razumeo zašto mi nije ni sekunde prebacila. Ona je po prvi put osećala ono što sam ja osećao ni sam ne znam koliko puta. Nisam imun na ljubomoru, nisam imun na bol koji mi je to zadavalo, ali nisam je mogao povrediti i prebacivati joj. Želeo sam je po svaku cenu.
" Lina ti znaš da bi ti ja sve oprostio, ali to ne znači da zbog toga ti moraš oprostiti meni. Ti si uvek bila iskrena prema meni, ja sam napravio frku kako ja nikada ne bih to uradio, žao mi je ako si mislila da je to bilo prebacivanje, nije. Ja samo želim tebe, nije me nikada bilo briga koju ću cenu platiti za to", objasnio sam sada kada sam razumeo o čemu ona razmišlja.
" Samo mi reci da li si u opasnosti?"
" Nisam u nikakvoj opasnosti, samo mi je čudno što te ne osećam pa sam malčice napeta", mogao sam da je zamislim kako se smeši nežno. Pored svega, prijalo mi je ovo što je rekla, nisam čak imao ni potrebu da se izvinim što me ne oseća, iako sam ja presekao vezu. "Žao mi je Eone, ali ne možemo se videti dok ti ne izabereš."
" Onda možeš odmah doći, ja uvek biram tebe", odgovorio sam iste sekunde. Sada kada sam znao kako sam uopšte mogao biti sa Hanom, nije u pitanju bila sudbina u pitanju je bila činjenica da sam zaboravio Linu.
" Ne. Nisi. Znam kako si se osećao dok si bio sa njom. Znam da se sećaš da si se osećao kao da to ima savršenog smisla. Ne moraš me zvati ako se ovo ponovo desi, zaista ne moram znati. Samo želim da budeš srećan. Doći ću ja kada bude vreme ne brini", osećao sam da mi suze opet mile niz lice, ona je sve znala, bila je u pravu. Nije bilo važno što sam se sećao kako sam se osećao, to nije bilo ništa u poređenju sa onim kako sam se osećao sa Linom.
" Jedino ti imaš smisla Lina. Molim te. Znam da kada kažeš da ćeš doći na vreme znači da ćeš čekati dok ja ne poludim ili te u potpunosti zaboravim. Ne želim nju, želim tebe."
" Ne želim da poludiš i nećeš me zaboraviti. Samo ćeš odabrati i ja ću doći. Moram ići sada kod Nera. Nedostaješ mi", čuo sam da krevet škripi, veorvatno je ustala, sigurno je već kasnila. Želela je da se ja umirim. "Volim te."
" Volim i ja tebe", odgovorio sam iskreno, uzdahnula je tužno na moje reči.
" Zdravo Eone", rekla je tiho, nežno, kao da se oprašta od mene. Plašilo me je to. Prekinula je vezu pre nego što sam joj išta odgovorio.
Nisam najbolje spavao narenih nekoliko dana. Izbegavao sam svakoga ko je uopšte pokušao da priča sa mnom. Nisam izlazio iz naše sobe često, pretvarao sam se da nisam prisutan kada bi me neko tražio, isključio sam ton na telefonu. Koliko god da sam se trudio naleteo bih na nekoga makar se šetao u sred noći, poludeo bih da sam bio stalno u sobi. Mislim da se na meni videlo da ne želim da pričam ni sa kim, svako bi prosto tužno klimnuo glavom i ostavio me na miru. Želeo sam svima da kažem šta sam uradio, ali nisam mogao to uraditi. Kako bih objasnio Eni ili Mihi? Ne bi razumeli, niko ne bi razumeo. Najgore sam se osećao jer sam izbegavao Hanu, dugovao sam joj objašnjenje, ali nisam želeo da se nađem u istoj prostoriji sa njom. Lina jeste rekla da sam zaboravio na nju jer sam poljubio Hanu, ali nije mi rekla da li to znači da je to okidač, da se neću sećati Line svaki put kada sam u Haninoj blizini. Kada nisam bio u našoj sobi bio sam u pokretu konstantno, nisam se zadržavao na bilo kom mestu, nisam želeo da me iko pronađe, pogotovo Hana. Šetao sam kroz šumu, nisam imao predstavu koliki predeo prekriva, ali znam da ima još mnogo delova koje nisam obišao. Nekoliko puta sam izašao iz zaštitnog polja, ali se nisam nikada zadržavao napolju.

Iskrao sam se napolje nakon što su svi u kući legli, još uvek sam se šetao, gledao sam kako se jutranja svetlost probija kroz stabla, imao sam osećaj kao da posmatram samu magiju prirode. Pokušavao sam da sam shvatim šta sam ja, pokušavao sam da vidim koji deo dana je moj, nisam bio uspešan danas, kao ni prethodnih dana. Ipak se nisam zaustavljao, danas sam išao ka zapadu, vrteo sam svoj telefon u ruci nervozno, nosio sam ga sa sobom za slučaj da se nešto desi. Osećao sam se užasno jer ih sve izbegavam, ali nisam mogao da budem sa njima dok ne pričam sa Hanom. Telefon je zavibrirao u mojoj ruci, a meni je skoro istog momenta sinulo koliko sam zapravo bio glup, imao sam odgovor u svojim rukama sve vreme. Prvo sam morao da vidim ko me zove. Čim sam video broj prevrnuo sam očima.
" Kako je Lina?", pitao sam čim sam se javio, bio sam siguran da me zove jer je mislio da ja nisam znao da je bila ko njega. Želeo sam odmah da mu stavim do znanja da ne može da me isprepada niti iznenadi. Osim toga nije mi bilo jasno zašto me stalno zove. Šta želi od mene, da budemo prijatelji?
" Dobro je. Spava", čuo sam jasno podsmeh u njegovom glasu. Nisam mogao znati da li govori istinu, ali mislim da me ne bi lagao. Želeo je odmah da me izbaci iz takta, uspelo je naravno, ali nisam nameravao da njemu to pokažem.
" Onda možeš biti kratak, ne želim da je probudimo", prošaputao sam sakrivajući koliko me je ovo ipak pogađalo, naravno da me je pogađalo. Nije moralo značiti ništa, ali kako bih ja znao? Ne, neću proispitivati Linu. Verovao sam joj.
" Biću kratak", odgovorio je, čuo sam da je bio besan. Ispravio sam se iznenađeno, ovo je bio prvi put da sam čuo istinsku mržnju u njegovom glasu, mrzeo me je. Ono malo kontakta kojeg sam imao sa njim, bio je dovoljno civilizovan da sam smatrao da me ne vidi kao pretnju, nisam mu se sviđao, ali nije me mrzeo. Sada je bilo očigledno da me mrzi, nije sakrivao to.
" Onda reci šta imaš i nemoj me zvati više", odgovorio sam sa jednakim dahom mržnje, nije bilo potrebe da se lažemo, mrzeo sam ga. Mrzeo sam ga jer je povređivao Linu, mrzeo sam ga jer ga je ona volela, nisam glup, znao sam da će ga uvek deo nje voleti. Pomirio sam se sa tim, ali muško sam kao i svako drugi, mrzeo sam ga zbog toga.
" Ne znam šta si joj uradio, ali budi siguran da ću načina da te uništim ako je ikada više budem video ovakvu. Vidiš ja znam kakav sam bio prema njoj, to je moja greška bila, greška koju nikada neću ponoviti. Bio sam loš prema njoj, znam to, ali ja sam je uvek štitio, uvek. Ako je vidim još samo jednom da plače zbog tebe.... Čuvaj se Eone, jer nemaš pojma ko sam ja", jeza se spustila niz moju kičmu. Voleo bih da kažem da me nije plašio, voleo bih da mogu reći da nisam želeo da mu objasnim o čemu se zapravo radi, ali bio sam zaleđen i jesam se plašio. "Da li je to dovoljno kratko za tebe?"
" Računaću na to", odgovorio sam osećajući odjednom olakšanje. Možda ima neke koristi od Nera, ako je već i povredim, onda ću barem dobiti kaznu koju zaslužujem i sve će nestati.
" Drago mi je da se razumemo, idi sada, zovi naš mali riđokosi poklon."