Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 22

Ovo je moja odluka

01

Probudio sam se negde u toku noći, bio sam žedan. Trebao bih navići da držim čašu vode pored kreveta. Izvukao sam se pažljivo ne želeći da probudim Marka. Kada sam već stajao kraj kreveta, shvatio sam da on nije ovde, što je bilo čudno. Mogao bih se zakleti da je bio tu kada sam zaspao. Možda ga je Sonja odnela. Nisam mogao saznati sada svakako, zato sam odlučio da odem do kupatila i popijem čašu vode pre nego što pokušam opet da zaspem. Tek kada sam upalio svetlo u kupatilu sam primetio da nešto nije u redu. Ogledalo ispred mene mi je pokazivalo odraz sobe iza mene, barem onaj deo koji je prekrio plašt svetlosti iz kupatila. Okrenuo sam se u mestu kako bih proverio da je ono što sam video u ogledalu bilo stvarno, ali i dalje je bio tu. Kofer je stajao kraj mog dvoseda. Taman sam rešio da pogledam na kartici čiji je kada sam čuo korake na hodniku, ugasio sam svetlo i našao se pored vrata. Već posle dve sekunde gleao sam kako se snop svetlosti širi ka terasi dok neko tiho otvara vrata moje spavaće sobe. Odmah sam bio svestan da je osoba koja je ušla osoba koja je kao ja, celo biće mi se ispunilo njenom nervozom, njenim strahom, nije bilo moguće da ljudsko biće oseća na taj način. Sitna figurica je tiho zatvorila vrata, skoro sam poskočio kada je brava škljocnula, ova tišina je ispunila moj sluh prazninom sve do tog momenta. Čuo sam da je i drugo srce preskočilo otkucaj kada se ovo desilo, jedino mi nije bilo jasno kako ova osoba nije čula moje, niti moje disanje. Šta je toliko moglo okupirati misli ovoj osobi da ne oseti da je ja posmatram? Brojao sam korake do kofera i upalio svetlo zaslepivši nas oboje na momenat. Zatvorio sam oči čvrsto na sekundu, kada sam ih otvorio ispred mene je stajala devojka nešto mlađa od mene, likom, starija od mene u duši. Gledala me je smeđim očima uplašeno, njene plave lokne su poskočile kada se trgla primetivši me. Nije mi prijalo što me se toliko plaši, ali sam svejedno ostao naslonjen na zid, prekrstio sam ruke ispod grudi tvrdoglavo.
" Sada smo kvit, ja sam se iznenadio kada sam video kofer, ti si se iznenadila kada si videla mene", slegnuo sam ramenima kada sam shvatio da se ponašam kao kreten. Ko god da je ova devojka bila nije mogla doći do ove sobe bez provere, ko zna šta sam prespavao, osećao sam se kao da sam spavao danima. Nije reagovala na moje reči, gledala me je kao da vidi nešto što ne može biti stvarno, možda nije znala da je ovo moja soba. Laganim korakom sam došao do dvoseda kako je ne bih uplašio, spustio sam se polako na dušek i okrenuo ka njoj. Nije se pomerala, samo me je pratila pogledom.
" Dakle.... Ja sam Eon, a ti si?", iz nekog razloga i na ovo se trgla, nisam baš sasvim razumeo šta je osećala, nisam mogao da doprem do nje. Da li se ona štitila? Da li je to uopšte moguće?
" Ja sam stigla pre par sati i moja soba.... se renovira. Svi su nekako.... Spavali, ova soba je bila jedina odvojena, pa sam ostavila stvari ovde", delovalo je kao da je u sekundi došla sebi, čak je zvučala i nadmeno dok je pričala. Osećao sam kako mi se leva obrva bez moje volje podiže, kao da joj ne verujem.
" Nisam znao da se sobe koje ne koristimo renoviraju.... U redu. Možeš spavati u mom krevetu, ja ću spavati na dvosedu", predložio sam i legao dok sam govorio, koliko god sam se osećao kao da sam prespavao nedelju dana, bio sam još uvek nekim čudom umoran. Sada je ona podigla jednu obrvu sumnjičavo. Zašto mi sve deluje kao da se nas dvoje takmičimo u nekakvoj igri? Nije bilo nikakve igre, ja nju prvi put u svom postojanju vidim.
" Hvala ti, ali ovo je očigledno tvoja soba, a ono je tvoj krevet. Ako neko treba da spava na dvosedu, onda je taj neko...", pokazala je palcem na sebe i spustila se na dvosed nasuprot mene. Čak je i legla pogleda uprtog u plafon. Nisam imao pojma šta se ovde dešava.
Gledao sam je u neverici kako mi se činilo minutima, dovoljno da sam do detalja prostudirao njen profil. Imala je uzan, špicast nos, mala puna usta. Kosa joj je bila zlatna i rasula se oko njenog lica i ramena u talasima, njene smeđe oči su odjednom skrenule na mene. Sada sam video njeno lice srcastog oblika. Delovala je nežno i strašno istovremeno, bilo je murosti i tuge u njenim očima, nije mi bilo lako da održavam pogled na njenim očima, nešto u njoj me je teralo da sklonim pogled, kao da me je ona na neki način terala da skrenem pogled sa nje. Ako neko od nas dvoje ne progovori u narednih nekoliko sekundi, skrenuću pogled, a nisam želeo da priznam njenu pobedu.
" Lepa soba, vidi se da je ženska ruka imala udela u ovome. Prijatno je i toplo", prokomentarisala je posebno naglasivši ono poslednje. Šta bi to trebalo značiti? Da ja nisam prijatan niti topao? Skoro sam podigao obrve uvređeno, ali sam se suzržao.
" U pravu si, jeste. Preneću joj tvoje pohvale", ogovorio sam kezeći se ljubazno. Nisam imao pojma zaašto sam se ovako ponašao, ali ona me je izazivala. Svejedno, trebao bih biti iznad ovog detinjastog ponašanja. Šta sam joj ja uopšte mogao skriviti da me izaziva ovako? Mogao sam osetiti da je ljuta na mene iz nekog samo njoj poznatog razloga.
" Gde je ta misteriozna žena?", pitala je suzdravajući osmeh, kao da se smeje nekoj internoj šali koju ja ne znam. Možda su se poznavale, mada sam siguran da bi mi barem jednom pomenula da joj dolazi neka stara prijateljica u posetu.
" Ne bih znao da ti odgovorim. Stigla je pre neki dan.... Ne znam, sada očigledno nije ovde, a ja ne mogu da provodim sve svoje vreme nervirajući se, ona zna šta radi", da nisam znao bolje bio bih siguran da ju je ovo na momenat iznenadilo, možda čak i povredilo, nisam mogao ni jednu njenu emociju osetiti dovoljno da je imenujem. Možda sam ja ipak bio više iznenađen od nje, nisam očekivao da bih ovako nešto ikada rekao, pogotovo ne nekome ko je uleteo u našu sobu u sred noći. Ko je ova devojka uopšte?
" Tesa, ja sam Tesa. Vama na usluzi. Bila sam pozvana. Četvorka je zahtevala moje prisustvo", objasnila je jednostavnim tonom, čak možda i umornim. Kao da je ovo ponavljala hiljadu puta u poslednja dvadeset četiri sata. Imajući u vidu da se verovatno susrela sa Mihom, možda čak i Monom ili Manom, verovatno jeste ovo ponovila više puta. Mada to nije bilo važno, kako je znala da sam se to pitao?
" Imala sam dobrog učitelja", skupila je usta kao da je upravo pojela limun. Ko god bio taj njen učitelj nije imala lepo mišljenje o njemu, a meni je na um palo samo jedno ime, jedna osoba. Nero. Kako sam to pomislio podigla je obrve i nasmejala se veštački kao da želi da mi kaže, bravo, nisi morao biti genije da bi to pogodio.
" Zbog njega su te i zvali, zar ne?", to je bio logičan zaključak. Želeli su da saznaju šta on zna, a ako je on bio njen stvaralac, učitelj, kako god, onda je ona mogla da zna dosta toga što bi pomoglo.
" Zbog njega...", klimnula je glavom nezainteresovano i brzo nastavila istim tim neobaveznim tonom, kao da mi govori kako je napolju lep i sunčan dan, "i zbog tebe. Jasno mi je da do sada nisi bio preterano posvećen onome što si. Zapravo jasno mi je da do pre kraćeg vremena nisi ni znao. Ovde sam da te naučim svemu što znam. Provodićeš puno vremena sa mnom."
Okrenula se ka meni i kezila mi se kao da je to najgora kazna koju sam mogao dobiti, kao da mi upravo ona zapravo može presuditi. Shvatio sam da će ovo biti moj test, da li postoji šansa da postanem kao Nero? Nije da bih se bunio, želeo sam i sam da znam odgovor na ovo pitanje.
" Lep i pametan, biće nešto od tebe", namignula mi je smešeći se zabavljeno ovaj put. Odjednom se uozbiljila i skrenula pogled ka plafonu, čak i pri slaboj mesečini video sam da je zatvorila oči čvrsto. Prekrstila je ruke ispod grudi, "sada bih želela odmoriti. Imala sam veoma dug dan, zapravo dugu nedelju, ali o tome neki drugi put. Laku noć Eone."
" Laku noć, Tesa", rekao sam ovo kao psovku, nervirala me je više nego što sam očekivao da me može iznervirati neko koga zapravo ne poznajem. Bilo kako bilo nisam nameravao da se vratim u krevet, ako ona može reći da nisam prijatan, a ponudio sam joj moj krevet, onda mogu ja da budem tvrdoglav i ostanem ovde.