Za tebe sam samo legenda《✔》

<Uvod>

Baka:Bila jednom jedna princeza. Zivela je u dalekoj zemlji iza sedam mora i zelenih gora. Imala je dugu, valovitu kosu. Njena figura je mamila sve muskarce iz kraljevstva, a cak se i u drugim zemljama pricalo o njenoj lepoti. Prozirno plave oci su ubijale svakog muskarca. Zeleli su je za sebe i cesto se desavalo da se potuku zbog nje. Ali ona....ona nije marila za tim. Njena ljubav je bila njena basta puna cveca. Uz dobru knjigu umela je satima da lezi u tom sarenilu i provodi svoje slobodne sate. Zamisli tu lepotu. Trava, osvezavajuci miris lavande i jos mnogo razlicitih biljaka, a ispred tebe brdo slova spremne za citanje. Vreme za njenu udaju dolazi, polako dolazi, a ona razmislja o svemu samo ne o tome. Ali polako, doci cemo i do toga. Njena prica zapravo nije pocela tu u dvadesetim godinama. Pocela je mnogo ranije. Njena sudbina je bila zapecacena godinama unazad.
Ta vitka devojka je tada bila jedno malo dete razigrane duse. Tada je bila jedna od najvecih radosti u kraljevstvu. Sve je pocelo davne 1356. godine.......

1356.

Sarita:Mama!!! Mama pogledaj!!-Buket pun sarenog cveca je cvrsto drzala u rukama.
Kraljica:Mila divno je.
Sarita:To je za tebe mama. Nisam bas znala da li da uzmem vise ovog ljubicastog ili zutog cveca, ali mislim da je lepo.-Umiljato je brbljala. Kraljica je milo pomazila po glavici.
Kraljica:Svaki buket je lep mila. Svako cvece je lepo na svoj nacin.
Sarita:Cak i otrovno?
Kraljica:A sta mislis zasto je otrovno?-Zamislila se sa malenim prstom na bradi. Njene plave oci su se zagledale u stranu i pomno gledale u sumu kraj njih.
Sarita:Zato sto je zlo?
Kraljica:Ja bih pre rekla da je to cvece i suvise lepo. A kad je neko i suvise lep malena, tad mnogi zele da ga uberu, da ga uzmu za sebe. Pritom, kad mi uberemo cvet ucinimo nas sretnim, ali taj cvet pati. Zbog toga ono najlepse cvece je upravo najotrovnije da bi moglo sebe da stiti.
Sarita:Mozda si u pravu. Mozda ipak nije zlo.
Kraljica:Pitacemo tatu posle. Nego hocemo li da prosetamo sumom?
Sarita:Tata je rekao da ne idemo tamo.-Uplaseno je ustuknula od guste sume.
Kraljica:Jeste, ali zar se ja ne pitam? Idemo da prebrodis svoj strah, u redu?-Plasljivo je gledala u puteljak koji ih je delio od sume. Bojazljivo je klimnula glavicom i tako su joj lokne prekrile bledo lice. Mama joj je skupila kosicu u rep i pruzila joj ruku.

Sarita:Tata mi je pricao kakve sve zveri postoje.
Kraljica:Kakve?
Sarita:Pricao mi je o medvedima i vukovima, kaze da ima i lisica. Mada ja sam jednom videla vuka iz zamka. A i cujem ih nocu.
Kraljica:Tacno. Cesto vukvi izadju van sume i odu u selo. Traze hranu mila.
Sarita:Ja ne zelim da im budem hrana.-Nasmejala je majku.
Kraljica:Pa zar ti mislis da bih te ja vodila negde gde nije bezbedno?
Sarita:Pa ne.
Kraljica:Pa onda pusti tvoju razigranost na slobodu i uzivaj u lepoti ove sume.-Veselo je klimnula glavom.

Usle su u sumu ni ne znajuci da ih jedan par ociju pazljivo posmatra, a par usiju pomno slusa upijajuci svaku rec.
Skrivene oci su zagledale malenu ljudsku zenku. Ljudso dete i sa divljenjem slusalo njene slatke reci.
Sarita:Ovde je tako mirno.-Saputala je ne zeleci da pravi buku. Sarita je morala da prica. Nije postojao trenutak kada ona nije nesto brbljala, ali na svu srecu njen glas je bio mio i lep i svi ljudi su ga voleli.
Kraljica:Jeste. A da samo vidis moje omiljeno mesto.
Sarita:Gde je?
Kraljica:Kad dodjemo do velikog stabla odmah iza njega. Videces kako je lepo. Na tom mestu me je tvoj tata prvi put video.-Zapanjeno je gledala u svoju majku obozavajuci njene price.
Sarita:I ja bih volela da nadjem muza kao sto je moj tata. Znas on je tako lep i dobar.
Kraljica:Zaista jeste, a ja sam sigurna da te tvoj otac nece ni dati losem coveku.-Osmehnula se i zamisljala svog princa.

Skriveno bice se brzo naslo upravo kod stabla o kom su pricale. Dok se penjalo uz isto to stablo kako bi se sakrilo i slusalo ih krisom noga mu je skliznula niz koru drveta i pao je na uganulu nogu.
Jauknuo je bolno.
Sarita je uplaseno prisla mami slusajuci jauk. Za nju nepoznati zvuk.
Sarita:Mama sta je to?
Kraljica:Zivotinja mila. Ne znam ko ja je.
Sarita:Kako ne znas?
Kraljica:Nikad do sad nisam cula ovaj zvuk. Mozda je bolje da dodjemo jednom sa tatom.
Sarita je samo poslusno klimnula glavom i popela se u majcino narucije. Kraljica je brzo izasla iz sume plaseci se za svoju cerku.

Tako grub i jeziv krik nikada do sada nisu cule. Usle su u zamak. Cim je dotakla tlo pocela je da trci po hodniku trazeci tatu. Kao i svaki dan nasla ga je u najvecoj dvorani. To je bila balska dvorana koja je bila ujedino kralju i omiljena.
Sarita:Tata!!! Tata!!!-Pritrcala mu je u zagrljaj koji je on sa iscekivanjem zeleo.
Kralj:Milo moje.
Sarita:Znas li kako je napolju lepo? Sunce je jako i cvece je po celom dvoristu. A mama i ja smo isle i u sumu i zacuo se neki strasan zvuk.-Pricala je tako razdragano i srecno. Na spomen sume kralj je ozbiljno pogledao u svoju zenu. Prisla mu je i poljubila ga u rame.
Kraljica:Samo sam zelela da joj pokazem nase mesto.
Kralj:Dobro znas da ta suma nije bezbedna.
Kraljica:To su samo prazne price.
Kralj:Ne zelim da rizikujem.-Klimnula je glavom.
Kraljica:Oprosti.
Sarita:Nemoj da se ljutis na mamu. Ona je samo htela da mi pokaze to lepo mesto.-Napucila je usne pustajuci da joj gusta kosa zaviori.
Kralj:Ne ljutim se mila, samo mi je krivo sto ste isle tamo.

Kraljica:Kako bilo sada je vreme za spavanje.
Sarita:Prica?
Kraljica:Naravno. Idi i spremi se da te okupam, a zatim ce tata da ti isprica pricu.

Uskoro je bila u svom krevetu ususkana u cebe.
Cim je prica zavrsila klonula je u cvrst san.

Ujutru je imala svoje casove klavira, a zatim je imala slobodno vreme. Njeni roditelji su bili zauzeti pa je izasla u dvoriste.
Otisla je u svoju dragocenu bastu i zainteresovano gledala ka sumi.
Kakav li je ono krik bio? Sta ako je neka zivotinja bila u opasnosti? Dugo je stajala podalje od sume ni ne znajuci da je upravo ranjena zverka posmatra. Divi se njenoj otmenoscu i razigranosti. Dete poput nje se ne radja cesto.
Prisla je malo blize sumi i u jednom trenutku joj se ucinilo da je videla nesto sareno. U jakoj boji.

Sarita:Zdravo! Ima li nekog?-Obuzeta svojom znatizeljom je postajala sve bliza i bliza sumi. Uskoro je bila na samom obodu.