Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 08

Okrutni trio

08

Probudila sam se u mrklom mraku, nisam bila sigurna gde se nalazim, nisam bila sigurna da li je noć ili su samo roletne bile spuštene, ali mi je glava pulsirala od bola. Prekrivač mi je bio prevučen preko glave, to je odgovor. Svukla sam prekrivač prirpremajući se za šok od svetlosti, ali zapravo jeste bila noć, a ovo nije bio moj stan. Uzdahnula sam besno, nije bilo realno da se ovo opet dešava. Želela sam da preletim pogledom preko sobe, ali me je glava toliko bolela da sam se jednostavno izvukla iz kreveta i na prstima otišla do vrata, otrčala sam do kuhinje nadajući se da Miha ili Eni neće izaći iz njihove sobe. Zgrabila sam flašu soka od narandže sa pulta i otrčala nazad u sobu. Zatvorila sam tiho vrata za sobom i odahnula sa olakšanjem, a onda sam otvorila bocu i popila celu sadržinu zahvalno, na kraju sam levom rukom obrisala usta, na mesečevoj svetlosti modri tragovi od prstiju su izgledali crno, kao da su trag od gara.
" Rekao bih nešto pametno na račun tvoje ženstvenosti, ali realno, nisam siguran da mogu da razmišljam gledajući te. Koliko bi to vredelo poena?"
Obrazi su mi buknuli, sećanja su navirala u veoma živim bojama, a moja mašta je odbijala da se vrati u kavez, zahvaljivala sam se srećnim zvezdama što sam barem obukla grudnjak i gaće koji se slažu. Bila sam svesna toga da sam u donjem vešu od momenta kada sam se probudila, mada ta činjenica nije bila važna do ovog trena kada sam stajala u donjem vešu u njegovoj sobi, na vidiku. Lagala bih kada bih rekla sebi da sam mislila da sam sama u ovoj sobi, ali jeste mi to jednom barem proletelo kroz misli. Sada sam prosto odmahnula glavom i vratila se do krevta, nije bilo mesta gde sam se mogla sakriti.
Sedela sam na ivici kreveta razmišljajući o tome da li on ima svoj prekrivač, znala sam odgovor, ali sam se svejedno pitala. Ne samo to, pitala sam se zašto smo u njegovom krevetu, da li se i on seća šta se desilo, da li je sada pravo vreme da mu kažem da bi mogao da prestane sa igricama? Ono u klubu je prevršilo svaku meru. Ma koliko sam još uvek mogla da zamislim poljubac osećajući leptiriće u stomaku, taj poljubac je bio deo predstave, a ja nisam bila objektivni glumac u toj priči.
" Zašto sam ja ovde?", pitala sam iznenadivši sebe, mada jesam to želela da znam, ali ne zapravo.
" Zato što ste ti i Miha dva genija koja su imala plan za tvoje ključeve, a to je da ih ti izgubiš. Otićićemo sutra do kluba i naći tvoje ključeve, bićeš slobodna da ideš kući, sada spavaj Lina", podigao je prekrivač sa moje strane, ali ja sam videla samo mrak, nisam videla šta on ima na sebi. Možda je bilo mrvicu prekasno da brinem o tome. Uvukla sam se pod prekrivač i ušuškala se do brade, bilo je toliko toplo da sam osećala kako se svi mišići na mom telu opuštaju. Nisam ni znala da sam bila zgrčena od hladnoće, jeste bio novembar, podsetila sam sama sebe.
" Hvala ti za ono sinoć, ili bolje rečeno jutros, nisam shvatala koliko sam zapravo bila prestrašena", rukom sam odsutno mazila levi zglob, nije me zapravo bolelo, samo sam znala da su modrice tamo.
" Nema na čemu, ne mogu reći da nisam iskoristio situaciju u potpunosti i okrenuo je u moju korist", nasmejao se zatvorenih očiju, mislila sam da je već zaspao, ali očigledno nije kada je već imao dovoljno razuma da se šali.
" Ozbiljna sam Eone", promrmljala sam tužno, nisam želela da se šali sa ovim. Još uvek sam se sećala kakav je bio osećaj, još uvek sam se sećala kako su besne kestenjaste oči prestale da imaju efekta čim me je dodirnuo. Prepustila sam se igri iako nisam mogla znati ko je iza mene, ali je moje biće to znalo i pre nego što sam ga čula.
" Pratio sam te pogledom Lina, nisam se slučajno našao tamo gde sam se našao. Drago mi je što je otišao bez dizanja prašine, nije mi se svidelo kako te je gledao. Znam koliko si se plašila jer si se držala za mene grčevito sve dok nisi zaspala, ali mi je drago što sam mogao pomoći, makar imao upalu mišića do kraja života, što je veoma moguće."
Kao i obično nije rekao ništa čime bi mi jasno stavio do znanja šta misli o meni. Nije rekao da je ono sve bilo iscenirano, ali nije rekao ni da nije, kao dodatak, začinio je sve šalom na kraju. Možda nije dovoljno da se igra sa mnom, možda će ovo trajati dok ja ne poludim.
" Inače, ispovraćala si so po sebi dok sam se ja tuširao, Eni je već spavala, ali ne brini tvoja haljina je potopljena u hladnu vodu."
Otvorio je oči i pomerio se od mene u momentu kada sam zamahnula levom rukom ka njemu, ali on je uhvatio moju ruku u letu. Držao me je za lakat, sada sam jasno videla da nema majicu, ali nisam dozvolila da me to omete, nisam skidala pogled sa njegovih očiju dok je on pokušavao da obuzda osmeh.
" Nimalo ženstveno moram priznati, izgubila si dosta poena na tome, ali dok sam te skinuo, obrisao, potopio haljinu, vratio se, ušuškao te.... Zaboravio sam negde usput da si izgubila poene", namignuo mi je, da li on pokušava da me natera da ga ubijem?
Iznenada je on izgubio interesovanje za igru, njegova ruka je skliznula preko moje podlaktice, držao je nežno moj dlan. Izvrtao je moju ruku posmatrajući modrice, podigao se u sedeći položaj i prineo moj zglob licu, a ja sam imala veličanstven pogled na njegova leđa, prsti su me svrbeli da ga dodirnem. Okrenuo se prema meni, a ja sam brzo skrenula pogled.
" Da li je ovo on uradio?", pitao me je ne skrivajući bes.
" Ne boli me, ne brini se", odgovorila sam sasvim iskreno i nasmejala se. Posmatrao me je još par sekundi, a onda se spustio u ležeći položaj i okrenuo se ka meni. Gledao me je toliko skoncentrisano da sam bila sigurna da pokušava da mi pročita misli.
" Nisam mislio da te je povredio, mislio sam da ti samo dosađuje", prošaputao je tiho, kao da je odjednom postao svestan da je noć i da mi nismo sami u ovoj kući. Nije više bilo humora u njegovim očima.
" Nudim ti osamnaest poena za osmeh", predložila sam trudeći se da okrenem temu, nisam bila povređena i iskreno sam želela da prekinem moje misli od vraćanja na tu situaciju. Vrteću je kroz svoje misli dovoljno kada ne budem u njegovoj blizini.
" Samo osamnaest?", pitao je podigavši obrve, prihvatio je igru bez sekunde razmišljanja. Možda je shvatio da ne želim da pričam o toj temi više. "Čekaj. Da li ti nudiš da ja umanjim tvoje poene za osamnaest ili mi govoriš da ti boduješ mene?"
Podigao je ruku na srce navodno zaprepašćen ovom idejom.
" Ne dajem ja moje poene nikome, nudim osamnaest poena tebi", pojasnila sam kojom se matematikom vodim.
" Samo osamnaest?", ponovio je i nabrao nos.
" Nisam ja kriva što su tvoji kriterijumi niski i što deliš poene šakom i kapom, ja nudim osamnaest", slegnula sam ramenima nezainteresovano i napućila ustima, a on se nasmejao iako nije delovalo da je to bilo zbog poena, uspela sam da ga nasmejem. Njegov osmeh je vredeo mnogo, mnogo više od osamnaest poena.
" Nisam znao da se bodujem, trudio bih se više da zadovoljim tvoje visoke kriterijume", prokomentarisao je zamišljeno, a onda se uozbiljio i podigao jednu obrvu. "Koliko poena imam do sada?"
" Ne mnogo", slegnula sam ramenima, a on je udahnuo zaprepašćeno. Trudila sam se jako da održim izraz lica smirenim. "Mada eto imaš ovih osamnaest, izigravanje heroja i spašavanje devojke u nevolji ti daje mnogo poena, onda tu je i zagrljaj, poljubac.... javiću ti kada izračunam celu predstavu."
" Izvini draga moja, ali ja jesam heroj, nije tu bilo nikakve predstave i izigravanja", isprsio se ponosno, bio je pokriven samo do sredine torza, a moje oči su gorele da pogledaju. Diši Lina, diši.
" Pravi heroj nikada sebe ne bi nazvao herojem, nemoj me terati da ti skinem te poene", trudila sam se oko svakog izgovorenog slova, konačno su mi misli skrenule sa njegovog torza kada se nasmejao. Nije bilo fer, mogao je obući majicu, to nije bilo baš toliko teško.
" Uvek mi ostaje osmeh, zagrljaj i poljubac", slegnuo je ramenima, namignuo mi je i napućio usta. Sva moja volja je bila potrebna da se sada saberem, prvo, skrenula sam pogled, drugo okrenula sam se na leđa, treće, izlanula sam prvu stvar koju sam imala kao odbranu od njega.
" Nudim ti hiljadu poena da prestaneš da praviš budalu od mene."
Okrenula sam se na drugu stranu kako ne bih zaplakala, moj okrutni trio je ipak to bio, okrutni trio, a ja sam bila naivna klinka koja se zaljubila u člana okrutnog tria. Njegova soba je postala toliko tiha da sam čula odkucaje i mog i njegovog srca, kao i moje neravnomerno disanje dok sam se borila protiv suza.
" Nisam hteo da te naljutim, samo sam se šalio", prošaputao je tiho i prešao nežno rukom preko moje kose. Uzdahnula sam tužno, znam da se šalio, to je bilo najgore od svega.
" Onda ti dajem još hiljadu poena da prestaneš da se šališ", htela sam da zvučim ozbiljno, ali glas me je odavao, trebala sam ćutati, možda bi pomislio da spavam.
" Koga briga za glupe poene, Lina okreni se."
Naravno da je bio svestan da sam na ivici suza, njegov glas je bio u stanju uzbune, njegova ruka se zaustavila u mojoj kosi, a ja sam se ugrizla za unutršnjost usne kako bi zaustavila sebe pre nego što kažem neću. Pametnije je da ćutim, ipak sam odmahnula glavom, njegova ruka je nestala.
" Molim te okreni se."
Glas mu je bio tih i tužan, nisam htela da se obazirem na to, molila sam ga u sebi da me ostavi na miru, da se okrene na drugu stranu, da zaspe.... Skupila sam se koliko sam mogla i trudila se da postanem što manja, da nestanem.
" Ako želiš spavaću ja u dnevnoj sobi...", odjednom je zvučao nekako otresito, kao da sam uradila nešto što je očekivao da ću uraditi, a da on to nije zaslužio, kao da sam ja njega povredila mojim ponašanjem. Nije shvatao da je sve već davno prešlo granicu, morala sam da pobegnem što pre.
Ovo je izvuklo tužan kikot iz mene, vreme je da prestanem da živim u svetu mašte i nadam se, uzdahnula sam pre nego što sam konačno progovorila.
" Ovo je tvoj krevet, tvoja soba...", objasnila sam, a onda sam zbacila prekrivač sa sebe i sela na ivicu kreveta pre nego što se predomislim. " Da li mi možeš dati nešto da obučem? Ne bih da budim Eni i ne znam da li bih stala u njenu odeću."
Spustila sam ruke na dušek i udahnula duboko spremajući svoje telo na pokret, ali kada
sam se odgurnula odušeka, ruka se omotala oko mog stomaka. Pala sam nazad na dušek
i proklinjala svoje telo koje je slavilo ovaj dodir, proklinjala sam svoje usne preko
kojih je preleteo uzdah. Moje misli su se razletele, nisam mogla naći rečenicu kojom bih
protestovala, najviše zato što nisam želela da protestujem.
" Ne moraš ići", to nije značilo ništa, barem nije značilo ono što sam ja želela da znači.
Pokušala sam opet da ustanem, kao da bih mogla čak i da me nije držao. Moj pokret je izgleda pokrenuo i njega, nisam stigla da shvatim šta radi dok nije sedeo iza mene, njegovo levo stopalo se našlo na podu sa spoljašnje strane mog levog stopala, a njegovo desno stopalo se našlo na podu sa spoljašnje strane mog desnog stopala. Nisam podizala pogled sa poda kada je prešao i drugom rukom preko mog stomaka, ali sam osetila da mi se butine naježile. Zagrlio me je, ali nije me povukao ka sebi već je prislonio svoj stomak uz moja gola leđa i spustio obraz na moje rame.
" Nudim ti osamnaest ako mi ne lupiš šamar sada i još dvanaest za osmeh."
Nasmejala sam na glas i prekrila usta rukama kako bih prigušila svoj smeh koji je nakon one zaglušujući tišine delovao gromoglasno. Zagrlio me je čvršće i poljubio u vrat između lopatica, osetila sam da su mu se usne razvukle u osmeh.
" Još dvanaest poena ako ne želiš da te udarim sada", kikotala sam se, moje misli su lebdele, moje telo je pevalo, nije mi čak ni bilo hladno. Ništa nije moglo da mi umanji osećaj euforije.
" Kada si heroj možeš da grliš devojke u nevolji i da ih ljubiš po vratu bez straha da ćeš dobiti šamar", uzdahnuo je tužno uz moja ramena, a ja sam po prvi put pomislila da je ono u klubu možda ipak bilo nešto što je i on želeo, da ono nije bila samo predstava. "Nisam se našao tamo jer sam želeo biti heroj, našao sam se tamo jer si ti drugi put to veče pričala sa njim. Tek kada sam prišao čuo sam po tvom glasu da ne želiš da budeš tamo. Nisam nameravao da uradim ono što sam uradio, hteo sam samo da te zagrlim i odvučem dalje, ali onda sam video njegovu reakciju, a ti me nisi udarila. Mislio sam da je to jedina prilika koju imam, iskoristio sam je. Mislio sam, ako je sada ne poljubim ona će pobeći i ode moja prilika."
Mislim da sam prestala da dišem, rekao je ono što sam želela da čujem mesecima, konačno je rekao to, a ja sam sedela zaleđena bez reči. Nisam mogla da poverujem u ono što govori.
" Zašto mi ovo nisi sinoć rekao? Zašto mi nikada nisi ovo rekao?", pitala sam nakon što sam složila jedina dva pitanja koja sam mogla da izgovorim, a da ne zvučim kao da očajnički želim da je sve ovo istina.
" Zato što sam se plašio da ćeš pobeći, još uvek mislim da ćeš pobeći. Ne želim da bežiš od mene", zagrlio me je toliko čvrsto da sam se ispravila i oslonila o njegov stomak. Nisam sigurna da sam dovoljno pažnje posvetila ovom osećaju kože na kožu.
" Obećavam da neću bežati, ali ne mogu sedeti ovako. Pored toga što mi je neudobno, hladno mi je", ništa od nabrojanog nije bilo nepodnošljivo, samo sam želela da se namestim nekako da mogu da mu vidim lice.
" Mislio sam da nikada nećeš to reći, ukočio sam se sedeći ovako."
Ruke su skliznile sa mog stomaka, a dušek je poskočio kada je pao na leđa. Nasmejala
sam se pre nego što sam se okrenula kako bih mogla da ga vidim, prekrstila sam noge i
skupila se između njegovih kolena. Imao je samo donji deo pidžame na sebi i bez pravih
reči da opišem njegov torzo rekla bih da je izgledao božanstveno. Prešla sam pogledom preko njegovih grudi, vrata i zaustavila se na njegovom licu, očekivala sam osmeh zbog mog očiglednog odmeravanja njegovog tela, ali nije se smejao, nisam mogla da procenim ovaj izraz lica. Podigao se tako naglo da sam se ispravila iznenađeno, ali su mi se svi mišići opustili kada su se njegove usne našle na mojim. Prstima desne ruke je prelazio nežno duž moje kičme i zaustavio se na samom dnu položivši dlan tamo, levom rukom je pokušavao da otpetlja moje noge dok sam ga ja grlila kao da će mi pobeći ako samo na momenat spustim ruke i koncentrišem se na noge. Čim su mi noge bile oslobođene obgrlila sam njegove kukove jednako čvrsto se držeći sa njega kao i rukama. Njegova desna ruka se našla oko mog struka dok je leva prelazila preko mojih leđa, svaki dodir je palio moju kožu, nisam mogla da se setim da li sam ikada išta želela koliko sam želela njega u ovom trenu. Kako sam to pomislila njegova leva ruka se spustila kraj desne i on je odvojio svoje usne od mojih, prislnoio je čelo na moje i borio se za dah, ja se nisam borila za dah, ja sam se davila pokušavajući da se setim kako bih trebala disati.
" Nisam siguran da imam dovoljno poena za ovo", kikotao se mazeći me odsutno po leđima, kako je on mogao da se šali dok se ja ovde raspadam boreći se za dah.
" Koga briga za glupe poene", promrmljala sam bez mogućnosti da zaustavim svoje reči, nisam više odgovarala za njih, poljubila sam ga pre nego što je stigao da odgovori ili postavi neko pitanje kojim bi upropastio momenat. Prsti njegove leve ruke su se našli u mojoj kosi, desnom rukom je odkopčao moj grudnjak, moje ruke su ga svukle bez trunke zastoja, prsti su mi se upleli u njegovu kosu posle sekude. Povukao je nežno moju kosu, izvila sam vrat prateći njegov pokret, prešao je usnama preko mog vrata i ključne kosti i vratio se nazad do mojih usana. Promrmljao je nešto nerazgovetno uz moje usne na šta sam se nasmejala, ali je njegova ruka skliznula iz moje kose niz moj struk. Njegovi prsti su se zavukli ispod mojih gaćica i prešli na moju zadnjicu, podigao me je tek toliko da može da me uhvati celim dlanovima.
Odjednom je sklonio usne sa mojih i odmahnuo glavom, otvorio je oči i posmatrao me je
kao da ne veruje šta mi to radimo.
" Šta sam uradila pogrešno?", pitala sam plašeći se da će me odgurnuti svakog momenta, ovo bi bila savršena okrutna šala. Samo što bi me to slomilo, ne bi bilo načina da se sastavim, trebala sam otići, nisam trebala dozvoliti ovo.
" Nisi uradila ništa pogrešno", nasmejao se zadovoljno i poljubio me u vrh nosa, ali i dalje je samo odmeravao moje lice kao da traži nešto.
" Šta nije u redu?", panika se već širila u mojum grudima, možda nisam uradila ništa pogrešno, ali to ne znači da on nije upravo shvatio da ja nisam dovoljno dobra za njega, možda ja nisam bila dovoljno lepa za njega. Nisam znala, ali me je izluđivala ova tišina.
" Zapravo dajem ti poslednju šansu da dobijem taj šamar", slegnuo je ramenima, a ja sam otvorila usta u šoku. Nisam očekivala da će reći ništa slično, moj organizam se već spremao za emotivni udarac. "Svakim pokretom mislim da sam otišao predaleko, svake sekunde mislim da ćeš ustati i otići. Nisam u stanju da razmišljam trezveno više, zato ti dajem priliku da shvatiš šta želiš i šta zapravo radiš."
" Želim da ustanem", odgovorila sam nakon nekoliko sekundi, nije se iznenadio, klimnuo je jednom glavom i izvukao svoje ruke iz mojih gaćica i podigao ih dlanovima ka meni kao da mi pokazuje da ne drži nikakvo oružje. Sklonila sam moje prste iz njegove kose i povukla se dovoljno da mogu da prebacim levu nogu i okrenem se kako bih ustala sa kreveta, sve vreme dok sam ja to radila on se nije pomakao. Kada sam konačno ustala okrenula sam se ka njemu, a on je sedeo isto, samo što se podbočio rukama kao da je na plaži i uzdahnuo smešeći se.
" Veličanstven prizor", namignuo mi je odmeravajući me dok sam stajala obasjana mesečinom, ali on nije shvatao da je on jedini veličanstven prizor u ovoj sobi i ja nisam želela ništa osim njega.
" Ne mrdaj se", naredila sam podižući oba dlana i okrećući ih u njegovom pravcu.
Skupio je usta u tanku liniju i klimnuo jednom, sigurno je mislio da ne želim da mi priđe. Spustila sam ruke i zakačila palčeve na gumu mojih gaća, podigao je samo jednu obrvu, ali se nije pomerao. Mislim da je prestao da diše, ja sigurno jesam, zato sam se sagnula brzo dok sam još imala hrabrosti za to i svukla i poslednji komad odeće sa sebe.
Nisam ga gledala kada sam se ispravila, nisam ga gledala kada sam se vratila na krevet i prebacivala nogu vraćajući se u isti položaj. Samo je ovaj put delovalo mnogo teže jer sam i te kako bila svesna da nemam ništa na sebi.
" Ja već mesecima znam šta želim", uveravala sam ga dok sam sedela trudeći se da delujem odlučno i pribrano, nasmejao se i jednom klimnuo glavom. Nagnula sam se napred i vratila moje prste u njegovu kosu, poljubila sam ovaj put ja njega, a on nije pomerao ništa osim svog lica koje je željno pomerio ka mom kada sam se približila.
" Ne moraš više da miruješ", promrmljala sam željna njegovog dodira, reakciju sam dobilla odmah, ispravio se iste sekunde. Njegovi prsti su se našli u mojoj kosi na samo nekoliko sekundi, a onda su se spustili na moja leđa i privukli me uz njega.
" Obećaj mi da nećeš otići."
Ovaj tihi zahtev me je iznenadio, emocije koje su oblile ove reči su zagrejale sasviim druge delove mog bića. Gledao me je kao da može da prodre u najdublje delove moje duše kroz moje oči.
" Ne vidim kako ti nije jasno da ću jedino otići ako mi ti kažeš da odem."
Odgovorila sam iskreno, ona izgubljena tinejdžerka u meni je još uvek čekala momenat kada će me izbaciti iz sobe bez odeće.
" Vidim da ti očekuješ da ću ja to uraditi svakog momenta, ali to se neće desiti, želim to da znaš. Ja želim da ti budeš moja, želeo sam to od kada sam te prvi put video. Ne želim da vidim u tvojim očima da sumnjaš u svaki moj pokret, da misliš da on vodi ka tome da ću te ja odbaciti. Molim te obećaj mi da nećeš otići jer misliš da ja to želim, jer ja to nikada neću želeti, ma šta ti mislila. Ne želim ovo...", prešao je prstima preko mojih golih leđa i poljubio me kratko, "....ako ti ne veruješ da ja to želim."
" Obećavam da neću otići, ali ne mogu da obećam da mogu da kontrolišem svoje misli. Trenutno ti mogu reći da sam sigurna da ja ovo želim", slegnula sam ramenima dajući mu najbolje obećanje koje sam umela.
" Biće dovoljno dobro za sada."