Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 06

Okrutni trio

06

Kada sam otvorila oči nisam znala gde sam, zapravo sam se setila u čijoj se kući nalazim, ali nisam znala koja je ovo soba. Upijala sam zbunjeno pogledom celu prostoriju. Gledala sam zid koji je zapravo bio jedna velika polica na kojoj su bile naslagane na stotine knjiga, knjige su bile naslagane u hrpama i na podu ispred nje. Jedina rupa u policama su bila vrata, police su išle i iznad njih. Žao mi je što ću morati izdati police oko kamina, ali već danas idem da kupim prsten, zaprosiću ceo ovaj zid. Zid koji je bio u pravcu mojih tabana je imao tek nekoliko polica na kojima su bili raznorazni predmeti čudnih oblika, bio je tu i radni sto, ovo se moglo nazvati radnim stolom. Po njemu su bili razbacani razni predmeti, papiri i gle čuda, još knjiga. Okrenula sam glavu na drugu stranu, tu su bila dva velika prozora, ispod njih je bilo poslagano nekoliko saksija sa nekakvim travkama koje nisam prepoznala. Odmah pored kreveta na kojem sam ležala bila je fotelja, a u fotelji je spavao neko. U fotelji je spavao Eon kada bismo bili precizni, a ovo je izgleda njegova soba i ja sam spavala celu noć u njoj....
Bacila sam dlan preko očiju, toliko sramote me je oblilo u jednoj sekundi, ko se obezdani nakon dve čašice alkohola, samo Lina, niko više.
" Ona je živa...", promukli glas sam jedva mogla pripisati Eonu, ali jeste on progovorio.
" Želim da se udam za tvoje knjige...", promumlala sam omamljeno želeći da mu kažem koliko mi se sviđa njegova soba, a uspela sam samo da zvučim kao još veći čudak nego što je sigurno mislio da jesam. Njegov pogled je prelazio preko mog lica ispitivački, na ovo sam prevrnula očima, osećala sam se sasvim normalno, dobro, delimično normalno.
" Dobro sam. Teraš me da se osećam još gore.... Ne gledaj me tako", prebacila sam prekrivač preko lica pre nego što me oblije još jedan nalet osećaja sramote.
Podigao je prekrivač sa moje desne strane, hladnoća je pomazila moje noge, crvenilo je već jurilo ka mojim obrazima kada sam shvatila da na sebi nemam farmerke, ali Eon to nije primetio. On je gledao moje lice. Nakrivio je blago glavu i nasmejao se izvinjavajući se.
" Miha misli da alkohol leči sve, ali nisam siguran koliko je pametno davati ga nekome ko je pao u nesvest", objasnio je kao da drži lekciju malom detetu, nije morao, mislim da nikada više neću piti alkohol. Dobro, možda samo neću piti alkohol nakon što se onesvestim, nisam mogla da se setim ničega osim da su Eon i Miha bili sa mnom, a to je bilo dovoljno da se klonim alkohola neko vreme.
" Izvini što si spavao u fotelji zbog mene, želela bih da se izvinim i Mihi što sam vas obojicu uplašila", nabrala sam nos postiđeno ređajući izvinjenje za izvinjenjem, mada ne vidim kako sam mogla promeniti ishod prethodne večeri. "Oh i Eli, ako sam i njoj zadala brigu."
" Ne brini se za to, siguran sam da će ti se Miha izvinjavati za ovo nekoliko godina. Eli je ljuta na mene i njega, ne na tebe, bila je dovoljno ljubazna da te ona skine."
Odmahnuo je glavom na moje pokajanje, osećala sam se krajnje čudno dok smo pričali ovako sakriveni ispod pokrivača, zato sam spustila pokrivač sa svog lica, a on je pratio moj pokret i uradio isto. Sada smo se gledali kao normalni ljudi, samo što sam ja i dalje ležala u njegovom krevetu.
" Ipak bih želela da se izvinim i zahvalim se Eli što me je ona skinula. Da li su oni negde u blizini?" pitala sam podižući se u sedeći položaj, Eon se jednostavno lakat je naslonio na ivicu kreveta, spustio je obraz na dlan i odmahno desnom rukom ka vratima sobe.
" Verovatno su u njihovoj sobi.... Ili su otišli u nabavku.... Eli je možda u svojoj radnoj sobi.... Ne znam", slegnuo je ramenima na kraju, a ja sam se uhvatila samo za jednu reč u njegovom objašnjenu, njihova soba, nisu li bili malo prestari da dele sobu?
" Oh da i Medi je kod njih, Miha je mislio da nije fer da obe prespavate u mojoj sobi, zato su mi ukrali Medi", napravio je tužnu grimasu i uzdahnuo.
" Žao mi je što si izvukao deblji kraj u rasporedu spavanja", izvinila sam se i slegnula ramenima. Nisam znala šta bih mogla drugo reći na to, a on je odmahnuo rukom na moje izvinjenje.
" Možda bih mogao spavati u svom krevetu da sam dobio Medi. Ona se sigurno manje rita, ako ništa drugo, sigurno manje priča od tebe, ali složili smo se da u njihovom krevetu prosto ne može da se ugura još jedna osoba", objasnio je ozbiljnim tonom, kao da su oni držali sastanak oko toga ko će gde spavati, izvlačili procente i sve ostalo što ljudi rade na ozbiljnim sastancima.
" Čekaj.... Oni su zajedno?" ne mogu da verujem da sam to rekla kao tinejdžerka koja je po prvi put u životu čula da muškarac i žena dele krevet. Na moje reči Eon je podigao obrve naglašavajući mi da je to nešto što je trebalo biti očigledno. "Miha je rekao sinoć da vas dvojica.... Ja sam mislila da.... Ja sam mislila da su oni brat i sestra."
Nisam mu rekla da sam zapravo mislila da su on i Eni zajedno, bez obzira što mi je Eni rekla da to nije istina, iako sam se nadala da to nije istina, sve je ukazivalo na to. Možda su Miha i Eni jednostavno jedan od onih parova koji ne moraju konstanto da budu zalepljeni jedno za drugo kako bi svima pokazali koliko se vole, mogla bih da poštujem to.
" Ima ljudi koji veruju da osobe koje su dugo u vezi počnu da liče jedno na drugo, ali njihova kosa i oči su samo slučajnost, ne daj da te to zavara. Oni su par od...... Recimo samo da mi je dosadilo da brojim njihove godišnjice", prevrnuo je očima kao da mu je ova tema krajnje dosadna, možda i jeste, ali za mene je ovo novost i ja sam bila srećna zbog njih. Iznenada sam se setila još nečega što je rekao, već sam osetila grč u stomaku zbog onoga što ću ga pitati, ali morala sam znati.
" Rekao si da sam pričala.... Šta sam to zapravo rekla?", nabrala sam nos i obrve čekajući udar posramljenosti.
" Mislim da si mi trebala reći da si udata pre nego što sam te pustio u krevet, nisam to trebao saznati dok bulazniš u snu", nije bilo ni traga humora u njegovom glasu. Gledao me je razočarano, kao da sam stvarno udata, kao da sam u njegovom krevetu iz više razloga osim jednog, onesvestila sam se.
" Bio si u mom stanu, znaš da živim sama", nasmejala sam se okrećući sve na šalu, to je bio samo san. Osim toga on nije imao prava da se ljuti, ja nisam bila njegova pa da sam ga zavlačila u svoju laž. Dobila sam osmeh, ali nije bio onaj koji sam očekivala.
" Ne znam da li bi mi verovala kada bih ti rekao da nisam to prvi put čuo", na momenat je gledao negde preko mog ramena, a onda se nasmejao i vratio pogled na mene, "osim toga gde je tvoj Beol, kako te nije sramota da ga varaš sa mužem. Šta će se desiti kada on sazna?"
Oboje smo se zakikotali na njegov komentar, nisam mogla da verujem da je zapamtio to ime, bilo je veoma čudno, dovoljno čudno da nisam znala kako ga je moja mašta uopšte i složila.
" Nisam ga sanjala, ne znam, možda u snu vodim dvojni život", nasmejala sam se, ali on nije delovao kao da mu je to smešno iako se smešio. "Osim toga mislim da planiram da ubijem svog muža, ne znam da li si čuo, ali mislim da me tuče. "
Prebledeo je kada sam ovo rekla, nisam se trebala šaliti sa zlostavljanjem žena, nije to bila zapravo šala, ipak, možda je poznavao neku sirotu ženu koja je bila zlostavljana, možda je njegov otac tukao njegovu majku, ta tema nije bila za olako shvatanje kao što je delovalo kada sam ovo rekla. Ja sam se lično zalagala za zaštitu zlostavljanih žena.
" U svakom slučaju saznaćeš kada budem saznala šta se desi dalje...", dodala sam tiho, ne znam zašto, ali na ovo se nasmejao. Nekako zlobno, ali ipak zadovoljno.
" Nadam se da će ga tvoj Beol ubiti, to bi bio dobar kraj priče."
" Mislim da će na kraju ubiti mene...", odgovorila sam nezainteresovano, nije me bilo briga, to je bio samo san. Možda bi i bila dobra priča, kada bi mi Eon pomogao oko toga, ali za sada to je samo glupi san.
" Zašto tako misliš?", gledao me je znatiželjno, možda je ova priča zanimljivija nego što sam mislila.
" Zato što u svim romanima se pojavi heroj koji spasi devojku u nevolji, samo što nisam sigurna da sam ja u nevolji. Ja mogu da ih spasem sve, ja mogu da ubijem zlikovca, ali ne mogu zapravo, jer ga volim ili zato što sam ga nekada volela.... Ne znam koliko to ima smisla. Mislim da.... Nije oduvek bio zao i dokle god ga i najmanje volim ne mogu da ga ubijem, bez obzira što me povređuje, bez obzira što ga možda u nekim momentima istinski mrzim.... Ima momenata kada znam da ga volim, možda nije to ljubav, možda sam u snu preterano dobra osoba. U snu znam zašto ne mogu da ga ubijem, iako i sada deluje sasvim jednostavno, uzmem nož i ubijem ga, ali u snu znam da ću time možda povrediti sebe, a time bih povredila ljude koji me vole.... Ne znam, nema smisla, snovi obično nemaju smisla", završila sam obrazloženje osećajući se zbunjenije nego što sam bila kada sam počela da objašnjavam, očekivala sam da će me Eon gledati zbunjeno, barem onoliko koliko sam se ja osećala zbunjeno, ali on je samo gledao moje lice tužno.
"To je samo san Eone."
" Znam. Znam, ali kada pričaš o tome deluje kao da si stvrno to preživela, a to je toliko tužno", uzdahnuo je i pomazio me po licu iznenadivši me pokretom, ali nisam se pomakla, prijalo je zapravo.
" Zato što je u pitanju moj san, meni deluje kao da sam to preživela, ali to jeste samo san. Mada, sada kada si mi skrenuo pažnju na to, mogla bih da ga razvijem u dobru priču. Ima tu još likova, samo neću da ti pričam o njima jer ćeš mi se sigurno smejati, ali ako želiš možemo raditi na tome zajedno. Ja nisam nešto dobra u pisanju, mogla bi da ti pričam, a ti da pišeš...", predložila sam unoseći entuzijazam u svaku reč, nije mi prijalo što je toliko zabrinut za nešto što je moja mašta stvorila. Nisam mislila da bi zapravo bio zainteresovan za ovo, želela sam da mu skrenem misli, nisam zapravo znala šta da očekujem od njega, ali on je klimnuo glavom ozbiljno. Odjednom je ustao, otišao do radnog stola, preturao je neko vreme po fiokama i vratio se u fotelju noseći ishaban rokovnik i olovku, zavalio se u fotelju i otvorio rokovnik, nije me gledao kada je počeo da piskara.
" U redu, ispričaj mi okvirno šta si sanjala, krenućemo priču od kraja. Posle možemo dopisati ostatk, kada tvoja mašta osmisli to ili možemo izmisliti priču zajedno. Nije mi baš sasvim jasno sve to oko muža kojeg samo ti možeš, ali i ne možeš ubiti. Prvo mi ispričaj šta si sinoć sanjala. Možda se setiš nekih detalja ako budemo zajedno sastavili priču", njegov ton je bio kao da sastavlja poslovni dogovor, ali su mu se oči caklile uzbuđeno, nisam mogla da lažem sebe i ja sam bila uzbuđena. Nisam mislila da će iko smatrati neku moju ideju dobrom, mislim da je red da pomenem da sam i one prve tri godine fakulteta završila vođenja tolikom tvrdoglavošću da sam se više puta razbolela koliko sam radila na delima koje sam morala predati, omrznula sam pisanje zbog fakulteta.
" Probudila sam se u ljubičastoj sobi...", zastala sam jer je Eon slomio vrh olovke, podigao je pogled i izvinio mi se osmehom. Sagnuo se preko rukohvata bez reči i iz nekog kutka izvukao hemijsku olovku.
" Ljubičasta soba, kako ona izgleda...", glas mu je bio sasvim ozbiljan, deo mene je želeo da se kikoće tome, ali ja nisam dete, mogu i ja biti ozbiljna.
" Dakle probudila sam se u ljubičastoj sobi, nisam mogla da vidim mnogo, bio je mrak, neko je spavao pored mene, kada sam se okrenula znala sam da je to moj muž, znaš kako već u snovima prosto znaš neke stvari. Uglavnom, izgledao je sasvim spokojno dok je spavao, pomazila sam ga po obrazu i izašla iz sobe da bih.... Da bih popila čašu vode...", pogledala sam Eona kada je hemijska zaškripala preko papira.
" Ustala si da bi popila čašu vode...", podsticao me je da nastavim.
" Ne znam kako sam znala put do kuhinje, ali sve je delovalo sasvim poznato, kao da je to moja kuća, mada nisam nikada bila na sličnom mestu. Popila sam vodu i gledala mesec kroz prozor, nisam sigurna koliko sam dugo tamo stajala. U snovima vreme nema isti smisao kao kada si budan", objasnila sam skrećući pogled na Eona koji me je sada podsećao na psihijatra koji analizira moje psihičko stanje. Nije podizao pogled, tiho je piskarao ono što sam ja govorila. Htela sam da se nasmejem tome koliko je on ozbiljno shvatao sve ovo. Video me je tri puta u životu, doveo me je kući prvi put, onesvestila sam se i prespavala dan i noć u njegovom krevetu i sada mu brbljam o glupom snu, a on sve ovo shvata ozbiljno.
" Šta ti je skrenulo pažnju sa meseca?" pitao je sasvim smireno dok je još uvek ispisivao redove na papiru. Uozbiljila sam se i skoncentrisala se. Nisi tinejdžerka Lina, prekini da piljiš u njegovo lice.
" Neko je bio u kuhinji, ili u drugoj prostoriji. Mislila sam da je to moj muž, uzela sam nož u ruku, odlučila sam da ću ga ubiti ako digne ruku na mene. Smireno sam mu rekla da sam samo ustala da popijem vode, ali nisam mogla znati kako će on reagovati na tu sasvim normalnu stvar. Nije mi odgovorio ništa već je potrčao ka meni, okrenula sam se spremna, bila sam spremna da ga ubijem ako me udari...", namrštila sam se zamišljeno, mogla sam da osetim nežan dodir ruke na obrazu, položila sam svoj dlan na isto mesto. Drugom rukom sam čvrsto držala prekrivač kako ne bih prešla prstima preko usana. Ne znam koliko sam dugo stajala tako, ali sam nakon nekog vremena postala svesna da je Eon prestao da piše. Gledao je moju ruku sa čudnim izrazom na licu, žaljenje, olakšanje, možda bes. Nisam mogla da procenim o čemu je mislio, niti da opišem emocije koje sam videla na njegovom licu.
" Da li te je udario?", po njegovom tonu znala sam da je svestan da se nije to desilo, bila sam sigurna da mi se na licu videlo da to nije bilo ono što se desilo. Odmahnula sam glavom pre nego što sam nastavila.
" Nije to bio on. Ne znam ko je to bio, poljubio me je i pitao šta ja radim tamo, ali ja sam bila u svojoj kući, on je bio neznanac.... To sam mu i rekla, a on kao da nije mogao da prihvati to kao istinu iako nisam lagala. Pobrkao me je sa nekime, mislio je da me poznaje. Iskreno ja nisam mnogo razmišljala o tome, samo sam želela da mu skrenem pažnju na to da treba da ide jer će ga moj muž ubiti, ali on nije želeo da ode. Jednostavno nije prihvatao da ja nisam osoba koju on traži...", zastala sa razmišljajući o tome kako se taj razgovor završio, kada je on prihvatio istinu, da li je prihvatio istinu?
" Kako znaš da on nije u pravu?", pitao je Eon prekidajući tok mojih misli, a ja sam skrenula pogled na njega, odmeravao me je zamišljeno.
" Zato što ja nisam znala ko je on, baš kao što sam znala da je moj muž osoba koja me je zlostavljala isto tako sam znala da ne poznajem osobu koja me je poljubila. Ne znam kako, prosto mi je mozak govorio da je tako", slegnula sam ramenima, kako objasniti nekome kako snovi funkcionišu, prosto je tako kako te tvoj um ubeđuje da jeste.
" Znači stajali ste u kuhinji i ti si pokušavala da ga ubediš da ode, a šta je on radio?", nastavio je prihvatajući moje objašnjenje.
" On je mislio da se ja šalim, da se pretvaram da ga ne znam, ali ja njega stvarno nisam znala. Volela bih da jesam, delovalo je kao da mu je jako bitno da ga prepoznam.... U nekom momentu mislim da sam rekla nešto što ga je nateralo da mi poveruje, pitao me je zašto sam to uradila, mada nisam znala šta sam uradila. Ne sećam se šta se dalje desilo, ali on je rekao da će uraditi ono zbog čega je došao i otišao je ka spavaćoj sobi. Moj muž ga je susreo u hodniku, tukli su se u kuhinji i ja sam navijala za neznanca iako sam znala da on ne može pobediti. U jednom momentu neznanac se oslobodio, posegao je ka meni kao da želi da me odvede iz te prostorije, a onda.... Onda se zaustavio i srušio, iza njega je stajao moj muž držeći krvav nož u desnoj ruci."
Postala sam svesna činjenice da plačem, glupi san, Eon nije više pisao, gledao je mene, delovalo je kao da želi da me uteši, ali da nije baš sasvim siguran kako. Ne mogu ga kriviti, sedim u njegovom krevetu i plačem zbog nečega što je plod moje mašte. Nemojmo zaboraviti činjenicu, da on mene ne poznaje uopšte, kao ni ja njega. Ovo sve je bilo previše zbunjujuće.
" Izvini, mora da ti izgledam kao totalni ludak dok sedim ovde i plačem zbog nečega što se desilo u snu", nasmejala sam se na glas dok sam brisala suze, osećala sam se sasvim blesavo.
" Kao što si rekla, za tebe je to bilo stvarno jer je tvoj san, meni deluje stvarno dok pričaš tako detaljno o tome", slegnuo je ramenima opravdavajući moje ludilo, mislim da sam se nasmejala još glasnije.
"Jedna stvar mi samo nije jasna..."
" Oh, samo jedna, u celom ovom cirkusu od mog sna...", nasmejala sam se iskreno, meni ništa nije bilo jasno, rado bih se menjala sa njim kojem samo jedna stvar nije bila jasna.
" Da, rekla si da si znala da neznanac ne može pobediti. Kako si to znala? Samo to i nećemo više pričati o tome danas", spustio je pogled na rokovnik i postavio hemijsku olovku spremno. Vratio se poslovni Eon.
" Zato što obično ljudsko biće ne može da ga ubije, on nije čovek", objasnila sam, mislila sam da će se Eon nasmejati, ali on je tiho piskarao.
" Kako znaš da je neznanac obično ljudsko biće?", pitao je jednostavno, kao da to ima smisla, a pošto smo pričali o snu, moglo je imati smisla.
" Zato što.... Ne znam. Samo pretpostavljam. Nisam o toj mogućnosti razmišljala u snu", nakrivila sam glavu zamišljeno.
" Da li si ti ljudsko biće u snu?", pitao je kao da očekuje dugačko objašnjenje, ali ja ga prosto nisam imala.
" Nisam", znala sam da nisam, ali nisam mogla objasniti šta sam ja zapravo, barem ne još.
" Mislim da je to dosta materijala za početak", progovorio je zadovoljno nakon što je pisao još neko vreme, zatim je zatvorio rokovnik i konačno se nasmejao kada me je pogledao.
" Vreme je za doručak. Siguran sam da si gladna. Nastavićemo ovo sledeći put kada budeš raspoložena za priču."