Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 37

Smrt uvek dođe po svoje

04

Nisam znao šta sam očekivao, ali sigurno nisam očekivao da će Luna da se pozdravlja sa svima i razgovara sa svakime posebno. Svima je rekla nešto što ih je nateralo da izgledaju kao da mesečare. Cela prostorija je bila veoma tiha sada. Svi su sedeli i piljili u Lunu. Alek je stajao kraj Nerovog trona, Hana nije više bila tamo, bila je sa moje leve strane. Jedine osobe koje nisu delovale kao da su u transu su bili Nero, Alek, i naravno ja. Luna je sedela u krugu naših prijatelja i mrmljala nešto toliko tiho da nisam mogao čuti reči. Nisam bio siguran da bih je razumeo svakako. Stajao sam nasuprot nje, kraj mene je bila Hana, sa Hanine leve strane je bila četvorka, sa moje desne strane su bili Miha, Eni, Mona i Mana. Nisam skidao pogled sa Lune, ali sam osećao Nerov i Alekov pogled na sebi. Bili su nasuprot mene, Nerovo uzbuđenje i Alekova nervoza su jedva dopirali do mene, nisam zapravo mogao da se koncentrišem ni na šta. Luna je bila centar prostorije i delovalo je kao da je ona Sunce, a svi mi smo planete u njenom gravitacionom polju. Sve me je vuklo ka njoj, ali nisam mogao da se pomaknem zapravo, delovalo je kao da je vazduh pun težine koja me guši, ali sam nekako ipak disao. Dok je govorila njen lik se počeo menjati, na momenat je tamo bila Hana, menjala se dalje, menjala joj se boja kose, menjao se njen fizički opis, sve se menjalo, a ja nisam stigao ni da je vidim redovno već bi se promenila, na kraju je ispred mene sedela Lina.
" Lina?", prošaputao sam zbunjeno. Ko je Lina?
Podigla je pogled i gledala me smeđim očima prestrašeno kada sam progovorio. Čuo sam da njeno srce kuca brže, moje biće je postalo slabo zbog toga, osećao sam se krajnje nemoćno zbog tog pogleda. Gubio sam kontrolu nad svojim udovima, noge su me jedva držale uspravno. Srušiću se svakog momenata.
Progovorila je nekoliko stranih reči i na kraju moje ime, a ja sam imao osećaj kao da se ceo dvorac srušio na mene kada je izgovorila moje ime. Shvatio sam da su mi oči zatvorene posle nekog vremena dok je sve prolazilo kroz mene, sećao sam se svega. Silina svih sećanja koja su tekla kroz mene je bila gotovo nepodnošljiva, bol je rastao u meni, bes. Otvorio sam oči i video Linu kako me gleda prestrašeno, ne samo Lina, cela prostorija je bila tiha i svi su gledali mene, niko nije više gledao Linu, svi su čekali moju reakciju, a ja? Ja sam osećao toliki bes u sebi da nisam bio u stanju da progovorim. Ne mogu da verujem da je ovo uradila, od svih stvari koje je ikada uradila, ovo, ovo je bilo najgore. Ona je izabrala ceo moj život, nije imala prava to da uradi, pogotovo ne nakon što sam joj rekao tačno šta želim. Trebala je samo to uraditi, kajala se, znao sam to, ali nije imala prava, nikako nije imala prava ovo da uradi.
" Šta čekaš?", čuo sam Nera kada je prošaputao pitanje sa neverovatnim uzbuđenjem, kao da samo čeka da ja poludim i krenem da se derem na Linu. Nisam nameravao to da uradim, voleo sam je, zato sam i stajao ovde čekajući da se saberem. Još uvek sam se sećao Alekovog upozorenja, bio je u pravu. Neću upraopastiti ovo sada kada konačno mogu da imam sve, Lina nikada više neće uraditi ovako nešto, konačno mogu biti srećan sa njom.
" Ne još", odgovorio mu je Alek, njegov odgovor me je zbunio, Nero uopšte nije postavio pitanje meni. Pitanje je postavio Aleku, ali ja nisam mogao sada skrenuti pogled na Aleka iako sam želeo da znam o čemu njih dvojica pričaju.
" Hana, možeš se vratiti ovde", kraj mene Hana se trgla na Nerove reči, način na koji joj je praktično naredio da dođe kod njega me je razbesneo, ponašao se prema njoj kao da je ona njegovo vlasništvo. Našla se kraj njega iste sekunde, stajala je sa njegove leve strane, dok je Alek stajao sa njegove desne strane, kao da su njegovi psi čuvari.
" Reci nešto", ispravio sam se iznenađeno kada je Lina progovorila, njen glas je naterao da sve misli ispare iz moje glave. Tuga i strah u njenom glasu su bili toliko izraženi da mi prosto ništa drugo nije bilo važno.
" Mislim da bismo mi svi trebali ići", Iliro je predložio ono što su svi mislili, ali niko nije smeo da predloži.
" Ne znam šta bih trebao reći", odgovorio sam nesvestan da ću time svima dati do znanja koliko sam zapravo bio besan. Lina se trgla na moje reči, čuo sam tiho režanje koje dopiralo sa mesta gde je Alek stajao.
* Kontroliši se*, nisam znao da li je misao bila upućenan njemu ili meni, ali je ako ništa bila podsetnik na njegovu pretnju.
" U redu je, možete ići, gotovo je", prošaputala je Lina i ustala na noge, rekla je ovo kao da je to nešto što je konačno, kao da se nije odnosilo na njeno razbijanje čini. Alek se našao kraj nje, sagnuo se da joj nešto šapne, pesnice su mi se stegle besno, ali ona je samo odmahnula glavom i prošaputala. "Dobro sam, u redu je."
Svi su ustali kako bi nam konačno dali prostora da razgovaramo. Nero je odjednom udario dlanom o dlan i nasmejao se zabavljeno, ali nije delovao ni malo zabavljeno, delovao je uzbuđen zbog nečega što nikome od nas nije bilo jasno. Osim Aleku, prebledeo je iste sekunde, okrenuo se ka Neru i zagrlio Linu zaštitnički. Njegov pogled je na momenat prešao preko mene pre nego što se okrenuo, upozorio me je na ovo.
" Niko ne ide nigde. Čekao sam ovaj momenat predugo."
Prostorija je bila ispunjena odjednom. Oko nas se nalazilo barem sto vampira. Svi smo se osvrtali oko sebe zbunjeno, nije bilo šanse da možemo izaći odavde kao pobednici, toliko je bilo jasno. Ovo je bilo savršena osveta, barem što se tiče mene, konačno sam dobio priliku da budem srećan. Naravno da Nero to nikada ne bi dozvolio, poželeo sam da mu čestitam.
" Sada kada imam vašu nepodeljenu pažnju red je da održim i jedan mali govor, pre nego što svi napustite ovaj svet na neko vreme, što će biti sasvim dovoljno da se postaram da se nikada ne vratite", svi smo se okrenuli ka njemu, pitao sam se zašto ga Alek prosto ne ubije sada, ali sam nekako znao ono što je Alek sigurno već shvatio, to ne bi promenilo ništa, svi ovi vampiri će ubiti sve nas svakako. Gluma, naravno da je sve gluma za Aleka, nije bio najstariji vampir na planeti jer nije znao birati pobedničku stranu, okrenuo je Linu u mestu i šapnuo joj nešto. Držao ju je u zagrljaju, ali ona ga je ipak udarila pesnicom u grudi kao da želi da ga se oslobodi, osim što sam se mogao zakleti da sam video da njena pesnica svetli na momenat, a onda ju je pustio.
" Umrećeš Luna, ja te ne mogu spasiti. Pridruži mu se", rekao je besno i povređeno, mislio je da će ona pristati radije da živi, ali ovo je bila Lina, umrla bi hiljadu puta pre nego što bi se pridružila Neru.
" Znao si da ću uvek birati Eona, on me može mrzeti, ali ja uvek biram njega. Idi kod svog gazde sada, budi poslušno kuče", odgovorila mu je besno. Alekovo lice se nije menjalo, klimnuo je jednom glavom tvrdoglavo i okrenuo se od nje. Nero je praktično sijao od sreće, ovo nije bila osveta meni, ovo je bila osveta njoj. Potapšao je jednom Aleka po leđima pre nego što je Alek opet zauzeo svoje mesto sa njegove desne strane, kroz vekove je bio Nerova desna ruka, to se ne može promeniti.
" Dakle, sada kada smo završili sa dramom, da se ja vratim na ono što sam želeo reći", nakašljo se navodno kako bi pročistio grlo, ali je uživao previše u pažnji koju je dobijao. On je već pobedio, svi smo to znali, ali niko od nas se ne bi predao tako lako.
" Lina, dođi", prošaputao sam kroz zube, našla se kraj mene sledeće sekunde i izdahnula sa olakšanjem. Nije smela okrenuti leđa Neru, ali se naslonila na mene i ja sam je zagrlio zahvalno. Nije me bilo briga što ću umreti, nisam se plašio, imao sam ceo svoj svet u naručju. Ništa mi više nije bilo važno.
" Lepo, lepo. Da nastavimo sada. Dugo sam čekao ovaj momenat, nije bilo prilike da vas okupim sve ranije, ovo je uspelo samo zato što ste verovali da vas ima u dovoljnom broju. Mislili ste da me možete ubiti lako ako uradim nešto pogrešno, ali niste računali na ovo. Zašto bih vodio moj rat sa vampirima sam? Da vas ne bih doveo u opasnost, naravno da nije to u pitanju. Da sam zaista vodio rat sa vampirima vi biste mi pomogli da ga završim vekovima ranije. Niko od vas nije ni primetio koliko sam intezivnije počeo da ih se navodno rešavam od momenta kada ste se svi okrenuli protiv mene. Nikada niste podržavali činjenicu da smo mi uzvišena bića, da mi možemo kontrolisati planetu. Vaš plan je bio da podelimo sa drugima ono što smo, kako bi još više ljudi moglo da radi ono što je viša sila namenila nama. Nisam ja kriv što ste vi slepi, što ste vi glupi. Mogli smo imati sve, ali onda je Luna rešila da se okrene protiv mene i spasi biće koje je pretilo da pokvari sve što smo mogli imati", mržnja je polako probijala kroz njegovu masku smirenosti, bes je rasao u njemu, a njegove plave oči su me gledale kao da želi da me spali na mestu", Otišla je još dalje od toga, ne samo da me je izdala, ne. Ona je rešila da se zaljubi u njega. Toliko je bila slepa da je mislila da ja ne vidim da planira da me uništi, da planira da mi uzme sve kako bi me on u potpunosti zamenio. Priznajem i sam sam bio slep od mržnje i želje za osvetom, mogao sam se lepše ponašati, tako bih barem održao njeno poverenje. Time je došlo do toga da su me moja braća i sestre su me ubili, to je me je nateralo da se malo zamislim i promenim način igre. Nisam bio siguran kako da to zapravo uradim, ali onda se pojavila Hana. Ona je bila odgovor na sve. Odigrala je svoju ulogu savršeno, bila mi je odana. Ona razume zašto smo mi ovde, ona razume sve što Luna nikada nije mogla razumeti."
" U redu je Nero, razumeli smo, poslao si Hanu kako bi Luna mislila da je ona Eonova sudbina. Predvideo si da će ona uraditi ono što je uradila. Zašto nas nisi pobio sve onda? Bio si tamo sa nama. Imao si nas sve na okupu", Iliro je besneo, ali je govorio smireno. Niko od četvorke se nije plašio neizbežne smrti, svi su piljili u Nera kao da ih je izdao deo njih samih.
" Zato što sam predugo čekao ovo. Nije poenta samo da ja pobedim, poenta je da moja osveta bude savršena, samo tako ću moći da uživam u onome što sledi. Naravno, Luna ne bi bila Luna da mi nije otežala celu situaciju. Taman kada sam pomislio da konačno sve ide po planu, ona je morala da se zaljubi u mog jedinog preostalog prijatelja, kao da je poslata na ovu planetu samo da bi okrenula sve protiv mene", skrenuo je pogled na Aleka koji je piljio u svoja stopala. Ramena su mu bila napeta, bio je besan zbog ovoga što je Nero rekao, pretpostavio sam da je mislio da mu je oprošteno ili mu nije bilo drago što Nero očigledno namerava da kaže nešto što on nije želeo da Lina sazna.
" Šta si mu obećao Alek?", čuo sam jasno razočarenje u njenom glasu, nije me ispunilo olakšanjem to što je ona razočarana u njega. Bilo je očigledno da se plašila onoga što je Alek obećao Neru. Smatrala je da je ona odgovorna za sve to, Alek mu ne bi obećao ništa da nije bilo nje.
" Nisam mu ostavio mnogo izbora, mogao je da bira između smrti i odanosti meni. Nemoj se ljutiti na njega, on je verovao da do ovoga neće doći. Nisi mu ostavila mnogo izbora zar ne? Mislim ne nakon tvog velikog govora, ja uvek biram Eona, bla bla", Nero je imitirao njen naglasak, do sada sam verovao da im je naglasak isti, tek sada sam primetio male naznake u njenom dugom o za razliku od njegovog dugog e. Sve ovo ga je veoma zabavljalo, plašilo me je njegovo očigledno ludilo, očekivao sam da će svakog momenta izgubiti zainteresovanost, zato ga nisam ni prekidao. Bez obzira na sve to ludilo, bio je povređen, bio je ljubomoran i voleo je Linu. Deo mene je bio impresioniran što nekako uspeva da se održi na površini, jeste da će to biti naš kraj, ali on će se izboriti za ono što mu je bilo potrebno, mnogi bi davno odustali. Imao sam osećaj da će prosto puknuti prstima i svi ćemo imati svoja srca u svojim dlanovima sledeće sekunde. Nisam imao pojma šta da očekujem.
" Želela bih da mi on kaže šta ti je obećao. Šta je obećao kako bi sada stajao siguran kraj tebe, šta je obećao kako bi me izdao?", ponovila je Lina kroz zube, njena ramena su se napela besno uz moj grudni koš. Moje ruke su je stisnule uz mene malčice jače nego što je bilo potrebno, ali nisam želeo da se oslobodi i napadne Nera ili Aleka, zaista nisam znao, ali nisam smeo dopustiti da pokrene lavinu. Želeo sam da udarim Aleka samo da joj već kaže šta je obećao, odahnuo sam kada je konačno podigao pogled. Nabrao je nos nervozno, podigao je desnu ruku i počešao se po sredini grudnog koša, iznad pleksusa, njegov pogled je na momenat prešao preko mojih očiju. Nisam stigao to ni da registrujem, Lina je podivljala. Otimala se kao divlja zver, psovala je, drala se iz sveg glasa, čuo sam kada su se vampiri pomakli korak ka nama, ali Nero je samo odmahnuo glavom smešeći se zadovoljno.
" Neka mi neko pomogne", procedio sam kroz zube, Miha i Oden su se našli kraj Line, držali su je svaki za po jedno rame. Iliro je bio ispred nje, spustio je svoje lice na visinu njenog i govorio nešto što ja nisam razumeo. Govorio joj je na starom jeziku, razumeo sam samo moje ime, Nerovo ime i na kraju Alekovo ime, ali to je sve.
" U redu sam, pustite me", prosiktla je Lina i opustila se u mojim rukama. Miha i Oden su se vratili kraj svojih saputnica, bio ih je strah za Linu, ali sam razumeo da su želeli biti uz svoju srodnu dušu kada kraj dođe, niko više nije ni poricao da je veoma blizu. Iliro je ostao sa moje desne strane, Alejn se stvorila kraj njega, nisam je video samo sam je osetio.
" Veoma lep govor Iliro, moram priznati malo je nedostajalo da mi suza krene", Nero je opet privukao svu našu pažnju. Alejn je ispunio srcecepajući strah, nije joj se sviđalo što je Iliro u centru Nerove pažnje. "Oduvek si bio njen verni sluga, nekada si bio i moj, ali uvek je Luna bila ta koja je najvažnija. Čak i sada, spreman si umreti za nju.... Moram priznati da joj zavidim na toj odanosti koju je nekako uspela da izazove u svima vama."
" Ona je umrla zbog naše sreće. Čak i da nije, ona nam je dala ono što ne bismo mogli imati nikada. Ona nam je dala večan život i Lunu kao dodatak. Uvek je bila dobrodušna i nesebična osoba, naravno da bih umro za nju, hiljadu puta bih umro za nju", Iliro se ispravio ponosno, moram reći da sam bio impresioniran činjenicom da nije osećao ni trunku straha u ovom momentu. Na čudan način, ni Alejn više nije osećala strah. Lina je jedina osećala bol i strah, nije želela da iko umire zbog njenih izbora.
" Nikada vam nisam oprostio to što je Luna umrla kako biste vi dobili par decenija sa vašom ćerkom. Nije vam bilo dovoljno sve što smo uradili da bi je uopšte dobili, morali ste mi Lunu uzeti", iznenadio me je istinski bol koji je Nero osećao. Pitao sam se da li je sa Lunom za njega ipak umro deo nje, da je nikada više nije video isto. Uvek ju je krivio što ga je ostavila zbog nekog drugog, zbog Ilirove i Alejnine ćerke. Pitao sam se da li je za njega to označilo početak njenih odlazaka, da li je krivio Ilira i Alejn za sve što je usledilo?
" Nero, pogledaj me. Molim te", Lina se otela iz mog zagrljalja i zakoračila ka Neru, želela je da privuče njegovu pažnju. Nije želela da njegova osveta bude preusmerena na bilo koga drugog, nije mi se svidelo to, ali čak i da privučem pažnju na sebe ona će biti kažnjena. Nero je delovao neodlučno, kao da nije baš u stanju da je pogleda kada ga ona otvoreno, ponizno moli za nešto. Njihova istorija je bila prepuna ovoga, povredio bi je, ona bi se ponizila i preklinjala ga da se umiri i on bi joj uslišio molitve, jer ju je voleo na svoj bolestan način. "To je bio moj izbor, ne njihov. Ne možeš ih kriviti što sam te ostavila tada, ne možeš njih kriviti ni za svaki sledeći put. Niko ovde nije kriv za to što sam te ja izdala, za to što sam otišla, to je bio moj izbor."
" Da li je bio tvoj izbor kada je Iliro rešio da me izda i primi Eona kod sebe?", Nero se ispravio odjednom sabrano, a Linina ramena su se povila. Ustuknula je i okrenula se ka Iliru, ali Iliro nije bio više kraj mene. Bio je ispred mene, između nas i Nera.Vidik mi je na momenat bio zamagljen, video sam tek nekoliko silueta kako plešu oko njega, ali to je trajalo tek jedan treptaj i već sledeće sekunde Iliro je ležao na zemlji. Njegovo telo je bilo odvojeno od njegove glave. Nisam stigao redovno ni da prihvatim tu sliku, preostali deo svemoćne četvorke se našao kraj onoga što je ostalo od Ilira dok sam ja još piljio zatečen, bol je tek načeo svoj put kroz mene. Nisam stigao ni da ih upozorim da ne rade to. Čuo sam zvuk cepanja, tek sam posle pola sekunde shvatio da je to zapravo vrisak, dopirao je sa više mesta odjednom, dva su prestala iznenada kada je nešto palo preko Ilirovog tela.
" Ne izgledaš baš najbolje Luna", kao kroz vodu sam čuo Nerov glas, čak i pored vriska koji je odzvanjao kroz ogromnu dvoranu, čuo sam njegov glas. Moj vid je bio zamagljen, nisam ga mogao videti, nisam video ništa osim tela svemoćne četvorke naslaganih nekoliko metara od mene. Suze su se konačno prelile, vazduh je izleteo iz mojih pluća, gušio sam se u jecajima koji su me obuzeli, ali to nije bilo najstrašnije od svega.
* Pomozi joj budalo jedna!*, odzvanjalo je u mojim mislima, otresao sam glavom silovito. Moj pogled je prešao preko Aleka, bio sam siguran da sam čuo njega u svojim mislima, ali on je stajao kao statua, nije delovalo kao da ga uopšte dotiče sve što se dešavalo. Skrenuo sam pogled iznervirano sa njega i konačno sam video Linu ispred sebe, stajala je ukočeno i držala je oba dlana na vratu kao da pokušava sama sebe da zadavi. Našao sam se ispred nje, želeo sam da joj zaklonim vidik na njenu porodicu, na našu porodicu.
" Lina, diši, biće sve u redu."
Njeno lice je bilo crveno iako je svaki deo njene kože koji sam mogao videti bio beo kao kreč, obrazi su joj bili naduveni kao da pokušava da se suzdrži kako ne bi povratila. Moj glas je bio napukao, nisam se ni trudio da sakrijem koliko je ovo zapravo bilo strašno, bolelo je neverovatno, ali ona je bila važnija od svega. Podigla je pogled ka meni, nisam nikada video ništa strašnije od bola koji sam video u njenim očima, pomerala je usne kao da želi nešto da mi kaže, ali nije otvarala usta, samo sam čuo zvuke koji su dopirali iz njenog grla.
" Znam, nemoj se mučiti, molim te spusti ruke", podigao sam svoje dlanove ka njenima, ali ona je uspaničeno odmahnula glavom. Kako je to uradila krv je potekla kroz njene prste, tek tada sam shvatio šta se dešava, njene oči su se izvrnule. Uhvatio sam je sekundu pre nego što je počela padati, krv je potekla iz njenih usta. Nije to bila tek koja kap krvi, potekla je kao da je zadržala celu čašu krvi u ustima. Panika je konačno nastupila, nisam imao pojma šta bih trebao uraditi, slušao sam kako se guši u sopstvenoj krvi, gledao sam kako se njen vrat otvara i nisam mogao uraditi ništa. Nije prošlo duže od par sekundi, osećao sam krv kako se penje u moja usta, osećao sam to i pokušao sam da suzbijem taj poriv. Nećemo oboje umreti ovako, ja nisam imao pojma kako da se izvučem, ali sam mogao spasiti nju. Poljubio sam je, sve je bilo toplo, leljivo i mirisalo je na rđu, ali nije me bilo briga jer je sam konačno video njene oči, došla je svesti. Taman na vreme, jer već sledeće sekunde nisam više video ništa.