"Lekcija za danas je gotova, pošto ima još vremena možete da sedite i pričate."
"Profesorka."-čuo se muški glas iza
"Molim?"
"Da li možda znate neku interesantnu priču o mafijašima?"
"Zašto te to zanima?"- e moja deco
"Onako, samo me interesuje?"
"Znam, znam ih puno."
"Da li znate nešto o našim balkanskim?"
"Pa o njima poslednjih godina nema mnogo."
"Zadnje veliko što se desilo bilo je potpisivanje i dogovaranje mira sa...."
"Kolumbijskom mafijom."-neki dečko je dodao
"To je samo zato što je donova žena bila srpkinja."
"Možda jeste zato, ali kako mi možemo za sigurno da znamo."-rekla sam im i slegnula ramenima
"Profesorka kako vi znate španski jezik?"
"Učila sam ga."
"A i moj muž priča španski, moram nekako da se razumem sa njim."
"Ali vama je prezime srpsko."
"Nisam ga menjala."-dosade male
"Evo profesorka imam ja da vam kažem koju priču možete, ako znate naravno da ispričate."
"Koju?"
"Priču o Vasiliji, pošto je slučajnost da i vi imate isto ime."
"Ah ta Vasilija, svim devojkama je uzor zar ne?"
"Zašto bi bila kada je bila obična drolja, izvinjavam se profesorka."
"Zašto misliš da je bila drolja?"
Rasprave učenika su najsmešnija stvar.
"Pa jurila je bogataša za pare, ali se prvo dobro pojebala da bi došla do njega."
"Ti si samo ljubomorna."
"Nisam, profesorka, zar nisam u pravu, ta Vasilija je bila kurvica i prosta devojka."
"Kao i ti Una..."
"Ej!."
"Bez svađe, nisi u pravu Una, Vasilija je zapravo želela novac,a kasnije osvetu."
"Međutim, ljubav je poremetila."
"A zbog čega je želela osvetu?"
"Pa moramo da krenemo od početka."
"Ali prvo da razjasnim Uni nešto."
"Vasilija je bila povučena devojka koja je samo želela da uspe u životu, čak je bila prelepa."
"Stvarno profesorka?"
"Baš sam tu temu istraživala pre neko veče, tako da sve što znam iz cele te priče reći ću vam."
Lica oduševljenih studenata. O bože. Čuj mene, istraživala.
"Pa da krenemo."
"Jednom davno, nekad, živela je jedna devojka po imenu Vasilija.....bila je lepa. Može se čak reći i prava lutka."
"Kako mislite lutka?"
"Pa verujem da ste nekad videli lutku, bratz lutku, puna usta, krupne oči, ne baš visoka sa izraženim zadnjim delom."
"Imala je zelene oči i dugu crnu kosu, predugu kosu."
"Nije baš volela svoj izgled, jer su je stalno zadirkivali u osnovnoj školi zbog zadnjice."
"Zbog toga je malo bila nesigurna, ali je na kraju zavolela sebe baš kakva jeste."
"Jedina drugarica joj je bila komšika sa kojom se zna ceo život išle su u školu zajedno, u srednjoj, pa čak i na fakultetu."
"A na koji fakultet je išla."
"Pa dragi moji imate tu čast da vam kažem da upravo sedite u istoj prostoriji gde je i ona nekad."
"Mora da se šalite."
"Ne."
"Da nastavim...."
______________________________________
Vasilija pov.
Moram da pročitam još jednom pitaće ovaj profesor.
"Alo bre lujko gde si ti pošla?"
"Um šta?"-okrenula sam glavu i videla Ana
"Pitala sam te gde si pošla?"
Samo sam spustila glavu. Valjda će da me prođe i da odjebe.
"Kurvo prostačka pitam te gde si krenula, zar nećeš sa svima nama da jedeš?"
"Idem da obnovim pred čas."
"Ne ideš ti nigde sedi sa nama."
Prišla mi je i povukla me. I kako me je povukla moj se voćni jogurt prosuo sve po meni. Vrisnula sam i pala a ostali su počeli da se smeju. Suze su mi se nakupljale u oči. Ovo nije fer. Zašto nije Ivana sa mnom. Kako sam podigla glavu i počela da ustajem tako se njena kafa prosula po njoj. Ona je vrisnula i počela da me naziva još gorim imenima.
Cela menza se smejala, a ona je istrčala negde i njene drugarice za njom kao kučići njeni. Prošlo je neko vreme.
A onda su se čula vrata.
"Vasilija Milivojević na razgovor kod dekana."
Otišla sam tako umazana i pokunjena. Sela sam preko puta dekana i čekala da progovori.
"Gospođice mislim da znate zašto ste ovde."
"Mislim da znam."
"Video sam da ste više puta verbalno a sada i fizički nasrnuli na Anu Ristić."
"Ne nisam, ona je na m..."
"Gospođice, kamere sve uhvate, videli smo, gospođica se požalila i moramo da reagujemo."-pa naravno kada ti je kurvica ćerka
"Izbačeni ste sa fakulteta do daljnjeg."
Š T A!!!
"A-ali gospodine ja nisam..."
"Rekao sam nešto, slobodni ste."
Ustala sam ljutito i uplakano i izletela iz kancelarije. Trčala sam hodnicima i na kraju kada sam ušla u auto, počela sam da vozim do kuće. Odjednom ispred mojeg automobila našla su se neka besna kola. Udarila su u moj auto. Otvorio se jastuk i ja sam udarila u njega. Nadam se da nije velika šteta. Izašla sam iz auta, jer nisam imala nikakve povrede. Otišla sam do drugog auta. U njima je Ana, koja je isto okej bila. Izašla je i počela da vrišti.
"Platićeš mi za ovu štetu kurvo."
"Ti si u mene udarila."
"Dosta, ponovo ćemo pogledati kamere."
Rekao je policajac koji je radio tu. Samo da sve bude okej. Moja kola nisu bila toliko oštećena, a njena su bila smrskana. Eto ti porše, ništa specijalno.
I na kraju kada su pogledali snimak, svalili su krivicu na mene, i moram da platim odštetu auta. Koja je bila nenormalna. Pravdala sam se kod oca koji je bio nezadovoljan odlukom da sam ja kriva kad nisam bila. Ali bogati uvek bolje prođu. Odvezli smo auto kod majstora i busom otišli do kuće.
_________________________________________
Evo ga prvi deo nove priče. Nadam se da ćete uživati u njoj. Ljubim vas❤🥰
Na trenutak sam mislila da neću izbaciti deo, sinoć sam dobila temperaturu. Ali je sad bolje.
YOU ARE READING
GANGSTERSKI RAJ
Romance"Da li me se plašiš, pa zbog toga ne želiš?" "Matijase, ne želim da ti budem robinja." "Nećeš da budeš moja robinja, bićeš kao kraljica." "Kako?" "Imaćeš šta god poželiš, tretiraće te kao boginju, samo pristani." "Dobro, pristajem."
