Chapter 31

1.4K 76 7
                                    

(Jessica)

-Sve uredu?-upitala sam ga promatrajući njegovu snuždenu facu pri ulasku u auto. Sjeo je na kožno sjedalo do mene i zatvorio vrata za sobom.

-Da.Sve je uredu-prošao je rukom kroz kosu i izvadio nešto iz džepa.-Samo.............pogledaj ovo!-

Pružio mi je izgužvanu,napola natopljenu bijelu kartu na kojoj je crnim slovima pisalo Zayn Malik.

-Znači došao je-

--Došao je.-Harry je ispustio tihi uzdah-Samo se nije pojavio-

Uzeo mi je kartu iz ruke i strpao ju natrag u džep.

Vozili smo se neko vrijeme u tišini nakon čega je Harry položio glavu na moje rame.

-Nećemo razmišljati o ovome,uredu?-

-Uredu-prislonila sam glavu na njegovu,ispreplela nam prste i uživala u ostatku vožnje bivajući u potpunom nezanju kamo uopće idemo.

Prošlo je više od sat vremena kada se naša limuzina napokon zaustavila na čistini gdje nije bilo nikoga osim crnog audija i vozača koji je bio naslonjen na njega.

-Dalje ja preuzimam,hvala-Harry mu je mahnuo rukom i ovaj mu je potom dobacio ključeve.

Uzela sam svoje torbe i zbunjeno izašla sljedeći Harryja u stopu. 

-Te torbe ću ja preuzeti. Zar zaboravljaš da si trudna?-uzeo mi ih je prije nego što sam i pokušala išta odgovoriti.

Sjela sam na suvozačevo mjesto a nedugo zatim Harry mi se pridružio. Limuzina se svake sekunde sve više udaljavala a ubrzo potom je nestala.

-Sada smo samo nas dvoje-nasmijao se.

-Sada me polako počinješ plašiti. Nećeš me oteti,zar ne?-

-Pa da me Vanessa ganja na kraj svijete. Vjeruj mi,taj rizik si neću priuštiti.-namignuo mi je i utisnu kratak poljubac a potom smo zapičili daleko većom brzinom od dozvoljene.

No žive duše vjerojatno nije bilo kilometrima od nas tako da teorija o uhićenju i naplaćivanju kazne nije dolazila u obzir.

Oko nas se protezala gusta šuma kojoj,čini se,nije bilo kraja tako da sam ozbiljno počela razmišljati o otmici.

No kada smo se zaustavili ispred jezera pokraj kojeg je bila ogromna kuća,riječi su mi zastale negdje na pola.

-Onda što kažeš? Otmica i neće biti toliko loša?-izvadio je ključeve i zagledao se u mene čekajući što ću sljedeće izustiti.

-Pitat ću te samo jedno. Gdje si našao ovu kuću???!!-izašla sam iz auta i zalupila vratima.

-Zar je to bitno?-brzinom munje stvorio se pokraj mene i podignuo me u naručje.

-Ti si lud!-smijala sam se prdržavajući se za njegova ramena.

-Rekao sam ti već. Lud za tobom!-nosio me je prema kući pritom pazeći na svaki korak.

-Zar je ovo stvarno potrebno?-nasmijala sam se kada smo se zaustavili ispred vrata spremna osloniti se na svoje noge no on mi nije dopustio.

-Tradicija je tradicija-otvorio je vrata i odnio me pravac u spavaću sobu položivši me na ogroman krevet -Eto tako. Sada možeš kuda god hoćeš.-

-Možemo li se ići kupati?-skočila sam sa kreveta i otišla na balkon promatrajući površinu vode koja se caklila na mjesečini.

-Mislim da je malo prehladno za to. No kupanje u kadi ne zvuči loše-

Try to forgetWo Geschichten leben. Entdecke jetzt