Moje ime je Smrt 01✔️

Moje ime je Smrt 04

Okrutni trio

04

Dok sam stigla kući mrak se uvukao u stan, ali ja sam po prvi put u životu spustila i roletne, čak i od terase, zabarakidirala sam se u svoju tvrđavu mira i legla da spavam već u osam sati, leto je tek počelo, ali u osam sati je još uvek bilo vidno. Toliko sam bila emotivno iscrpljena, imala sam osećaj da će mi se glava raspasti, ali ja sam i dalje vrtela sva iskustva i sećanja u mojim mislima. Uvek sam bila tiha i povučena osoba, nikada se nisam družila sa ostalom decom u domu, volela sam svoj prostor koji bi dodelili i uvek sam čitala, od kada sam naučila slova od jedine vaspitačice sa kojom sam ostvarila nekakvu komunikaciju, čitala sam i bežala u razne svetove samo da ne živim u ovom. Nisam imala samo loša iskustva sa ljudima, imala sam i lepih iskustava, imala sam par veza, ali nisam bila dovoljno otvorena da osećam neku povezanost sa njima. Jednostavno sam uvek bežala od svih, po nekad sa razlogom, ali kada bolje razmislim uglavnom sam bežala bez ikakvog valjanog razloga. Toliko sam postala dobra u tome da bih izmislila razloge kada ih nije bilo. Moja jedina ozbiljnija veza, u srednjoj školi, jednostavno sam se jedan dan probudila i shvatila da posle devet meseci, ja prosto ne želim da budem sa njim. Završilo se tako što sam mu to i rekla kao da smo na poslovnom sastanku, kao da pravim aneks nekog ugovora. Kada napravim retrospektivu, dopustila sam onima koji su me koristili i ismevali da mi se približe, a kasnije kada bi naišao neko vredan truda, nisam se trudila i tako sam i završila tu gde jesam, sama sa morskim prasetom. Nemojmo zaboraviti da sam možda i paranoična, nisam ja toliko stidljiva koliko vremena provodim analizirajući svaku rečenicu mog sagovornika. Možda sam danas preterala, ali nije važno. Previše su želeli da me uvuku u svoj svet da bih ja mogla verovati da je to istinito. Okretala sam današnji događaj u mislima i analizirala sve do zadnjeg detalja sve dok nisam zaljučila da oni mene nepoznaju kao što ni ja ne poznajem njih, a to je dovoljno da ja znam da oni nemaju razloga da žele mene u svom društvu. Oni imaju jedni druge i još ko zna koliko prijatelja, nemaju potrebu da uključe mene, kao što ja očigledno trebam prijatelje, ipak, oni nisu ja. Ovakvo razmišljanje me je bacilo u depresivne uglove uma, zaspala sam nakon što sam popila čaj za miran san i praktično se onesvestila.

Probudila sam se u sred noći, subotu sam volela zbog odlaska u park, moraću da nađem drugo mesto za psihički odmor kako ne bih naletela na okrutni trio, biće ovo dug dan. Pošto sam zaspala rano osudila sam sebe da se probudim u sred noći, sigurno je dva izjutra. Pogledala sam svoj telefon koji me je u sekundi zaslepeo pre nego što mi je pokazao da je zapravo pet sati izjutra, nije loše, dobro sam se naspavala, čak šta više setila sam se da je mrak jer sam spustila roletne. Osećala sam se osveženo, spremna da zaboravim jučerašnji dan, onu subotu, kao i sve što ima veze sa okrutnom trojkom, bila sam sigurna da me više neće uznemiravati. Skočila sam na noge vedro, danas ću praviti veliko spremanje, opraću i zavese i posteljinu, proćiće mi brzo vreme, nije ni važno, moj mir se vratio i ništa ga neće poljuljati. Vreme je da pustim sunčevu svetlost u stan i započnem ovaj dan, okrutna trojka mi neće upropastiti i subotu. Nabrajala sam sebi pozitivne ishode mog ranog buđenja dok sam dizala roletne. Vrisnula sam i pala sa kreveta kada sam shvatila da neko sedi na mojoj terasi. Dok sam ustajala, ubeđivala sam sebe da mi se pričinjava, da nikoga nema na mojoj terasi, ali bila je tamo. Sedela je u kratkoj, uskoj crvenoj haljini, bose tabane je podigla na ogradu, na mom malom drvenom stoliću su stajale njene crne štikle i dve kafe u kartonskim čašama. Nije se okrenula, nije se pomakla iako je sigurno čula kada sam podigla roletnu, još važnije čula je kada sam vrisnula i pala.
Bes je proključao u meni, izašla sam na terasu, nesvesna svih pokreta koji su me doveli dotle da stojim u gaćama i majici napolju, ispred devojke koju ne poznajem, naočigled svih onih koji idu kući iz izlaska.
" Šta radiš ovde Eni? Ako se stvarno tako zoveš.... Moj nestanak juče je bio znak da me ostavite na miru", imala sam osećaj da se pušim od besa, stajala sam i gledala nju kako skoncentrisano gleda nešto iza mojih leđa. Gledala je izlazak sunca. Njeno lepo lice je bilo namazano šminkom koja se razmazala od znoja, ali je svejedno bila lepa. Njena duga smeđa kosa je bila podignuta u urednu punđu, ništa preterano kao što su se sve devojke trudile da izgledaju izazovno, Eni je prosto bila lepa, nije joj trebalo mnogo rada na sebi.
" Zato sam ovde, ne razumem šta sam uradila da bukvalno pobegneš kroz prozor", nos joj se nabrao kada je rekla da sam pobegla kroz prozor, bila sam sigurna da je to insinuiralo na moj glupi san. Ona je stvarno pročitala moj dnevnik.
" Ja nisam baš onoliko glupa koliko ti očigledno misliš da jesam", promrmljala sam mrzovoljno, nije me bilo briga što mi je pročitala dnevnik, nisam krila tamo ništa posebno, pisala sam stvari kako ih ne bih zaboravila, ali nisam vodila dovoljno zanimljiv život da bih imla tajne.
Nije mi ništa odgovorila, spustila je pogled na torbicu koja joj se nalazila u krilu, izvadila je nekakvu karticu i bacila je na sto, pre nego što sam i skrenula pogled da vidim šta je to, ona je nastavila da gleda izlazak sunca.
Kartica je bila njena lična karta, Eni Lotova, to je bilo njeno ime i prezime.
" Nisam preterano dobra sa upoznavanjem ljudi, Eon i Miha su jedine osobe koje poznajem, njih znam od kada znam za sebe. Kada smo te sreli u parku delovala si kao istinski dobra osoba, nisi svesna koliko je to retko u današnje vreme. Imam osećaj da su prošla tri životna veka od kada sam imala prijateljicu, kada sam te videla na ovoj terasi, kada sam shvatila da živiš u blizini prosto sam rekla sebi da je to sudbina. Ne možeš me kriviti što sam htela da te upoznam", pričala je tiho i smireno gledajući izlazak sunca, njen glas je oblila neka epska žudnja, kao da je vekovima želela drugaricu baš kao što sam ja. Što nije imalo smisla, ali ne mogu reći da sam mogla uvideti laž, niti da nisam razumela, ja sam želela isto. Ne znam zašto sam joj sada verovala, ali sve u meni je govorilo da sam možda malčice preterala juče. Zaslužila je objašnjenje, kada je već otišla toliko daleko da sedi na mojoj terasi i čeka da se probudim.
" Ti barem imaš Eona i Mihu, ja sam oduvek bila sama. Mislim to u najbukvalnijem smislu reči. Nikada nisam imala nikoga, provodila sam život po institucijama, kada sam završila srednju školu zaposlila sam se i finansirala svoje dalje školovanje...", prestala sam kada sam sela na hladnu stolicu, u tom momentu sam se setila da sam ja zapravo samo u donjem vešu i širokoj majici dugih rukava, podigla sam noge i prevukla majicu preko kolena. Kako sam prekinula tok misli nisam mogla, a da se ne zapitam zašto ja njoj pričam moju životnu priču? Zašto joj uopšte verujem? Trebala bih ovo preseći sada, ali je bilo prekasno, želela sam je za prijateljicu.
" U svakom slučaju, možda je greška moja, ali previše puta su me uvukli u društvo ljudi samo da bi od mene napravili sprdnju, a nije mi imalo smisla da vi želite da se družite sa mnom. Ti si kuckala na telefonu sve vreme, mislila sam da imaš hiljade prijatelja, kako sam mogla znati."
Na ovo Eni se nasmejala na sav glas i okrenula se ka meni, njene crne oči su se sijale kao da sam joj dala najlepši poklon na svetu, zapravo nije mi bilo jasno šta sam uradila. Gledala sam je iznenađeno, njen telefon je zazvonio, znak da joj je stigla još jedna poruka, četvrta od kada sam ja izašla na terasu, to je samo potvrđivalo moju teoriju.
" Pisala sam Eonu, bila sam toliko nervozna jer nisam znala šta bih ti trebala reći, kao što sam rekla, užasna sam sa ljudima. Zvala sam ih da dođu kako bi tebi bilo barem malo zanimljivije, kako ne bi umrla od dosade sa mnom, kako ne bi pobegla, što si očigledno uradila", nasmejala se, ali ja sam želela da udarim sebi šamar, od sve moje teorije, od svih stvari koje sam njoj pripisivala ja sam ispala okrutna, ja sam uradila sve ono što nisam želela da ona uradi meni.
Pre nego što sam skupila hrabrosti da joj to priznam, njen telefon je opet zazvonio, ovaj put tri poruke za redom. Nije skertala pogled ka torbici, ali mene je zvuk iritirao.
" Pogledaj ko je, možda je nešto hitno", ohrabrivala sam je, a ona je izgledala zbunjeno na momenat, kao da joj nije bilo jasno na šta mislim, zato sam nastavila. " Stiglo ti je četiri poruke u zadnjih pola minuta."
" Ah to, to su Eon i Miha, verovatno se brinu kako je prošlo, Mihina ideja je bila da ti donesem kafu. Ovaj.... Izvoli", pružila mi je kartonsku čašu, preuzela sam je pažljivo, ali nije bila vrela, bila je mlaka, taman onako kako volim, " dve kašike šećera, ako sam dobro primetila juče."
Podigla sam obrve iznenađeno, nisam bila sigurna da sam juče išta uradila svojom voljom, verovatno sam to uradila mehanički, bila sam impresionirana što je ovo zapamtila. Ja nisam bila sigurna ni šta je ona naručila.
" Da, hvala ti", skinula sam poklopac i uzela srk zahvalno, kafa je bila moj porok.
" Proveri poruke, reci im da sam ja užasna osoba i da sam uradila tebi ono što sam mislila da ti želiš da uradiš meni, da se sada pravdam kako samo sam želela da pobegnem i da se zaštitim."
Pijuckala sam kafu dok je ona iščitavala reči koje su joj stigle, odgovorila je u par kratkih reči i spustila telefon. Uzela je svoju kafu i otpila srk.
" Da li se slažu da je na tebe red da pobegneš od mene?", pitala sam nonšalantno, pitajući se od kada sam ja to nonšalantna osoba, ali je sa Eni to delovalo prirodno. Prinela sam kafu ustima i otpila veliki gutljaj dok sam čekala Enin odgovor, znači ovako izgleda piti kafu sa nekim, pijuckaš dok druga osoba priča i obratno.
" Pitali su da li si ustala, Miha je pitao da li si pucala u mene kada si shvatila da sedim ovde, Eon je rekao da imaš slatku guzu...."
Zagrcnula sam se, kafa je izletela kroz moj nos, imala sam osećaj da ću se ugušiti. Istog momenta moj pogled je prešao preko parka na koji je gledao moj stan, parka kojem sam bila okrenuta leđima sve dok nisam sela na hladnu stolicu. Nije tamo bilo nikoga, sve klupe su bile prazne, ali to nije značilo da me nisu mogli videti, možda su otišli nakon što im je Eni javila da je nisam upucala.
" Da li si dobro?", Eni je spustila noge sa ograde i gledala me zabrinuto. Nisam mogla pronaći svoj glas pa sam joj prosto klimnula glavom i obrisala nos rukavom majice, odmah sam je svukla preko tabana, bila sam učaurena u mrvici materijala.
" Veoma ženstveno", podsmeh je dolazio kroz rešetke ograde ispred nas, Miha se smejao svom komentaru i već se penjao na moju terasu dok je Eon radio isto odmahujući glavom razočarno. Odjednom nas je bilo četvoro na mojoj maloj terasi. Obojica su se sagli po svoje kafe istovremeno. Nisu se okretali prema meni, otišli su do Eni. Eon joj je šapnuo nešto dok se Miha već smestio na spušteni zid iza nje. Oblikovao je rukama oblik zadnjice i podigao palac slobodne ruke u vis dok je otpio gutljaj kafe, nije mi dovoljno skrenuo pažnju da ne bih primetila da je Eni klimnula glavom.
Pored Mihe se našao i Eon, sve to se desilo u par sekundi, ja sam još uvek bila obuzeta činjenicom da na mojoj terasi sedi četiri osobe.
" Ženstveno brisanje nosa rukavom veliki plus, ali nimalo ženstveno paradiranje guzom ti ne donosi mnogo poena.... Pored ženstvenog hrkanja u parku i dobrog ukusa što se tiče oblačenja, dobro ti ide", Eon je bio sasvim ozbiljan dok je ređao neku svoju listu bodovanja koju ja nisam razumela, niti sam znala kako da utičem na nju, kao ni za šta ona uopšte služi, ali jesam odjednom postala svesna da želim da skupim dovoljno bodova da budem prva na njegovoj listi. Obrazi su mi pocrveneli. Skrenula sam pogled na Eni, iako mi je rekla da oni nisu zajedno, on je sedeo kraj nje i u kafiću i sada je držao ruku na njenom ramenu, on se nalazio sa njom u parku, osećala sam se loše što sam uopšte i pomislila da želim Eona. Brzo sam odvukla sebe od pravca tih misli koje mi je Eon namerno nametnuo, a ja nisam želela da dozvolim da me zbuni, zato sam izvukla sve zalihe sarkazma koje sam imala u svom organizmu i jednostavno slegnula ramenima.
" Izvinjavam se što si morao da patiš gledajući moju guzu, uveravam te da se to neće ponoviti", kao dodatak, obrisala sam nos rukavom i namignula mu. Eni se zakikotala, a Miha je polizao prst i prislonio ga na Eonovo rame ispuštajući zvuk gašenja vatre.
" Ja se nisam bunio", dodao je Miha podižući obrve nevino, na njegove reči sam samo odmahnula glavom uz osmeh. Moje prvo mišljenje o njemu se vratilo, on mi se najviše svideo, mogla sam da zamislim da provodim sate sa njim smejući se. Delovao je kao osoba koja je uvek srećna i trudi se da to prenese na svakoga. Eni je delovala kao najdivnije stvorenje na svetu, nežna i draga iako bi na prvi pogled možda pomislila da je uobražena. Eona još uvek nisam mogla svrstati nigde, govorio je jedno, a opet nekako je radio drugo, kao da želi da mi se svidi na neki čudan način. Nisam bila sigurna da li je to flert ili samo uživa u tome da me zbuni. Jasno mi je stavljao do znanja da je Eni centar njegovog sveta svojim zaštitničkim stavom. Delovalo je kao da bi umro za nju, morao je biti njen dečko, iako je ona rekla da nije.
" Kako ste se proveli večeras?", skrenula sam temu sa moje guze, već sam primetila Eni da je obučena za izlazak, ali Eon i Miha su bili slika i prilika zgodnih momaka. Miha je imao na sebi braon pantalone i usku majicu crne boje, sasvim jednostavo, ali opet je izgledao privlačno. Eon je imao jednostavne farmerke i crvenu košulju, ispasanu, sa crnom kravatom. Eon je izgledao savršeno, a ja sam skrenula pogled pre nego što postane prviše očigledno šta radim. Ja njih ne poznajem, ponavljala sam sebi, ali sam ubedila sebe da to što ja njih ne poznajem ne znači da ne mogu da maštam da ih poznajem. Moja podsvest mi je namignula.
Kao odgovor na moje pitanje Miha je uzdahnuo tužno i odmahnuo glavom ne skidajući pogled sa mene, to je skrenulo svu moju pažnju na njega. Htela sam da ga zagrlim kako bih ga uverila da je sve u redu i da ne mora biti tužan iako nije delovao zaista tužno, ipak sam imala potrebu da to uradim.
" Ne znam koliko ti je Eni ispričala, ali danas popodne je pobegla moja jedina prilika za zabavu, ovo dvoje su bili.... Pa kao što sam i očekivao, stajali su za šankom i pričali sve vreme dok sam se ja dosađivao sa pijanom masom. Veoma dosadno.... Da je samo moja prilika za zabavu došla.... Eh.... Ali ja nisam bio te sreće, a Eni nije prestajala da se duri....", objasnio je uzdišući posle svake rečenice. Kao da sam mu ubila nekog milog. Eon ga je udario jednom preko ramena, a Eni ga je streljala besnim pogledom na samo sekundu.
" Nemoj joj stvarati pritisak, nateraćemo je da pobegne iz svog stana", ozbiljno mu je prigovarao Eon. Nadala sam se da se šali, Miha nije uradio niti rekao ništa loše, čak šta više nasmejala bih se da oni nisu reagovali toliko ozbiljno.
" Ubiću te Miha", prošaputala je Eni ozbiljno i odmahnula glavom.
" Šta sam uradio? Zar me možete kriviti što sam želeo da se pojavim sa nekim novim ruku pod ruku na žurci, ili što ste vas dvoje prosto dosadni?", gledao me je i podigao obrve nekoliko puta izazivajući me, ali nije mogao da me poljulja, već sam shvatila da se šali. Nije više mogao da utiče na moju stidljivost.
" Ne znam ko je mogao da pobegne od ovakve prilike....", odgovorila sam navodno zaprepašćena mašući rukom u njegovom pravcu. Čula sam kada je Eni udahnula iznenađeno, ali me je najviše oduševila činjenica što sam iznenadila Eona, vilica mu se otvorila u čudu, jedino se Miha kikotao zabavljeno.
" O tome ti pričam. Neke devojke su prosto blesave", odmahivao je glavom i kolutao očima, na šta sam ja prasnula u smeh. Eon i Eni su delovali kao da su upali u zonu sumraka.
" Kladim se da je pobegla.... Čekaj da smislim. Kroz prozor kupatila?", podigla sam obrve smešeći se.
Miha je pružio ruku u mom pravcu, klimao je glavom i kikotao se zabavljeno.
" Upravo tako.... Da li možeš da poveruješ? Ne znam šta sam uradio, voleo bih da je nađem i izvinim se, stvarno mi nije bila namera da je nateram da pobegne", do kraja rečenice sav humor je nestao iz njegovog glasa, a ja sam osetila kako mi se ivice usana krive na dole. Osećala sam takav bol u grudima da nije delovalo kao da je moj, nikada nisam bila toliko povređena zbog nečega što sam ja uradila, ali jasno sam videla da sam ga povredila. Obgrlila sam svoja kolena i spustila pogled, videla sam da se Eon i Eni okreću prema Mihi, ali on nije skretao pogled, videla sam to perifernim vidom.
" Mislila sam da me ismevate, da sam vam ja zamorče koje ćete ismevati kako biste ubili dosadu. Pre nego što me je Eni pitala da izađem sa vama, znala sam da će upravo to uraditi, to nije prvi put da me je neko nasamario....", osetila sam da suze prete, nisam znala da su me pređašnja iskustva toliko povredila. Možda mi je smetala činjenica što sam dozvolila da ta iskustva oblikuju moj život do te mere da sam izbegavala ljude u potpunosti. Bilo kako bilo osetila sam toliku tugu i čežnju za životom koji bih možda imala da sam samo malo obraćala pažnju na svet oko sebe. Možda bih upoznala Eona pre par godina, možda bih uživala u njihovom društvu bez straha da ću biti povređena. Plašila sam se, shvatila sam odakle je došao bol, podsetio me je na sve čega sam se plašila. Nisam želela ni da rizikujem kako me neko ne bi opet nasamario, ali oni su bili dobri ljudi, znala sam to, videla sam to u njihovim očima, ali sam sama sebe ubeđivala u suprotno, jer sam se plašila. Još uvek se plašim.
" Izvinite me na momenat.... Nemam prozor u kupatilu, vratiću se."
Podigla sam pogled i nasmejala se, jedino mi je Miha uzvratio tužan osmeh dok su me Eon i Eni gledali zabrinuto. Ustala sam jedva svesna toga da bih trebala da pokrijem zadnjicu, da sam već obećala Eonu da je nikada neće videti, ali trenutno me nije bilo briga sve i da sam gola. Pretrčala sam svoju dnevnu sobu i zatvorila se u kupatilo. Spuzala sam se niz vrata i zaplakala, nije mi bilo jasno zašto plačem, odakle je došla tolika tuga, tolika čežnja za prijateljem.... Da li je bilo moguće da sam to potiskivala do te mere da sam sebe time povređivala? Mislila sam da sam srećna, nikada nisam imala osećaj da nešto nedostaje, ali sada sam videla tri mesta u mom srcu kako se popunjavaju, ali to nije bilo moguće, niti je bilo realno, ja njih ne poznajem.