Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 12

Ovo je moja noć

02

Eni i Miha su bili presrećni kada im je Lina konačno rekla da zna ko je, Miha pogotovo, mrzeo je što mora da pazi na svaki pokret. Pojavljivao se ispred nje kad god je pomislio da se zamislila, uživao je u tome da je iznenadi, kada god bi radila nešto i nabrala obrve podigao ju je i nosio po dnevnoj sobi dok se ona kikotala. Eni je bila srećna što je delimično dobila svoju najbolju drugaricu nazad. Prvo ju je izribala što joj nikada nije rekla za Nera, mislila je da je ja ne čujem. Čuo sam je, ali ja sam imao dovoljno pristojnosti da je nikada to ne pitam, mada sada kada sam čuo šta je odgovorila Eni nisam mogao da prestanem da razmišljam o tome. Volela ga je, voleo je on nju, pored svega što joj je uradio ona ga je volela. Rekla je da misli da je to zato što je mene zaboravila, ali ja nisam mogao da izbacim to iz misli. Nije se sećala zašto nam nije rekla, ali je rekla da je sebi napisala poruku, kada me je obrisala iz sećanja, napisala je poruku da je ona dobra žena i da ona voli svog muža. Eni se pitala zašto je zaboravila i nju i Mihu kada je zaboravila mene. Nije mi bio potreban odgovor od Line da bih znao da ih je zaboravila jer je zaboravila sve što ima veze sa mnom. Setila ih se jer oni nisu ja, kada ih je videla setila ih se, ali mene se nikada neće sećati. Niti će se sećati naših grupnih momenata, seća se njih pre nego što su oni upoznali mene.
" Nisam ti nikada rekla, sećaš se dana kada sam pobegla kroz prozor, kada smo se prvi put upoznali zapravo...", počela je Lina jedno popodne dok smo svo četvoro sedeli u dnevnoj sobi i slušali muziku. Ja nisam bio svestan muzike, osećao sam da je zabavlja nešto što nema veze sa onime što se upravo dešava, želeo sam da znam šta joj je izmamilo osmeh. Svo troje smo je gledali čekajući da nastavi, nismo znali kome se obraća jer je spustila pogled smešeći se zabavljeno.
" Koga pitaš Lina, poludeću ovde od znatiželje. Svi se sećamo tog dana, mislim da sam se postarao da to niko ne zaboravi", Miha je prvi izgubio strpljenje, hteo sam da ga udarim, ali Lina se zakikotala i to je bilo dovoljno da mu budem zahvalan. Podigla je pogled stidljivo, ali nije gledala njega, niti mene, pitanje je bilo postavljeno Eni.
" Svi se sećamo Lina, još uvek nam nije jasno šta smo uradili pogrešno", odgovorila joj je Eni kroz kikot, ali ja sam se sećao koliko je plakala zbog toga. Svi smo bili povređeni zbog toga, ubeđivao sam je da to ništa ne znači, da ćemo ispraviti to, šta god to bilo. Poludeo sam dok mi nije poslala poruku da joj Lina veruje.
" Vaša imena, mislila sam da si pročitala moj dnevnik, da me ismevate. Mislila sam da si ih obavestila da se igraju, samo što Eon nije bilo slično onome što sam ja mislila da je njegovo ime. Mislila sam da me bukvalno ismevate jer nemam život, jer sanjam prijatelje koji ne postoje", zakikotala se postiđeno, Miha je prasnuo u smeh, Eni je odmahnula glavom, ali ja nisam mogao da dođem sebi.
" Kako to misliš njihova imena, u tvom dnevniku je samo Nik", progovorio sam zbunjeno, skrenula je pogled na mene i podigla obrve. Naglašavala mi je time nešto što bi trebalo biti očigledno, ali ja to nisam video. Nisam razumeo na šta misli.
" Nisam vas poznavala, bili ste totalni čudaci, a ja sam bila još veći čudak koji je sanjao svo troje i muža kojeg nemam, naravno da sam obrisala imena. Eni je bila Eli, Miha je bio Mika. U mojem snu su ličili, ne dovoljno da ih povežem sa ovim likovima. Ti si u mojem snu imao dugu crnu kosu, Nero je bio plav, a ne riđi. Nije bilo šanse da ti dam dnevnik u kojem pišu ta imena, iz sna koji sam sanjala pre nego što sam tebe prvi put videla u parku", smejala se dok je pričala. Ja nisam znao da je ona sanjala to pre nego što nas je upoznala, ali mi se svidelo to. Nasmejao sam se nežno, sećala se barem delića mene iz prošlog života.
" Nero jeste plav", prošaputala je Eni, skrenula mi je pažnju iste sekunde, sve ostalo je iščezlo iz mojih misli. Okrenuo sam se ka njoj, nije gledala Linu, gledala je mene. Promakla mi je ta činjenica, kako mi je mogla promaći ta činjenica? Pored mene, emocije su se smenjivale u Lini, svi smo to osećali. Znao sam to jer su i Eni i Miha već bili uplašeni, zabrinuti. Ja, ja sam bio besan. Nisam je pitao najvažnije pitanje od svih. Nisam mislio da je bitno, očigledno sam pogrešio.
" Nisi nam rekla šta ti je pokrenulo sećanja", prošaputao sam kroz zube i skrenuo pogled na nju, ali ona je sedela opušteno, kao da se ništa ne dešava. Kao da ne oseti našu nervozu, moj bes.
" Našla sam knjigu u tvojoj polici, moju knjigu, pročitala sam ono što sam napisala. Htela sam vas pitati koji je to jezik uopšte?", objasnila je jednostavno, nisam mogao proceniti da li laže, nije delovalo da laže, nije osećala grižu savesti. Vrteo sam sećanja, nisam mogao da se setim promene. Sakrila je ovo od nas, očigledno nisam mogao proceniti kada krije nešto od nas.
" Ti se možda ne sećaš, ali mi smo provodili dosta vremena zajedno. To je naš jezik, izmišljen jezik", kikotala se Eni, ona je već zaboravila da je Lina rekla da je Nero riđokos, on jeste bio plav. Nisam mogao njegov lik da zaboravim, nikada ga neću zaboraviti, imao je plave lokne, nije bio riđi.
" U knjizi nije taj jezik, u knjizi je njen jezik. Ja nikada nisam uspeo da ga dešifrujem, nikada nisam saznao šta piše, osim beol. Znao sam šta to znači, ona mi je rekla kada je...", zaustavio sam se, a onda skrenuo pogled na Linu. Dobro je odigrala ovo, skrenula nam je svima misli sa onoga što smo želeli znati, usadila nam je novu znatiželju.
" Želiš da znaš šta piše, osećam to", nasmejala se i ugrizla se za usnu.
" Posle toliko decenija koje sam proveo pokušavajući da dešifrijem te reči, ne, ne zanima me uopšte", odmahnuo sam glavom i zagrlio je čvrsto, a ona se zakikotala se u moj vrat. Držao sam je kako mi ne bi pobegla pre nego što dobijem sve odgovore.
"Vas dvoje postajete nepodnošljivi za gledanje", frknuo je Miha, kao da je zaboravio da smo pre bili još gori. Nasmejao sam se na sav glas kada su mi misli skrenuli na tu putanju.
" Ako niko neće reći ja ću reći, ja želim da znam šta piše. Prevrnuli smo celu biblioteku tražeći tvoju knjigu. Mogla si nam dati neku drugu naznaku, osim jedne reči. Ne znam ni kako je ovaj ludak povezao da treba da nađemo baš tu knjigu", brbljala je Eni, ali to je bio njen način da suzbija znatiželju. Da joj dozvolim obesila bi Linu za palčeve dok nam ne kaže sve što je ona želela da zna.
" Zato što je bio sa mnom kada sam to pisala, pitao me je šta sam napisala, rekla sam mu značenje samo te jedne reči", objasnila je, svi smo prestali da dišemo u istoj sekundi. Kako se ona toga sećala? Nije bilo moguće da se ona toga seća.
" Lina.... Da li se ti sećaš mene?", pitao sam, nisam se mogao zaustaviti, ali sam se pokajao jer je odmahnula glavom tužno.
" Ova knjiga pripada onome sa kime sam trebala provesti večnost. Neću ga videti više, neću ga se sećati, ali on će me naći. Moja duša će ga zvati, moja duša će ga prepoznati, a ova poruka će mi reći ono što treba da znam. Moja duša je njegova, pre nego što umrem znaću to, a on će...", ućutala je odjednom, pričala je tiho dok je govorila, bila je sakrivena u mom vratu, ali smo je svi čuli savršeno dobro. Osećao sam da plače, bila je srećna, ali je plakala. Nisam znao šta bih trebao uraditi. Perifarnim vidom sam primetio da se Eni skupila uz Mihu, i ona je plakala.
" Da li si napisala koju si magiju bacila?", pitao je Miha ono što moje usne nisu mogle da kažu. Bio sam opijen rečima koje je rekla, ona me nije zaboravila bez razloga. Ona je znala razlog.
" Da li si napisala zašto si to uradila?", prošaputao sam, nije me bilo briga što me svi čuju, svi smo želeli da znamo.
" Piše da se ne smem setiti. Ja ne želim da se setim", odgovorila je jecajući, skupila se u moje krilo. Preko njene glave video sam Eni i Mihu, oboje su je gledali tužno.
" Svi znamo da je nešto veliko u pitanju Lina, ne moraš se plašiti, svi ćemo ti pomoći. Niko ti neće nauditi", prošaputala je Eni, a Lina se trgla na njene reči. Nisam joj video lice, ali sam bio neverovatno svestan svakog dela njenog tela.
" Želela sam da budem slobodna. Mislila sam da sam slobodna. Ako se setim neću biti slobodna", prošaputala je toliko tiho da sam bio siguran da je niko nije čuo osim mene, ali Enine zenice su se raširile, mišići na Mihinim rukama su se napeli.
" Ti znaš da mi nikada ne bismo dozvolili da te on pronađe, da te odvede, on ti neće nauditi", Miha je govorio nežno, ali je govorio čvrsto stisnute vilice. Besneo je, besneo je jer se Lina plašila, ja ne znam kako sam ja ovo mogao da posmetram kao da nisam zapravo ovde.
" Ne možete vi ništa da uradite da ga zaustavite, ja mogu. Tako što se neću setiti", odgovorila je čvrsto stisnute vilice, a ja sam konačno shvatio zašto nisam besan. Ja sam prestrašen.
" Želeo je da znam", prodahtao sam boreći se za dah. Borio sam se sa svojim mislima, prsti su mi igrali, grudi su mi se podizale uspaničeno. Pronašao ju je, pronašao ju je i ja to nisam ni primetio. On je bio sa njom, on ju je pronašao.
" Eone, da li si dobro?", Lina me je gledala uspaničeno, ali ja je nisam video zapravo. Video sam njena usta, razmaazan crveni ruž, prstima sam prešao preko ivice njene usne, uzmakla je. Shvatila je, pokušala je da se odmakne od mene, ali nije bilo šanse da bi je ikada pustio.
" Poljubio te je, tako si se setila", pričao sam tiho, ali jedva da sam bio svestan da nisamo sami, jedva da sam bio svestan ičega osim njenih očiju.
" Naravno, bila je bleđa nego što sam pomislio da iko može biti. Trebala si nam reći, imali smo ga", pridružio se Miha, više sam ja njega smirivao nego on mene kada je Lina imala mali sastanak sa starim prijateljem. Sada mi je jasno i ko je on, znao sam da ona nema prijatelja, kako sam bio glup.
" Da li mogu da znam o čemu vi pričate? Lina? Da li imaš nešto da mi kažeš?", Eni je prekrstila ruke ispod grudi besno. Lina je uspela da se iskobelja iz mog zagrljalja i već je ustala i otišla u našu sobu.
" Šta sam rekla pogrešno?", Enina leđa su se povila, usta su joj se povila u uglovima. Miha ju je zagrlio iako nije delovalo da je o tome mislio, to je bio refleks na njenu tugu. Lina nije znala koliko je u stanju da je povredi, sve nas. Možda sada malo bolje razumem njenu želju da zaboravimo njene prošle reinkarnacije, ona nije kriva za to, a mi joj još uvek ne praštamo.
" Povređuje je što je ispitujemo, htela je da nas zaštiti. Nije mi rekla, nisam mogao ni da pretpostavim.... Mesecima nisam primetio da se ona seća, nisam primetio ono veče promenu jer sam samo razmišljao o tome da ju je neko poljubio...", pokušavao sam da dođem do poente, ali poenta je bila upravo to. Moja ljubomora je zamutila ono što se desilo, ono što sam trebao primetiti odmah. Naša veza se uvek završavala kada on uđe u njen životni vek. Prošli put je bilo drugačije, ali prošli put me je ona ostavila. Tada nije bila primorana da ode, ona je odabrala da ode, a ja tek sada shvatam da joj nisam oprostio. Bolelo je, ali sada ja bila ovde i ja joj nisam dao novu šansu iako je ona to pružila meni. Tretiram je kao pticu u kavezu zbog nečega što nije ona uradila, što se ni ne seća da je uradila.
" Šta se dešava? Ti si.... srećan?", Eni me je odmeravala smešeći se srećno, kao da je zaboravila da smo pričali o nečemu sasvim drugom. Miha mi je namignuo, a ja sam ih oboje gledao zamišljeno, zatim sam se i ja nasmejao.
" Decenijama, decenijama osećam tvoju tugu. Toliko je vremena prošlo da sam je prestala primećivati, pogotovo od kada smo našli Linu. Nisam primetila da je tu sve dok.... dok nije nestala", nasmejala se šire, a onda se namrštila tužno, "žao mi je što sam zaboravila da patiš."
" Eni, ne patim. Osim toga.... Želim da pričam sa Linom, imamo problem", skupio sam usne besno. Nije bilo ljubomore ovaj put, odabrala je mene, a ja ću uraditi sve da se nikada ne oseća kao da treba da krije stvari od mene jer očekuje da će me to povrediti.
" Kakav problem? Ti si srećan, ona zna ko je.... Sve je savršeno", slegnula je ramenima Eni, ali je Miha odmahnuo glavom.
" Pronašao ju je Eni, to je ono što ti je promaklo", prošaputao je piljeći u mene, a ja sam već bio na nogama, bio sam u sobi pre nego što sam čuo Eninu reakciju.

" Bio je nežan, nisam videla ništa loše u njemu, ništa, mislila sam da je vampir ili tako nešto. Sve priče su mi prolazile kroz misli, pitala sam ga šta je on, rekao je da je pitanje šta sam ja.... Poljubio me je i videla sam sve, onako kako bi trebalo biti. Videla sam njega, videla sam Eni, videla sam Mihu, videla sam tebe, videla sam sebe kako se krećem kao mačka, videla sam sebe kako stojim u pozadini dok on ubija nekoga, ali on nije ubijao nevine, ubijao je zle. Ne sećam se još uvek prošlih života, znam da ih je bilo, videla sam samo isečke, ali tebe nema ni u jednom od njih. Volela bih da te se mogu setiti, da nađem način da ti objasnim zašto sam uradila to što sam uradila, ali Nero je rekao da ću ga ja potražiti ako se setim, a ja se plašim da hoću. Rekao je da ima sve vreme sveta, da mi neće dozvoliti da budem sa tobom. Ja ne želim da budem sa njim, ne sećam se tebe, ali znam da te volim", počela je da priča čim su vrata bila zatvorena iza mojih leđa, sedela je skupljena na sredini kreveta, omotala se prekrivačima i sedela pognute glave.
" Lina, mislim da je vreme da ti ispričam šta si mi rekla kada si odlazila. Nije fer prema tebi da ti to prebacujem, da te gušim i da ti ne dajem pravu šansu", odgovorio sam joj, ali mi je kroz misli prolazilo samo jedno, bio je nežan, nije ubijao nevine... Ona nije imala pojma ko je on.
" Želela bih to da znam, kako bih razumela", podigla je pogled konačno. U jednom dahu sam se našao iza nje, naslonio sam se na zid, a ona se spustila i legla na moje grudi. Sedeli smo isto kao što smo sedeli ono prvo veče u mojoj sobi. To prvo veče kada sam mislio da će otići jer sam je poljubio, jer sam mislio da sam preterao. Nije me se sećala, ne samo zato što se nije sećala ni sebe. Mene se ne bi sećala svakako. Nisam znao kako će reagovati, kako bih ja reagovao kada bi me odbila, a to me je plašilo više od svega.
" Ono što ti misliš da znaš o njemu nije istina Lina. Ne znam kako si uspela sebe da ubediš u to, ali sam uveren da to ima veze sa tvojim igranjem sa sećanjima. Koji god tvoji razlozi bili, ti si ubedila sebe u to da je on dobar, da ga voilš, da moraš ostati uz njega...", slegnuo sam ramenima, nisam razumeo, nisam mogao da nađem jedan valjani razlog za to što je uradila. Mogli smo je zaštititi, ja sam je mogao zaštititi, mogli smo da učinimo sve da ona bude nevidljiva za njega.
" To je bio jedini način da budem sa njim. Bez obzira na to što sam te zaboravila, ja bih patila za tobom, nemoj da misliš da ne bih. Uvek bih osećala da mi nedostaje deo mene, da bih bila srećnija negde drugde, da to nije život koji bih trebala da živim.... Sve što sam ja uradila, uradila sam da dođe do toga da me on ubije, to je sve što ti mogu reći", objasnila je tužno. Mogao sam da osetim da ni ona nije srećna zbog toga, da joj nije sasvim jasno sve, ali da joj je žao što je to moralo da se desi.
" Da li si sigurna da želiš da ti ispričam ono čega se ne sećaš?", prošaputao sam. Možda je stvarno bolje da se ona ne seti, ako je već išla do tih granica da bi ispunila nekakav plan koji je imala. Šta ako joj se sećanja vrate zbog onoga što joj ja kažem?
" U mojoj knjizi ne piše da sam ti rekla značenje reči", odgovorila je tiho, a moje srce je podivljalo, ali nisam imao hrabrosti da pitam. Nastavila je pre nego što sam se sabrao, "ti si mislio o tome, kada.... Kada sam umrla. Zato što sam rekla tu reč, mislio si o tome kada ti je razbio glavu, a ja sam to videla, nisam se setila.... Neću se setiti ako mi ti ispričaš. Meni će to biti kao da slušam priču. Neću moći da povežem to sa mojim bićem, moj um odbija da prihvati to kao deo mog života. Kao kada se napiješ, ne sećaš se ničega, čak ni kada ti drugi pričaju šta si uradio, a ti se i dalje ne sećaš. Meni je tako."
" Znači ja sam tvoje pijano iskustvo?", pitao sam navodno zaprepašćen, zapravo mi je bilo drago što konačno razumem kako ona doživljava sve ovo, to jeste deo nje, ali ona se ne seća toga kao dela nje. Nije odgovorila ništa, zakikotala se i jednom klimnula glavom.
" Možda je bolje da ti pokažem.... Spavaj Lina."
Uzdahnula je umorno, osetio sam kako joj se mišići opuštaju, usta su joj se opustila, bila je prelepa kada spava. Spustio sam obraz na njenu kosu, čekao sam da mi se misli izgube, a onda sam ih skupio u jednu tačku.