Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 31

Promenljivo oblačno

04

Celu noć smo proveli umotani u ćebe na ležaljci, Alek je zapravo ležao na ležaljci dok sam ja ležala na njemu leđima oslonjena na njegove grudi. Gledali smo zvezde i postavljali sva pitanja koja su nam mogla pasti na pamet. Čula sam njegovu pravu priču o tome kako je uopšte bilo moguće da je preživeo onaj napad, odgovor je bio toliko očigledan da sam se čudila što nisam to odmah shvatila čim sam saznala da je vampir, nije bilo moguće da on to preživi. Igor je smatrao to savršenom kaznom, a jeste to i bila, Alek se probudio u svom besmrtnom telu, ostavljen da se sam bori sa tugom i bolom i novim životom. Nero ga je pronašao nakon što je ubio Igora, bilo mu je toliko žao Aleka da mu je ponudio večan život, ali nije bilo moguće preokrenuti ono što je on postao. Nero se ipak postarao da Aleku nikada ništa ne zafali, posle decenija koje su bile potrebne da Alek izgradi svoju samokontrolu Nero i on su počeli loviti vampire zajedno. Alek ih je pronalazio jer je Nero imao drugih obaveza. Alek je postao najbolji tragač na svetu, priznao mi je da je i mene tražio nekoliko puta za Nera. Pronašao me je svaki put, osim ovaj poslednji, zato me nije ni prepoznao. Ja sam se u tom momentu setila momka iz kluba, ono veče kada me je Eon poljubio, bila sam sigurna da je to bio Nerov tragač. Svaki put kada je Alek odlazio od kada se poznajemo, on je zapravo lovio vampire. Jeste bio slikar inače, ali nikada nije putovao zbog tog posla, osim toga nije zapravo živeo od toga. Čak sam bila toliko smela da sam ga pitala da li je ikada našao neku devojku koju je poželeo zadržati zauvek, možda nekog morlano podkovanog vampira kao što je on. Mislim on i Nero su vekovima lovili zajedno sigurna sam da su upoznali nekoga, osim toga Nero i ja baš nismo bili u dobrim odnosima više od pola milenijuma. Alek se nasmejao glasno kao odgovor na moje pitanje, čak me je počastio proširenim odgovorom. Rekao mi je da on nije imao nikoga u svom životu osim Ivane. Jeste imao neobavezne veze od po par meseci, nekad i par godina, aliništa bitno, a za celo svoje postojanje Nera nije video ni sa kim osim sa mnom. Nisam se mogla odlučiti koje od ova dva me je iznenadilo više, Alek koji je uglavnom provodio vreme sam, a mogao je imati bilo koju devojku koju je mogao poželeti ili Nero, za njega sam iskreno verovala da je imao barem deset devojaka sa strane i pre nego što sam dobila prve batine. Nakon mog pitanja koje ga je zabavilo postavio je meni slično pitanje, ali je naglasio da ne misli na Nera niti na Eona, a ja sam mu iskreno ogovorila. Nije bilo nikoga osim njih dvojice i sada njega, nisam u to računala one nebitne veze pre nego što bih se setila ko sam. Pitao me je da li želim da mu ispričam barem neki deo o Eonu, rekla sam mu da ne želim, ali da sam smatrala da moram. Susrećemo se sa njim jednoga dana, sećao se Eon ili ne, ja sam se sećala, a nije bilo fer da krijem toliko stvari od Aleka. Svitalo je kada sam ja završila svoju priču, završila sam je u parku, ono veče kada smo se upoznali.
" Ali ti i Nero ne znate šta je on, kao ni šta je Hana. Ne znate ni odakle vi zapravo potičete", Alek je razmišljao na glas dok je prstima prolazio kroz moju kosu. Nisam se osećala ovoliko opušteno ni sa Nerom ni sa Eonom, bilo je nečega u tome kada započnete nešto što nema nikakve garancije da uspe. Pored toga rekla sam mu sve, ništa nisam nameravala da sakrijem, a mirnu savest ne možete kupiti. Kao odgovor na njegove misli, ja sam odmahnula glavom. "Mislio sam da je Nero znao, ali mi nije nikada rekao. Jednom sam ga pitao da mi kaže, ali on je napravio takav izraz lica kao da sam ja poludeo, a onda sam se setio da mi je pričao o tome kako vi možete da se igrate sa sećanjima pa sam pretpostavio da je on prosto obrisao svoje."
" Znači to je ono što je mislio da sam mu ja uzela. Nije važno zapravo, ako je on znao nije mi rekao, a to sećanje nije moguće vratiti jer mi je naredio da ja zaboravim na to nakon što njemu obrišem sećanje. Vidiš to što se on i ja konstantno pitamo koja je zapravo naša uloga na ovoj planeti, zašto smo se on i ja rodili ovakvi, možda su ta sećanja bila odgovor, ali to naše konstantno proispitivanje nas čini toliko ljudskima da ne želim da to nestane. Ja sam oduvek čeznula za normalnim životom. Nemoj me pogrešno shvatiti, volim što sam ono što jesam, ali odgovornost me ubija. Postojao je plan da podelimo sa nekime ono što smo, da prebacimo deo odgovornosti na nekoga drugog kako bismo mogli živeti normalnijim životom i odmoriti kada to poželimo. Četvorka je bila nešto što je bilo veoma teško stvoriti jer nema garancije osim toga njihove majke su umrle zbog toga. Nero nije želeo ni da čuje za to, smatrao je da smo on i ja posebni jer smo jedini, nije želeo da se odrekne uloge najmoćnijeg stvorenja na planeti, nije to želeo deliti ni sa kim. Osim toga on nije nikoga stvorio, uvek sam to bila ja, samo Igoru je dao večan život i koliko ja znam nije ga nikome ni ponudio, osim tebi. Uvek sam to bila ja, a vremenom postaneš umoran od odgovornosti, milenijumi, želela sam da podelim odgovornost sa nekime, da ne budemo uvek samo on i ja. Želela sam porodicu sa kojom ću deliti sve. Tada je to sve bila samo teorija, sve dok se nije rodio Eon, a onda se Nero u potpunosti promenio. Postao je paranoičan, mislio je da smo se četvorka i ja udružili protiv njega, plašio se da ćemo koristiti Eona da dobijemo ono što smo planirali. Njegova paranoja i njegova narav su nas na kraju okrenuli protiv njega. Želela sam više od svega da ga uništim za sve što mi je uradio samo zato što sam želela malo normalnosti, jer on nije mogao da se podeli svoju moć iako sam ga uveravala da neće biti slabiji zbog toga. Nisam više želela da on podeli sa Eonom ono što je on bio, želela sam da mu uzmem sve i da Eon postane najmoćnije biće", zaustavila sam se kada sam shvatila da sam iznosila svoje najmračnije misli koje nikada nisam izgovorila na glas, nikome, čak ni sebi. Alekova ruka je i dalje prolazila kroz moju kosu izgleda ga nije preterano plašila moja mračna strana.
" Da li si ikada pomislila da su Eon i Hana zaista vaša zamena? Možda su i oni život i smrt, možda bi Eon bio moćniji, ali ne bi se promenilo ono što je, ili je možda on smrt, kao i ti, a kada bi postao i život kontrolisao bi sve. Nakon onoga što je Nero rekao nisam siguran da bih voleo da Eon ima toliku moć", iznosio je svoje mišljenje kao da ne priča o moje dve velike ljubavi i o Hani koju sam poštovala i mrzela istovremeno. Možda je bio u pravu, možda su Hana i Eon isto što smo Nero i ja, možda su bili naša zamena, moža su bili ispomoć, ali ako je Eon bio smrt onda neće proći mogo vremena pre nego što on to shvati. Ako je Nerova teorija o Eonu barem delimično tačna, onda je najveća greška koju sam ikada napravila bila upravo to što sam Eonu dala deo sebe, što sam ga naučila onome šta sam. Nije se sećao naše veze, ali neće mu trebati dugo da nauči da koristi ono što je, pokrenuli smo stvari koje će mu sada dolaziti prirodno, ako je on uopšte bio smrt.
" To je samo teorija Luna, možeš opustiti svoje mišiće. Ne moramo pričati o njima, znam dovoljno za sada, a prećićemo taj most kada dođemo o njega", na ovo sam se zakikotala, nisam čula taj izraz čitav vek.
" U redu, vreme je za spavanje, starac tvojih godina ne bi trebao biti budan u ovo vreme", smejala sam se opuštenije nego što sam smatrala mogućim, sa Alekom je prosto sve bilo opuštenije. Nisam bila napeta kao sa Nerom, nisam morala paziti šta govorim kao sa Eonom, prosto sam ovo bila ja i bilo je toliko veliko olakšanje prosto postojati kao ono što jesi i reći ono što ti padne na pamet. Moj komentar je nasmejao i njega, zagrlio me je čvrsto, a onda se navodno zakašljao na šta smo se oboje još jednom nasmejali.
" Možeš li pomoći ovom slabašnom starcu da ustane dete?", govorio je promuklim glasom, a ja sam hitro skočila na noge, istog momenta mi se koža naježila dok ju je milovao hladan novembarski jutarnji vazduh. Pogledao me je od glave do pete, desni ugao usne mu se izvio u zloban osmeh, a leva obrva se podigla u istom momentu.
" Znaš, da sam stvarno starac srce bi mi sada stalo, sreća tvoja pa sam praktično neuništiv, ali neka sam proklet ako ne bi vredelo umreti zbog ovog prizora."
" Laskavost ne pali kod mene", prekrstila sam ruke preko golog stomaka, nisam to uradila kako bih izigravala finoću, bilo mi je zaista hladno. Dok sam ja trepnula bila sam omotana ćebetom, njegov torzo je grejao moj stomak, svi mišići su mi se polako opuštali. Pretvarala sam se u tečnost.
" Da li ovo pali ko tebe?", pitao je i podigao levu obrvu, a moj dah je zastao na momenat. Znao je da sam slaba na ovo, nisam to sakrila baš onoliko dobro koliko sam mislila. Slegnula sam ramenima umesto odgovora, nisam ga prevarila, nasmejao se zadovoljan sam sobom i zagrlio me oko struka.
" U redu gospodine super ego vampiru, da li ti je potreban kovčeg ili prosto spavaš u podrumu?", pitala sam veoma zadovoljna svojom šalom, a on se ispravio navodno uvređen.
" To nije smešno, čak je i odvratno, ali ako ćeš ti biti sa mnom svejedno mi je gde ću spavati."
" Ne moraš se žrtvovati zbog mene", izkezila sam se zabavljeno. Prevrnuo je očima na moju rečenicu i podigao me u svoje naručje. "Rekla sam da ćeš me jednog dana oboriti sa nogu."
" Trudio bih se više da dođe do toga, ali konstantno sam čuo iritantan glasić u pozadini uma. Alek, govorio bi taj iritantan glasić, ti i ja smo samo prijatelji Alek, mi ne možemo biti ništa više od toga Alek", imitirao je moj glas komično, ali je moj naglasak skinuo skoro perfektno.
" Alek, ja bih sada ućutala da sam na tvom mestu da ne bi stvarno spavao u podrumu", isplezila sam se na kraju na šta se on nasmejao i klimnuo jednom glavom. Stisnuo je usta čvrsto kako bi mi pokazao da će ćutati, a ja sam ga poljubila zahvalno. "Imaš moju dozvolu da spavaš u spavaćoj sobi, ali nisam sigurna da li će se to Teu svideti."
" Ne kažem da je pseća krv nešto preterano ukusna, ali ako mi se suprostavi poslužiće svrsi. Svakako sam ogladneo", iskezio se preteći, boja je nestala sa mog lica kada sam shvatila da on zaista ima očnjake duže nego ljudska bića, kako to nisam primetila do sada. Nisam sigurna kako sam izgledala, ali on je zatvorio usta i uozbiljio se zabrinut mojom reakcijom.  "Šalio sam se, neću ti pojesti psa, obožavam Tea."
Klimnula sam glavom i nasmešila se slabašno, groznica je prošla kroz moje telo, a on je to shvatio kao očigledan znak da mi je hladno. Nisam ni trepnula već sam se nalazila ušuškana u svom krevetu, ušuškana u njegovom naručju dok sam polako uspostavljala kontrolu nad mojim mislima i telom.
" Da li si ikada poželeo da me ujedeš?", pitala sam ne podižući pogled, osećala sam da je zahvalan što ga ne gledam, stideo se odgovora. Požalila sam što sam uopšte pitala, ali mislim da bih trebala ovo znati kako bismo uopšte mogli funkcionisati. "Ne želim da ti otežavam stvari. To je sve."
" Nije da sam želeo da te ujedem jer sam gladan. Kada smo...", uzahnuo je iznervirano, ponašao se kao stidljiv dečko star dvadeset i jednu godinu, izgledao je tako jer je zapravo imao dvadeset i jednu godinu kada je postao besmrtan, ali on nije bio dečko star dvadeset jednu godinu. Podigla sam pogled i nasmejala se, nabrao je obrve kao da pokušava da reši tešku matematičku jednačinu. Znala sam da samo pokušava da pronađe prave reči da mi opiše ono što oseća, a da me time ne uplaši ili uvredi.
" Razumem, kada nemaš kontrolu nad svojim mislima", progovorila sam jer je ćutao predugo, na moju pretpostavku je prasnuo u smeh, ali nije se dugo smejao pre nego što se uozbiljio i spustio pogled na mene. Okrenuo se ka meni i podbočio se na lakat tako da smo sada ležali na boku okrenuti jedno ka drugom.
" Nije da nisam znao šta da očekujem, ali rekao sam ti nisam imao nikoga zapravo bitnog od Ivane, a sa njom sam bio ljudsko biće. Znao sam da će poriv doći, deluje mi sasvim normalno i prirodno da te ujedem, ali nisam očekivao da će sve delovati toliko.... Snažnije. Sve one su bile tek usputna razonoda, nije tu bilo nikakvih osećaja, niti neke strasti, ovo je prosto...", zasutavio se i pomazio me po licu nežno, "mnogo više nego što sam očekivao, to je sve. Tako da odgovorim na tvoje pitanje, da, želeo sam da te ujedem, jako sam želeo to da uradim, ali uspeo sam da se oduprem tom porivu i nisam te ujeo. Da li si sada zadovoljna ili imaš još ovakvih prijatnih pitanja?"
" Da li bi tebi bio drugačiji osećaj da si me ujeo? Mislim, da li bi ti bilo bolje?", imala sam još hiljadu ovakvih pitanja, ovo me je sada veoma zanimalo. Šta je najgore što bi se desilo? Možda je bilo najbolje da odmah sada pružim ruku i vidim šta će se desiti, da ne gubimo vreme. Nije bilo ni fer da se on uvek suzdržava.
" Bilo mi je savršeno Luna", odgovorio je defanzivno kao da on može time zatvoriti temu, ali ja sam se sada razbudila moje misli su lutale. Želela sam ovo da znam. Podigla sam se u sedeći položaj i fokusirala se na njegove oči jer je njegov torzo odvlačio previše moje pažnje.
" Ako si morao stalno razmišljati o tome da me ne ujedeš nije moglo biti veoma dobro. Šta je bilo najgore što ti je prošlo kroz misli? Šta je bilo najgore što si pomislio da će se desiti ako me ujedeš?"
" Zašto ti je ovo toliko važno?", bacio se na leđa iznervirano, zabacio je ruke za potiljak, a meni je bilo veoma teško da skrenem pogled sa njegovog stomaka, ali morali smo ovo rešiti sada.
" O čemu si ti razmišljala?"
" Razmišljala sam o tome kako dodirujem sve što mi se hoće, kako je sve na tebi savršeno, kako se ne mogu setiti da sam ikada bila toliko spokojna. Bila sam savršeno opuštena, uživala sam u svakoj sekundi", ogovorila sam iskreno i slegnula ramenima. Skrenuo je pogled na mene iznenađen mojim iskrenim odgovorom, očekivao je da ću barem malo okolišati i crveneti.
" Sada ti je jasno zašto me brine što ti ne možeš biti opušten sa mnom."
" Nije najgore ni to što mi je jasno prošao kroz misli tvoj izraz lica, nije se radilo ni o tome što bi se gadila mene, plašila bi me se, a to ne želim nikada. Najgore je ono što je očigledno, ne želim da te povredim", rekao je i skupio usta u stilu eto ti tvoje istine, tražila si je.
" Da, ali ti mene ne možeš povrediti", podigao je obrve kada sam rekla ovo, nije se iznenadio zbog onoga što sam rekla, jer je i on znao da je to istina, iznenadio se jer je delovalo kao da ja želim da me on ujede. Da li sam to želela? Ne zapravo, ali jesam želela da znam koliko to zapravo boli i da li bi on poludeo kao Igor i svi oni vampiri koji su ubili Nera.
" Misliš ti možeš da se zaceliš kao Nero pa bi ja to trebao koristiti jer je to toliko praktično", prokomentarisao je besno i sarkastično, ali to jeste bila suština do koje sam i sama upravo došla. On i ja smo bili savršeni jedno za drugo, ako je već i suđeno za propast onda ću se potruditi da vožnja do provalije bude najbolja ikada.
" Ne zapravo, samo ne želim uskraćuješ sebi ono što želiš, da suzbijaš ono što si. Želim da počnemo otvoreni jedno prema drugom, ti si od mene tražio da budem ono što jesam, isto tražim od tebe, ne želim da ti uskraćujem bilo šta", sama sebe sam iznenadila sa kolikom nežnošću sam ovo rekla. Želela sam ovo da uspe, želela sam to više od svega trenutno. Nije se više radilo o tome da mi je ovo bilo potrebno, želela sam da on bude srećan sa mnom, da ispunim svaki njegov tren srećom. Izgubio je sve što je ikada voleo, bio je stvorenje koje je mrzeo i lovio, zaljubio se u smrt, dovoljno je patio za petsto ljudi. "Osim toga želim da znam kako to izgleda. Ne znam mnogo o vampirima, kao što ti ne znaš očigledno sve o meni, moramo učiti jedno o drugom."
" Želiš da vidiš kako izgleda kada se ja hranim? Kako bi posle pobegla, ne hvala, neću postati gost u tvojim noćnim morama. Ako baš jako želiš da znaš nazovi Nera pa ga pitaj, on mi je pomogao više puta, siguran sam da će biti slikovit", nasmešio se tužno kada je primetio koliko me je ovo zapravo iznenadilo, nisam očekivala ovo uopšte od Nera, ali to mi je govorilo više nego što je on sigurno želeo da mi kaže.
" U redu, toliko se plašiš da ću ja pobeći od straha. Ako se uplašim, ako mi se budeš gadio ili šta si već sve umislio u svojoj glavi da će se desiti, obećavam da ću naterati sebe da to zaboravim i nikada nećemo pričati više o tome. Nisam sigurna da ti razumeš da se ja mogu zaceliti u jednom treptaju, preuzela sam na sebe dovoljno povreda da mi bol nije baš nepoznanica, umrla sam više puta, trpela sam batine od.... Jedan ugriz me neće slomiti. Moram znati da mogu podneti to ako mislimo da ovo uspe", završila sam moju malu tiradu. Osetila sam da se nešto u njemu promenilo kada sam izgovorila ovo poslednje, nije želeo da me izgubi pre nego što smo uopšte redovno počeli. Nije želeo da uradi ono što sam tražila od njega, u njegovoj glavi to nije moglo završiti dobro. Znala sam da će uraditi to zato što je mislio da je to nešto što ja moram doživeti da bih mogla biti sa njim, ali zapravo je to bilo nešto što oboje moramo proći kako bi ovo funkcionisalo.
" Pod uslovom da obrišeš i iz mojih misli tvoju reakciju ako bude gadno. Ne želim da imam sećanje na tako nešto", stresao se odjednom iznenadivši me strahom koji sam jasno osećala u njegovom biću. Plašio se moje reakcije, nije želeo da će upropastiti ovo, ali ja sam znala nekako da će sve biti u redu. Po prvi put posle deset godina, verovala sam u sudbinu, sve će biti u redu.
" Obećavam", rekla sam zvanično i pružila mu ruku, očekivala sam da će uzmaći ili se iznenaditi što sam mislila da to uradimo odmah, ali on je uhvatio moj zglob i cimnuo me ka sebi. Prislonio je unutrašnji deo mog zgloba na svoja usta i poljubio svilenkastu kožu nežno. Pokrenuo se naglo, ležala sam na leđima pre nego što sam shvatila šta se dešava, ljubio je dno mog stomaka i dok je došao do mojih usana ja sam zaboravila o čemu smo uopšte pričali. Osetila sam kako se njegove usne šire u osmeh na mojima. Dok sam stigla da registrujem zašto se smeje okrenuo nas je, sedeli smo na sredini kreveta, moje noge su bile oko njegovog struka i ja sam bila veoma zbunjena svim ovim brzim pokretima. Posmatrao me je zamišljeno, nisam znala da li procenjuje moju zbunjenost njegovom brzinom ili moje razloge zašto ja uopšte želim ovo.
" Reci mi iskreno. Da li si sigurna da želiš sve ovo?", pitao je ozbiljno, nije želeo da uradi to, bilo je očigledno, ali sam se nasmejala jer sam osećala da je veoma uzbuđen i znatiželjan. Ni on nije znao šta da očekuje, sada sam tek shvatila to, nikada nije to uradio.
" Da, sigurna sam. Želim tebe, želim sve što ima veze sa tobom", odgovorila sam iskreno, nije se više radilo ni o mojoj znatiželji, želela sam ovo jer to je on, a ja želim njega. Jednostavno je tako.
" Da li želiš da to uradim sada? Gde uopšte želiš...", odjednom je delovao veoma rastrzano i zbunjeno. Imala sam osećaj da se vraćamo na početak zato sam uhvatila njegovo lice u moje dlanove i naterala ga da me pogleda u oči.
" Ne brini se o ničemu i uradi to kako god tebi deluje prirodno, biće sve u redu. Imaš moju dozvolu da radiš sa mnom šta god hoćeš."
Podigao je levu obrvu kao odgovor na moju nimalo suptilnu ponudu, a to je bilo dovoljno da se moje pređašnje raspoloženje odmah vrati, hormoni su odradili ostatak. Podigao me je u svoje krilo, ljubio me je duž moje ključne kosti. Dok smo se gubili jedno u drugom skupio je moju kosu u svoju levu šaku dok je desnu držao na dnu mojih leđa probližavajući me sebi kao da smo mogli biti više jedno biće nego što smo upravo bili. Nije da je samo on to radio moje ruke su bile na njegovim leđima, želela sam da ga približim još bliže sebi, davila sam se u ovom osećaju bliskosti. Osećala sam kako se njegvoi poljupci penju od mog ramena ka mom vratu i u jednom momentu je cimnuo blago moju kosu na desno, nakrivila sam glavu na istu stranu. Osetila sam njegove zube na svom vratu, ali nisam se plašila. Tiho režanje je zavibriralo u njegovom grlu, a ja bih lagala kada bih rekla da ovo nije imalo još jači efekat od podizanja leve obrve. Preko mojih usana je preleteo uzdah bez moje volje i u tom momentu sam osetila kako njegovi zubi probijaju moju kožu. Mislim da sam rekla nešto, bila sam sigurna da je neka reč prešla preko mojih usana, znala sam to jer su se njegova ramena na momenat zatrsla zabavljeno, ali ni on ni ja nisamo razmišljali o tome due od sekunde. Nije me zapravo bolelo, nije bio čak ni neprijatan osećaj, jeste bio nepoznat osećaj, ali ovo što se trenutno dešavalo sa mojim mislima i telom mi je govorilo da je ovo najbolji nepoznat osećaj koji sam ikada osetila.

Nekoliko minuta, sati, dana, ko zna koliko je zapravo prošlo vremena, kasnije smo ležali zagrljeni i gledali se obasjani noćnom lampom. Nismo zapravo progovarali, samo smo ležali tako i gledali se u tišini satima. Alek je nekoliko puta prstima prešao preko mog vrata kako bi se uverio da je rana zaceljena, sve i da se nikada nije zacelila opet bih uradila isto.
" Ono je bilo...", počeo je.
" Znam", završila sam sam sa savršenim razumevanjem. Vodili smo ovaj razgovor nekoliko puta u proteklih par sati, nije ni jednom trajao duže od par minuta.
" Nisam očekivao...", iznosio je sledeću misao.
" Znam", potvrdila sam još jednom da savršeno razumem kako se oseća.
" Mislim da sam zaljubljen u tebe Luna", rekao je odjednom opijenim glasom, zvučao je kao da je uzeo nekoliko različitih opijata i prosto govori sve što mu padne na pamet. Ovo mi nije rekao u onih prethodnih nekoliko razgovora, ovo je grejalo moje podeljeno slomljeno srce sa dovoljno topline da sam znala da mu smem reći isto.
" Mislim da sam ja zaljubljena u tebe Alek."
" Nadam se da ovo nije san, deluje kao da jeste, ali tako mi svega poludeću ako je ovo samo san", promrmljao je mrzovoljno, a ona se nasmešio zadovoljno. Stvarno je delovao polupijan, pitala sam se da li je moguće da je moja krv nekako loša po njega.
" Ovo nije san, ako ti je loše možda je do moje krvi, možda nešto nije u redu sa mnom."
Podigla sam se na laktove i posmatrala ga zabrinuto, a on se zakikotao zabavljeno pre nego što je odmahnuo glavom i pomazio me nežno po obrazu.
" Ja sam vampir, napolju je podne. Sve je u savršenom redu sa tobom, ti si savršena i ja ne smem da zaspem jer se plašim da ću se probuditi i sve ovo će biti samo san. Trebao bih spavati, ali ne smem", šaputao je poluotvorenih očiju, ovo je bio jedan od onih momenata koje ću pamtiti po lepom, ovo je bilo jedno od najlepših stvari koje mi je iko rekao. Spustila sam se nazad na krevet i skupila se uz njega, obgrlio me je rukama zaštitnički.
" Spavaj, biću ovde kada se probudiš", rekla sam i sama sam zevnula umorno, bila sam budna skoro dvadeset i četiri sata.
" Obećavaš?", pitao je u polusnu ne otvarajući oči, bio je prelep.
" Samo ako i ti meni obećaš isto", odgovorila sam smešeći se nežno, bilo je neverovatno da mi se ovako brzo uvukao pod kožu, nisam želela da se ovaj dan ikada završi.
" Ne idem ja nigde bez tebe. Pratiću te...", uzdahnuo je umorno pre nego što je nastavio nešto tiše, "do kraja sveta."